Šta znamo o novoj ruskoj raketi „Orešnik“ – Sve će se promeniti
Nulta Tačka vam donosi sve detalje o novom hipersoničnom oružju ruske vojke.
Nedavno predstavljena ruska raketa Orešnik brzo je postala fokus velike međunarodne pažnje. Ovo hipersonično oružje srednjeg dometa, koje je predsednik Vladimir Putin najavio u četvrtak, smatra se značajnim napredak u raketnim sposobnostima Rusije.
Ono bi moglo da ima dalekosežne posledice i po ukrajinski sukob i širu međunarodnu bezbednost.
Sa svojom naizgled neuporedivom brzinom i preciznošću, kao i perspektivom masovne proizvodnje u neposrednoj blizini, ova raketa bi mogla da promeni igru za vojnu operaciju Moskve.
Evo šta do sada znamo o Orešniku i njegovom potencijalnom uticaju.
Novo oružje, a ne nadogradnja
Suprotno nekim tvrdnjama, prema Putinu, Orešnik nije nadogradnja raketnih sistema iz sovjetskog doba. Umesto toga, to je potpuno novi razvoj izgrađen na savremenoj ruskoj tehnologiji. Predsednik je istakao da projektil predstavlja kulminaciju napora unutar „Nove Rusije“, misleći na razvoj događaja nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. „Napravljen je na osnovu savremenih, najnovijih dostignuća“, naveo je on.
Hipersonične mogućnosti i preciznost
Raketa Orešnik je opisana kao visoko precizno oružje srednjeg dometa, sa hipersoničnom brzinom. Putin je pojasnio da iako se ne smatra „strateškim“ oružjem, njegove sposobnosti su i dalje ogromne. „Zbog svoje udarne moći, posebno uz masovnu, kolektivnu upotrebu, pa čak i u kombinaciji sa drugim visoko preciznim sistemima dugog dometa, upotreba Orešnika biće uporediva po snazi sa strateškim naoružanjem“, rekao je on.
Ova raketa je dizajnirana da leti brzinom do 10 maha (oko 7.600 milja/12.200 km na sat), što je otprilike deset puta brže od brzine zvuka. Velika brzina izuzetno otežava presretanje korišćenjem postojećih sistema protivraketne odbrane. „U svetu ne postoje sredstva za suprotstavljanje kompleksima tipa Orešnik“, rekao je Putin, objašnjavajući da zapadni sistemi protivraketne odbrane, uključujući i one koji su raspoređeni u zapadnoj Evropi, ne mogu da presretnu tako brze projektile.
Prva borbena upotreba i odgovor Ukrajini
Raketa Orešnik prvi put je upotrebljena u borbi 21. novembra 2024. godine, kada je pogodila ukrajinski odbrambeni objekat u gradu Dnjepropetrovsku. Meta je bio industrijski kompleks Južmaš, ključna ukrajinska odbrambena lokacija nasleđena od SSSR-a koja proizvodi raketnu opremu. Putin je opravdao napad kao odgovor na Kijevsko korišćenje raketa dugog dometa, poput američkih ATACMS i britanskih sistema Storm Shadov, protiv ruske teritorije. „Regionalni sukob u Ukrajini je dobio elemente globalnog karaktera“, rekao je Putin, ističući šire implikacije zapadnog učešća.
Masovna proizvodnja i primena
Posle uspešnog testiranja i prve upotrebe novog oružja, Rusija se obavezala na masovnu proizvodnju sistema. „Serijska proizvodnja Orešnika je praktično organizovana“, potvrdio je Putin, a rakete su predviđene za uključivanje u ruske strateške raketne snage (RSVS). Ovo sugeriše da će oni postati ključni deo ruske dugoročne vojne strategije, sa potencijalom za široko raspoređivanje u narednim mesecima.
Putin je istakao da je proces razvoja rakete bio brz i efikasan, uz domaće tehnologije koje su obezbedile da Moskva „reši pitanja zamene uvoza“. Ovo sugeriše da je Rusija uspela da razvije Orešnik u potpunosti sopstvenim resursima, minimizirajući oslanjanje na strane komponente.
Globalni uticaj i strateški značaj
Raketa Orešnik ima potencijal da promeni dinamiku sukoba u Ukrajini. Prema rečima generala Sergeja Karakajeva, šefa ruskih strateških raketnih snaga, Orešnik „može da pogodi mete širom Evrope“. Ovo čini raketu ne samo moćnim oružjem u kontekstu Ukrajine, već i oružjem koje bi moglo imati šire geopolitičke implikacije ako tenzije dalje eskaliraju.
Iako Rusija nije eksplicitno opisala raketu kao oružje za masovno uništenje, njena preciznost i razorna moć znače da bi se mogla koristiti za gađanje kritične infrastrukture u neprijateljskim državama. Po Putinovom mišljenju, to Rusiji pruža tehnološku prednost kojoj trenutno ne može da se meri nijedna druga zemlja.
Međunarodne reakcije i budući razvoj događaja
Raketa Orešnik podigla je uzbunu na Zapadu. Upotreba ovog novog oružja, u kombinaciji sa sukobom u Ukrajini, podstakla je pozive za jačanje protivvazdušne odbrane. Ukrajinski zvaničnici su se već obratili SAD kako bi razgovarali o prijemu naprednih sistema, koji bi mogli da uključuju modernizovane platforme Patriots ili čak platforme za odbrambenu raketu Aegis. Međutim, nema dokaza koji bi ukazivali na to da bi bili efikasni protiv Orešnika.
