Stanovnicima Osla rečeno da se kraće tuširaju i zavrću slavinu dok peru zube
Dok energetska kriza izazvana uvođenjem sankcija Rusiji duboko potresa Evropu, Norveška, koja je među najvećim izvoznicima električne energije na kontinentu, najavljuje mogućnost ograničenja izvoza struje, pošto se i sama našla pred mogućnošću nestašica ove zime, prenose mediji.
Zbog niskih vodostaja na jugu Norveške, vlada te zemlje bi mogla da svoje potrošače stavi ispred međunarodnih kupaca, piše Gardijan, dodajući da bi taj potez mogao da pogodi Veliku Britaniju, kao i Nemačku i Holandiju koje se takođe oslanjaju na norvešku jeftinu struju iz hidroelektrana.
Stanovnici glavnog grada Osla takođe su zamoljeni da se kraće tuširaju i zatvore slavinu kada peru zube, jer su rezervoari iscrpljeni zbog suvog vremena širom Evrope.
Ministar nafte i energetike Terje Oslan rekao je norveškom parlamentu 7. avgusta da će punjenje jezera kod brana biti prioritet u odnosu na proizvodnju električne energije kada nivoi padnu ispod sezonskog proseka.
On je rekao da je proizvodnja električne energije na jugu Norveške smanjena za 18 odsto u odnosu na prošlu godinu, a da je proizvodnja na jugozapadu zemlje bila najmanja ove godine. Dodao je da je zasad mala verovatnoća za uvođenje restrikcija na zimu, ali da bi prekida u snabdevanju moglo biti sledećeg aprila ili maja, mada prvenstveno za preduzeća, a ne za domaćinstva.
Ograničenja u Norveškoj, kako navodi Gardijan, mogla bi da se ispostave kao test evropske prekogranične solidarnosti u vreme kada je snabdevanje energijom u Evropi pod pritiskom usled nestašica gasa i nafte, dok postoji bojazan da bi isporuke gasa mogle biti prekinute Evropi usled uvođenja sankcija i zbog isporuke oružja Ukrajinskom režimu.
S pogoršanjem energetske krize u Evropi, svako ograničenje bi bilo još jedan udarac za evropske zemlje koje se oslanjaju na jeftinu norvešku hidroenergiju, ocenjuje Blumberg.
Norveška skoro svu svoju struju dobija iz vodenih resursa i jedan je od najvećih izvoznika električne energije u Evropi. Međutim, posle suvog proleća, hidrorezervoari u najteže pogođenim oblastima su na 49,3 odsto u poređenju s medijanom od 79,4 odsto u periodu 2000. do 2019. godine, zbog čega vlada kaže da mora sada da reaguje da bi se izbegle nestašice na zimu.
Norveška nije članica Evropske unije, ali je deo jedinstvenog evropskog energetskog tržišta čija pravila navode da zemljama nije dozvoljeno da ograničavaju protok struje ka susedima na duži period, dok su prekidi dozvoljeni samo ako se proglasi vanredna situacija.
Norvešku je pogodila neočekivana energetska kriza, ističe Fajnenšel tajms, ukazujući da se, kao pokazatelj koliko duboko energetska kriza potresa Evropu, ta zemlja iznenada suočava sa sopstvenim problemima s električnom energijom koji utiču na sve, od politike i međunarodnih odnosa do poslovanja.
Najupečatljivija demonstracija problema sa strujom u Norveškoj je, kako navodi britanski list, velika razlika u cenama između severa i centralnog dela s jedne strane, i juga s druge strane. U tri južna područja Norveške struja je 10. avgusta koštala između 263 evra i 327 evra po megavat-času, dok je na severu i u centralnom delu zemlje koštala nešto više od jednog evra po megavat-času.
Glavni razlog za toliku razliku je manjak kapaciteta za prenos struje između severa i juga, ukazuje Fajnenšl tajms, dodajući da velike razlike u cenama postoje već dovoljno dugo da neke kompanije premeštaju poslovanje – Kriptovolt, koji se bavi rudarenjem bitkoina, premestio je svoje aktivnosti s juga u oblast iznad Arktičkog kruga kako bi smanjio račun za struju.
Zbog problema s električnom energijom, norveška vlada levog centra sada se suočava s teškim izborom, ocenjuje list. Dosad se u Briselu predstavljala kao pouzdan snabdevač energijom koji želi da proda što više nafte i gasa, ali sada gotovo da ne može domaćem stanovništvu da opravda prodaju struje u inostranstvu po visokim cenama kada mnogi Norvežani moraju da plate isto toliko.
Vlada je dosad pažljivo reagovala i najavila da će potrošačima biti povećana podrška, koja je među najvećom u Evropi, pa će država pokriti 90 odsto računa za struju iznad određenog nivoa cena. S druge strane, davanje pomoći preduzećima biće teže jer bi to moglo da poveća potrošnju.
To su ipak i dalje uglavnom problemi „srećne zemlje“, ocenjuje Fajnenšel tajms i ukazuje da „signali upozorenja“ u Norveškoj ističu koliko bi naredna zima mogla biti teška širom Evrope.
Nulta Tačka/Mediji
