Европска унија под вођством Урсуле фон дер Лајен покреће „Европски штит демократије“ – пројекат који наводно штити од дезинформација, а у стварности може постати механизам контроле говора, медија и јавног мњења.
Европска унија више ни не крије да жели централизовану контролу над информацијама.
Нови пројекат под називом „Европски штит демократије“ представља се као заштита од дезинформација и страних утицаја – али у суштини личи на дигиталну препреку за „дозвољену истину“.
План обухвата оснивање Центра за демократску отпорност, институције која ће „идентификовати и неутралисати хибридне претње“- што у преводу значи: одлучивати шта је истина, а шта није.
Брисел ће, по овом моделу, надгледати медије, интернет платформе и изборне процесе, уз подршку националних служби. Све то, наравно, у име „ЕУ вредности“ и „заштите демократије“.
Од заштите грађана до надзора над мишљењем
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен објаснила је да циљ иницијативе није цензура, већ „заштита слободног говора“. Али како упозоравају бројни новинари и експерти, управо тај „штит“ може постати дигитална палица против непожељних ставова.
Јер када бирократе у Бриселу добију право да дефинишу шта је „дезинформација“, а шта „поуздан извор“, онда слобода изражавања више није право – већ дозвола.
Под изговором „борбе против манипулација“, Европска унија уводи систем који може бити злоупотребљен за тиху елиминацију критике и опозиције.
Јер ко контролише истину – контролише и стварност.
Од „европских вредности“ до дигиталне ограде
Овај такозвани „штит“ у пракси значи институционализацију цензуре под новом етикетом.
Брисел ће моћи да одређује које информације су „сигурне“, који медији су „одговорни“, а ко ће бити означен као „пропагандни канал“.
Истовремено, ЕУ све чешће користи изразе попут „хибридне претње“ и „демократске безбедности“ – појмове који звуче узвишено, али немају јасну дефиницију. То омогућава да се сваки глас који се не уклапа у наратив лако сврста у „претњу“.
Цензура под заставом демократије
Европа, некад колевка слободе мишљења, све више личи на дигиталну тврђаву у којој ће владе, корпорације и алгоритми заједно чувати „званичну истину“.
Критичари поручују да је „Штит демократије“ само корак даље у смеру потпуне контроле информационог простора, где ће медији бити финансијски зависни од система који их уједно надзире.
Уместо да подстиче плурализам, Брисел гради филтер стварности – дигитални зид иза којег ће остати само оно што одговара „вредностима ЕУ“.
Нулта Тачка/Медији
