Stručnjaci upozoravaju da šumski požari mogu kontaminirati vodovodne sisteme i izložiti milione ljudi kancerogenim supstancama
Posledice šumskih požara ne završavaju se samo na spaljenim šumama i uništenim zgradama. Prema novim upozorenjima stručnjaka sa Univerziteta za tehnologiju u Sidneju (UTS), požari koji se dešavaju u urbanim ili blizu urbanih sredina mogu ozbiljno ugroziti bezbednost pijaće vode.
U istraživačkom pismu objavljenom u prestižnom časopisu Science, naučnici iz Centra za tehnologiju u vodi i otpadnim vodama pri UTS-u navode da šumski požari mogu kontaminirati vodovodne sisteme koji sprovode pijaću vodu do domaćinstava, predstavljajući rastući rizik po javno zdravlje.
Samo u poslednje dve decenije, gotovo pola milijarde ljudi širom sveta živelo je u radijusu od jednog kilometra od požara.
„Nadležni u područjima pogođenim požarima, kao što su požari u Los Anđelesu 2025. godine, moraju obezbediti da je pijaća voda sigurna za upotrebu kroz stalno praćenje i suzbijanje kontaminacije u vodovodnim sistemima“, ističu autori.
Iako voda zadovoljava bezbednosne standarde kada napusti postrojenja za preradu, ona se može kontaminirati tokom transporta do potrošača.
U poslednjih deset godina, više od 50 isparljivih organskih jedinjenja (VOC), uključujući kancerogene supstance kao što je benzen, detektovano je u vodovodnim sistemima nakon požara.
„Ove supstance dospevaju u vodovod putem plastičnih cevi koje su oštećene toplotom ili kroz dim koji prodire u cevovode pod niskim pritiskom. Kada jednom uđu, mogu se širiti kroz mrežu cevi i ostati prisutne mesecima, zagađujući vodu koju ljudi piju“, objašnjava profesor Kuilin Vang, koautor pisma.
Istraživačica i prva autorka, dr Suan Li, upozorava na ozbiljnost rizika:
„Na primer, čak 11 meseci nakon požara u Santa Rozi 2017. godine, u vodi je ostalo prisutno 40.000 mikrograma benzena po litru. Za poređenje, kratkotrajno izlaganje deci od samo 26 mikrograma po litru može imati štetne efekte, dok dugotrajna izloženost značajno povećava rizik od leukemije.“
Najveći problem, prema rečima stručnjaka, jeste što se ovakvi zagađivači retko ispituju – posebno na potrošačkom kraju sistema – pa su zajednice često nesvesne da piju zagađenu vodu.
Prof. Vang takođe ističe da klimatske promene i urbanizacija dodatno povećavaju rizik od požara i time i kontaminacije vodovoda.
„Požari u urbanim zonama, gde se uništava veliki broj zgrada, posebno su opasni jer se nivoi VOC zagađenja direktno povezuju sa razmerama razaranja“, navodi on.
Stručnjaci pozivaju vlade da:
- Utvrde jasne smernice za odgovor na zagađenje vode izazvano požarima,
- Identifikuju konkretne VOC jedinjenja koja nastaju nakon požara,
- Postave bezbednosne granice za njihovu prisutnost u vodi,
- I sprovedu stroge protokole za praćenje i testiranje kvaliteta pijaće vode.
Istraživanje je objavljeno pod naslovom “Wildfires jeopardize drinking water safety” u 388. izdanju časopisa Science, a autori su Xuan Li, Qizi Fu i Qilin Wang.
