Strah od smrzavanja u Nemačkoj: Švabe panično kupuju peći i ogrev
Rat u Ukrajini i zabrinutost oko snabdevanja energijom uznemirili su mnoge građane. Rezultat: peći na drva su tražene kao nikada ranije. Ali čak ni peć ne garantuje toplotu ako nema ogrevnog drveta.
Peći na drva i ogrevno drvo postali su retki širom zemlje nakon početka rata u Ukrajini. Proizvođači i instalateri peći teško mogu da se spasu od narudžbina zabrinutih kupaca koji žele da imaju dodatnu opciju grejanja u svojoj kući ili stanu.
„Kada je izbio rat, potražnja je eksplodirala“, kaže portparol Centralnog udruženja za grejanje i klimatizaciju (ZVSHK) u Svetom Avgustinu.
Ali čak ni šporet/peć ne garantuje toplu dnevnu sobu sledeće zime: zato što su trgovci drvima za ogrev takođe suočeni sa navalom kupaca širom zemlje i više ne mogu da zadovolje preterano povećanu potražnju na mnogim mestima. „Pijaca je prazna“, kaže Gerd Miler, šef kancelarije Saveznog udruženja za ogrev u Kamenu.
Velika neizvesnost
Okidači su očigledno i skokovite cene gasa i lož ulja, kao i zabrinutost da bi grejanje moglo prestati sa radom sledeće zime. „Ljudi su uznemireni ili čak uplašeni“, kaže Centralno udruženje za grejanje i klimatizaciju. Barem neki kupci verovatno neće dobiti peć pre kraja sledeće zime. Prema ZVSHK-u, vreme čekanja u nekim slučajevima je godinu dana. Postoji oko 2.000 kompanija za izgradnju peći širom zemlje.
Potražnja za pećima stoga nije ograničena samo na Nemačku. „Potražnja ide preko cele savezne teritorije, čak i širom Evrope. To znamo iz razmene sa evropskim kolegama”.
Poput drugih zanata i industrije, i proizvođači peći pate od problema sa isporukom, što takođe odlaže obradu porudžbina. Ovo ne utiče samo na uvezene delove, od kojih mnogi dolaze iz Kine.
„Zbog ogromne potražnje, ali i zbog kadrovskih poteškoća u vezi sa Covid-19, problemi u isporuci pogađaju i proizvode koji se proizvode u Nemačkoj“, objašnjavaju u ZVSHK-u. Udruženje kao primer navodi šamot – to su vatrostalne cigle kojima je obložena komora za sagorevanje u pećima.
Dugo vreme sušenja
Što se tiče ogrevnog drveta, nestašica ima još jedan uzrok. Drvo kao takvo nije retko, kako objašnjava Miler. „Drva za ogrev se moraju osušiti. Sušenje na vazduhu bi trajalo dve godine i zauzelo ogromne skladišne prostore, pa trgovci drva suše „tehnički“ duvaljkama.
Ali kapaciteti su ograničeni. „Ove godine je skoro nemoguće nabaviti suvo ogrevno drvo“, kaže Miler. Oko 100 kompanija su članice Saveznog udruženja za ogrev, koje, prema Milerovim rečima, prodaje isključivo ogrevno drvo iz lokalne proizvodnje.
Drvo nije pošteđeno opšteg poskupljenja goriva. Ovo se odnosi na ogrevno drvo kao i na pelet. Prema podacima nemačkog instituta za pelet, njihova prosečna cena se skoro udvostručila od januara 2021. godine – sa tadašnjih 238,05 evra na 431,56 evra po toni u junu. Međutim, prema Institutu za pelet, troškovi po kilovat satu su i dalje znatno niži nego za grejanje na naftu ili gas.
Sagorevanje drveta u osnovi klimatski neutralno
Već godinama peći su nekim ekolozima trn u oku. U principu, sagorevanje drveta se smatra klimatski neutralnim jer oslobađa samo onoliko CO2 koliko je drvo apsorbovalo tokom svog života – međutim, preduslov je da drveće ponovo izraste u odgovarajućim količinama.
Ništa nije SLUČAJNO- Depopulacija je u toku a TRANSHUMANISTI imaju plan kako da ZAMENITE DECU!
Pelet je dakle jedan od obnovljivih izvora energije, a za ugradnju sistema grejanja na pelet postoje subvencije države. Ogrevno drvo se smatra problematičnijim. Federalna agencija za životnu sredinu upozorava da se čađ i drugi zagađivači proizvode posebno u starim pećima bez niske emisije. Ako vlasnici peći mogu na vreme da se opskrbe drvima, peći u mnogim nemačkim stambenim naseljima će verovatno biti upaljene češće nego ranije tokom predstojeće zime.
