Šta sprečava čovečanstvo da se suoči sa silama koje su odlučne da ga unište?
Rat, oko bilo čega osim na lokalizovanom nivou spora, je kreiran i unapred planiran događaj zasnovan na skrivenim motivima.
U eri globalizacije, rat se koristi da odvrati pažnju od nečega trajnijeg značaja što protagonisti žele da uvedu pod okriljem dima i vatre koji dominiraju slikama i retorikom bojnog polja. Nešto što će dodatno porobiti veliko čovečanstvo da se prilagodi željenoj završnoj igri – i to mnogo brže nego što bi se inače pokazalo mogućim.
Rat je motivisan i željom ekonomskog uspona bogatstvu vojno-industrijskog kompleksa, i, naravno, kao predznak haosa.
Haos je vitalni faktor u podsticanju traumatizovane populacije da pozove spasioca velikog brata da okonča sukob. Sukob za koji su ti isti elitni kontrolni agenti koji promovišu „spasitelje“ imali veliku ulogu u otpočinjanju.
S obzirom na to da su događaji u svetu politički i ekonomski izmanipulisani kako bi se dala sve veća moć sve manjem broju institucija i onih koji ih vode, „neprijatelji naroda“ se lako prepoznaju.
Međutim, razlika između neprijatelja 21. veka i neprijatelja prethodnih epoha je u tome što verzija 21. veka koristi naprednu psihološku manipulaciju kao glavno oružje sve virtuelnije oružarnice.
Dakle, današnji javni neprijatelj br. 1 – je majstor prevare.
Shvatiti ovo znači prepoznati da imamo novu dimenziju sa kojom treba da se uhvatimo u koštac kako bismo razvili strategiju koja je u stanju da razgoliti ovu obmanu i da pokaže njen psihološki uticaj nad boljim delom čovečanstva.
Ovo mogu da urade samo oni koji poseduju predviđanje i svest koji im omogućavaju da identifikuju obrasce ponašanja i motivacije zajedničke glavnim operativcima koji stoje iza procesa ljudskog porobljavanja.
To uključuje prepoznavanje glavnih uzročnih elemenata iza masovne hipnoze čovečanstva. Izazivanje stanja uma (i bića) koje navodi dobre ljude da „ne deluju“ kada sve oko njih instinktivno zahteva hitnu akciju.
Daljim ispitivanjem ovog strašnog stanja stvari, postaje očigledno da postoji nešto što ometa širi instinkt preživljavanja velikog dela ljudske populacije.
Pod „stanjem preživljavanja“ mislim na više od toga da nekako uspete da ostanete živi u krizi u kojoj je nečije fizičko biće ugroženo. Stanje koje je problem nije ovo, ono je na psihičkom i duhovnom nivou. To stanje koje instinktivno daje osećaj šta je ispravno, a šta pogrešno – i povezanost sa drugima kao i sa prirodnim okruženjem koje nas neguje.
Zapadni mediji priznaju: Ruši se naš svetski poredakhttps://t.co/iwaUBKH1Xs
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 24, 2023
Kada je ovo povezano stanje zdravo, odmah se osećamo ljutito što je bilo koji deo ovog kolektivnog živog bića čiji smo deo, ugrožen od nečuvenih dela drugih ljudskih bića.
Ali kada nije zdravo – kada je bolesno – ovaj instinktivni bes ne uspeva da se preseče. Umesto toga, preovlađujuća emocija je povlačenje i pasivno samoodržanje. A to je povlačenje u sebični ćorsokak ravnodušnosti prema sudbini porodice čoveka i prirode – što je prava pandemija našeg vremena.
Pisali smo u prethodnim člancima kako je tehno-industrijski digitalizovani bog masovne apstrakcije, zajedno sa svojim obećanjem ‘kulture pogodnosti’, odigrao veliku ulogu u odvlačenju čovečanstva od bilo kakvog nastojanja da se poveže sa svojom dubljom prirodom, da se odazove pozivu višeg cilja i duše vodilja.
Sebična preokupacija ličnim preferencijama praćena je prepuštanjem suštinski kozmetičkim brigama. I to dolazi u trenutku kada svet razdiru unapred planirane i oštro sprovedene podele koje povampiruju ljudske vrednosti i postavljaju pozornicu da centralni kontrolni sistem postane potpuno despotski.
Oni koji su u stanju da priušte lažni luksuz sebičnog interesa u ovakvom trenutku, brutalno se ističu kao vrhunski primeri potpunog sloma humanitarne i duhovne osetljivosti koje životu daju pravu rezonancu i pravi smisao.
Ono što moramo da uradimo da bismo stigli negde u suočavanju sa ovom sveprožimajućom krizom, jeste da tačno ukažemo na izvor i prirodu ove velike prevare koja se vrši nad čovečanstvom koje se uglavnom ne protivi. Ne samo tehnologija – već ono što stoji iza tehnologije i što je hipnotisalo živa bića da slede njen otrovni program nadzora i kontrole.
Ovde, kada pogledamo dovoljno duboko, nalazimo anti-životnu agendu koja pripada onoj kategoriji ljudskih bolesti koje poznajemo kao psihotične, psihopatske i sadističke. Takvo stanje ljudske propasti smatra da Boga nema. Da je čovek taj koji je zadužen za univerzum – ili bi trebalo da bude – i da koje god sile postoje „tamo napolju“, vredne su angažovanja samo one koje pomažu da se ostvare grube ambicije zemljana.
Ovo je kultno ubeđivanje. To je dominantna pozicija koju danas zauzimaju elite svetskih „lidera“. Njihovo preovlađujuće stanje, ništa manje. Mlađe su Klaus Švab i njegove pristaše obučili da budu neprobojni i imuni na ljudska osećanja. Ovo se smatra imperativom za potpuno tehno-digitalno preuzimanje svakodnevnog života.
Dakle, naš posao je da ovo razumemo. Da ga ne pošaljemo u kutiju sa natpisom „bolest od 2%“ i stavimo na prozorsku dasku da se zaboravi. Na nama je da priznamo svoju ulogu u prihvatanju i dopuštanju ove kultne opsade života na zemlji.
Mi, ljudi, smo bar 90% problema. U svakom istorijskom trenutku, kada su uslovi nudili šansu da razbijemo mračnu čaroliju, mi smo se odrekli toga. Nismo uspeli da preduzmemo akciju i preuzmemo kontrolu nad svojom sudbinom kao sugrađani koji cene istinu, mudrost i pravdu iznad svega.
Umesto toga, dozvolili smo da se postavi crveni tepih kako bi „Mladi lideri“ WEF-a i drugi psihotični tragači za moći dali sve od sebe. Uz to pomažu ego manijaci milijardera, korporativni kraljevi, kraljice i bankari lešinari.
A ako hrabra grupa treba da ustane i blokira centar represivne moći, kao na primer u Kanadi, onda je aplauz „nas ljudi“ buran. Međutim, na individualnoj osnovi većina kaže „Bravo! ali se ipak vratite u ravnodušno stanje izolacije, prebacujući događaj koji bi potencijalno mogao da promeni život u istu kutiju na prozoru, istovremeno rušeći propuštenu priliku da se dignemo kao jedan i preokrenemo tok istorije.
Nesumnjivo je da je svaki od ovih „neustanaka“ dar našim mračnim robovlasnicima. Svaka obustava koja sledi je sve prodornija i brutalnija od prethodne.
Strah, uznemirenost i konfuzija koja dolazi sa ovim, je gorivo koje je kultu potrebno da održi svoj satanski režim.
Ovo nije prazna priča. Oni koji obožavaju Bafometov oltar obećavaju da će osigurati da njihov gospodar čudovišta bude dobro nahranjen. Masonski hramovi postoje u okviru Britanskog doma parlamenta. Gde god ambicija uključuje gaženje drugih radi postizanja željenih ciljeva, uključene su demonske sile.
Vašington DC, Kanbera (glavni grad Australije) i Vatikan u Rimu su arhitektonski dizajnirani prema satanskoj simbolici koja obožava novac i moć kao vrhovni cilj života. „Kvadratna milja“ Londonskog Sitija usvaja istu opsesiju, a bez sumnje to čini i Volstrit – i drugi takvi centri neograničenog obožavanja Mamona.
Operativci duboke države nisu mogli da postignu svoj globalni režim sprovođenja bez direktne veze sa centrima tamne energije. Oni koji su najodlučniji da budu vrhunski psi ići će na sve da postignu svoje ciljeve.
Zbog toga se pedofiliji i žrtvovanju dece pribegava u političkim i „elitnim“ krugovima čiji proračunati način života zavisi od večnog oslanjanja na nedužnu moć drugih. Povampirenja čiste energije nevine dece i pretvaranja u mračna dela globalne represije.
Dakle, šta je to što drži čovečanstvo na kolenima pred onima koji se slobodno upuštaju u neprekidna dela ubistva?
Strah? Neverica? Previše udobnosti? Cinično zadovoljstvo ‘povoljnim ropstvom’?
Od svega ponešto, bez sumnje. Ali više od svega zajedno, moja je tvrdnja da je ključ nedostatak vere u sebe. A vera u sebe ne znači „veliki ego“, već naprotiv. To znači znati da se reaguje na ono što nude smernice na najdubljem nivou njegovog bića.
Radnje koje dolaze iz ovog izvora jedine su akcije koje će konačno uništiti počinioce dubokog zla. Nema drugog odgovora za postizanje emancipacije čovečanstva. Ne postoji nijedna druga sila sposobna da isprazni i porazi satanske skitnice čiji se manifestni život pun mržnje i podlosti širi – gotovo nekontrolisano – širom sveta razorenog ratom danas.
Naš pravi posao, ovde i sada, jeste da ojačamo ovu vezu koju svako imamo sa svojim Stvoriteljem i da tako postanemo pravilno pripremljeni duhovni ratnici, pripremljeni za suočavanje sa onim što namerava da nas uništi i svaki trag te Božanske Iskre koja pokreće naše duše i pretvara nas u prava ljudska bića.
Negovanje ove iskre da preraste u vatru koja se nikada ne gasi – ovo je naš pravi izazov danas. Poziv za sve nas koji će biti pravi katalizator za izbacivanje parazita i donošenje rađanja Nove Civilizacije.
Hrabrost, dragi prijatelji, hrabrost. Pobeda je naša ako je zaista želimo – i spremni smo da se za nju borimo.
