Strani državljani čine ogroman procenat zatvorske populacije u Švajcarskoj, Austriji, Grčkoj i Nemačkoj – preti ozbiljna kriza prenatrpanosti, upozorava Savet Evrope.
Novi izveštaj Saveta Evrope (SPACE I, 2024) otkriva sve veći pritisak na zatvorske sisteme u Zapadnoj Evropi, gde prenatrpanost zatvora postaje ozbiljan problem – i to, delimično, zbog visokog broja stranih zatvorenika.
Prema prikupljenim podacima iz 51 zatvorske uprave u 46 evropskih zemalja, čak jedna trećina zatvorskih sistema u Evropi je zvanično prenatrpana, a najgore stanje je u zapadnim državama.
Na dan 31. januara 2024. prosečna gustina zatvorske populacije iznosila je 92 zatvorenika na 100 dostupnih mesta. Međutim, u 16 zatvorskih sistema kapaciteti su premašeni – najgore je na Kipru (166%), u Rumuniji (120%), Francuskoj (119%), Belgiji (115%) i Italiji (112%).
Udeo stranih zatvorenika – alarmantan u Zapadnoj Evropi
U mnogim zapadnim zemljama broj stranih državljana u zatvorima daleko prevazilazi prosek:
- Švajcarska – 72%
- Grčka – 54%
- Austrija – 53%
- Katalonija (Španija) – 50%
- Nemačka – 49%
- Nasuprot tome, u Istočnoj Evropi udeli su znatno manji:
- Rumunija – 1,1%
- Moldavija – 1,3%
- Azerbejdžan – 2%
Izveštaj ukazuje da ovi podaci prate demografske promene od 2000-ih: dok su zapadne zemlje doživele porast imigracije, istočne se suočavaju s padom stanovništva zbog emigracije.
Stranci čine četvrtinu zatvorenika u Evropi
Na nivou cele Evrope, strani državljani čine u proseku 25% zatvorske populacije, ali medijana iznosi samo 16%, što pokazuje koliko je problem koncentrisan u zapadnim jurisdikcijama.
Važno je napomenuti da strani zatvorenici nisu isključivo dugoročni imigranti – među njima su i tražioci azila, turisti, migranti bez dokumenata, pa i članovi prekograničnih kriminalnih mreža. Većina zatvorskih uprava ne razlikuje njihov pravni status.
Kako Evropa pokušava da ublaži krizu
Švedska je nedavno postigla dogovor sa Estonijom da iznajmi 600 mesta u zatvorima te zemlje, ne bi li smanjila pritisak na sopstveni sistem, gde kapaciteti prelaze i 140%.
Italija je najavila mogućnost ranijeg puštanja na slobodu više od 10.000 zatvorenika, što bi bio presedan za vladu premijerke Meloni, koja je ranije odbacivala takve mere.
Velika Britanija je u maju najavila reforme koje bi omogućile da zatvorenici u Engleskoj i Velsu budu pušteni nakon što odsluže samo jednu trećinu kazne, pod uslovom da Parole board to odobri – uključujući i neke ozbiljnije prestupnike.
Prenatrpanost zatvora u Zapadnoj Evropi postaje neodrživa, a značajan faktor u toj krizi je upravo visok broj stranih državljana među zatvorenicima. Bez strategije koja uključuje migracionu politiku, reformu kaznenog sistema i međunarodnu saradnju, zatvorski sistemi će sve teže održavati osnovne standarde bezbednosti i humanosti.
Nulta Tačka/Mediji
