Studija: Izlečen autizam kod devojčica bliznakinja kroz životni stil i promene životne sredine
Nalazi iz nedavne studije slučaja pokazuju da su personalizovani način života i promene životne sredine uspešno preokrenule simptome autizma kod devojčica bliznakinja kojima je dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra (ASD). Studija se pojavila u Journal of Personalized Medicine.
Studija je takođe pregledala postojeću literaturu o uticaju načina života i modifikacija životne sredine na ASD, potkrepljujući nalaze dokazima iz sličnih slučajeva i studija.
Detalji studije
Studija slučaja je uključivala 4-godišnje dizigotne blizance kojima je dijagnostikovan poremećaj autističnog spektra „nivoa 3 ozbiljnosti“, koji studija opisuje kao „koji zahtevaju veoma značajnu podršku“. Blizancima je dijagnostikovana u dobi od otprilike dvadeset meseci.
Dizigotični blizanci, ili bratski blizanci, nastaju zbog toga što su dve odvojene jajne ćelije oplođene sa dva odvojena spermatozoida. Ovi blizanci su genetski slični tipičnoj braći i sestrama, ali mogu biti različiti jedni od drugih kao braća i sestre rođeni u različito vreme. Oni ne dele potpuno isti genetski materijal i stoga mogu izgledati drugačije i imati različite karakteristike.
Studija slučaja pokazuje da je personalizovani pristup tima multidisciplinarnih kliničara bez upotrebe lekova, uspešno smanjio broj i težinu simptoma ASD-a koristeći različite metode.
Začeće
Blizanci su začeti putem vantelesne oplodnje pomoću donora jajnih ćelija i nošeni su od strane surogat majke. Njihov otac je u vreme začeća imao 51 godinu. Rođeni su dva meseca prerano i proveli su nekoliko nedelja na odeljenju neonatalne intenzivne nege. Blizanci su primili rutinsku vakcinaciju sa tri i šest meseci, ali bez dalje vakcinacije do četrnaest meseci. Devojčice su dobijale acetaminofen pre i posle vakcinacije.
Ovo čeka sve koji misle da šire istinu! U ITALIJI uhapšen urednik popularnog X kanala “Radio Genoa” jer je delio videa migranata u Evropi https://t.co/mgCvez08OC
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 30, 2024
Početni simptomi
Roditelji devojčica su primetili neke početne simptome. Jedan blizanac je imao osetljivost na promene, ekceme i probleme sa varenjem, a drugi je imao problema sa kontaktom očima, brbljanjem u komunikaciji, otežanim dojenjem i smanjenim tonusom mišića (hipotonija).
Oba blizanca su primala majčino mleko (od surogata i njihove biološke majke) dvanaest meseci i nisu imala problema sa jelom ili spavanjem.
Sa dvanaest meseci devojčice su prestale da piju majčino mleko, a uvođenje kravljeg mleka izazvalo je kod obe devojčice probleme sa varenjem, kao i u ponašanju i govoru.
U martu 2021. devojčice su primile seriju vakcina koje su bile odložene zbog pandemije COVID-19. Nakon ove runde vakcinacije, njihovi roditelji su primetili pogoršanje nekih simptoma, uključujući „značajan gubitak govora“ za jednu od devojčica, koja je počela da komunicira samo istovetnim rečima.
ASD dijagnoza
Zbog pogoršanja simptoma, blizanci su procenjeni na poremećaj autističnog spektra, i obe su kasnije ispunile kriterijume za DSM-5 (Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, peto izdanje) dijagnozu poremećaja iz autističnog spektra.
Životni stil i intervencije u životnoj sredini
Nakon njihove dijagnoze, roditelji blizanaca započeli su sveobuhvatan, personalizovan pristup za rešavanje stanja njihovih ćerki. Njihov pristup je bio holistički i nefarmakološki i razmatrao je niz potencijalnih ekoloških i bioloških faktora koji utiču na ASD.
Intervencije i podrška i blizancima i njihovim roditeljima počele su nakon dijagnoze blizanaca u dobi od otprilike dvadeset meseci i nastavile se tokom naredne dve godine. Sledi rezime njihovih intervencija i podrške:
Roditelji su radili sa trenerom kako bi pomogli da se razume dijagnoza blizanaca i steknu samopouzdanje.
Roditelji su naučili o konceptu „totalnog alostatskog opterećenja“, koji povezuje hronične stresore sa bolešću, i koristili su resurse kao što su vebinari i forumi kroz Epidemic Answers.
Roditelji su uradili anketu o zdravstvenoj sposobnosti dece za otpornost i prevenciju — „sveobuhvatnu procenu ukupnog alostatskog opterećenja (kumulativni efekti hroničnog stresa na mentalno i fizičko zdravlje) među decom“.
Promene u ishrani — Pratili su dijetu smanjene ekscitatorne upale, eliminišući glutamat, gluten, kazein, šećer, veštačke boje i prerađenu hranu, i fokusirali se na organske, sveže, domaće obroke iz lokalnih izvora.
Ugrađeni dijetetski suplementi—Devojčiice su uzimale suplemente koji su uključivali omega-3 masne kiseline, vitamine i homeopatske lekove.
Različite potrebe blizanaca – Genetske varijante su otkrile da svaki blizanac ima različite potrebe, na primer, jednom blizancu je bilo potrebno više vitamina D, dok je drugom bila potrebna podrška za neuroinflamaciju i detoksikaciju.
Blizanci su primili različite terapije, uključujući primenjenu analizu ponašanja, govornu terapiju i radnu terapiju fokusiranu na integraciju neuro-senzornih motornih refleksa.
Porodica se pozabavila toksinima u svom domu, koristeći konsultanta za životnu sredinu da proceni kvalitet vazduha, nivoe vlage i nedostatke vode.
Jedan blizanac je imao osteopatsku negu po preporuci razvojnog optometrista, što je rezultiralo značajnim poboljšanjima u komunikaciji i opštem raspoloženju.
Tokom čitave studije, roditelji dece su delili uvide o svom lečenju: „Konvencionalne statistike su naslagale šanse u odnosu na mogućnost da se dete oporavi od dijagnoze ASD. Naš pristup je stoga bio fokusiran na praćenje nekonvencionalnog, holističkog razumevanja bio-individualnih potreba svake ćerke, istraživanje osnovnih uzroka i dizajniranje prilagođene podrške“, rekli su oni.
„Izabrali smo praktičare koji su bili usklađeni u našem verovanju u intrinzičnu sposobnost naših ćerki da izleče uz odgovarajuću podršku.
Rezultati
Pre svega zbog promene životnog stila i promena životne sredine tokom dve godine, blizanci su postigli preokret u dijagnozi poremećaja iz autističnog spektra nivoa 3. Primećena su značajna poboljšanja u njihovim društvenim interakcijama, komunikacijskim veštinama i obrascima ponašanja.
Takođe je došlo do dramatičnih poboljšanja u rezultatima korišćenjem kontrolne liste za procenu lečenja autizma — alata za procenu od 77 pitanja koji se koristi za procenu efikasnosti lečenja ASD, sa nižim rezultatima koji ukazuju na poboljšanje simptoma.
Oba blizanca su se „dramatično poboljšala“, pri čemu je jedan prešao sa 76 na 36 za sedam meseci, a drugi sa 43 na 4 u istom periodu.
Studija primećuje da su poboljšanja bila toliko duboka da je pedijatar uzviknuo da je jedna od devojčica prošla kroz „neku vrstu čuda“.
Kombinovane intervencije, zajedno sa posvećenošću roditelja dece, dovele su do „dramatičnog poboljšanja i poništavanja dijagnoza ASD“ za blizance.
Bet Lambert je osnivač i izvršni direktor Epidemic Answers, veb stranice koju čine roditelji, kliničari, istraživači, autori i stručnjaci za dobrobit posvećeni pomoći deci da se izleče od zdravstvenih problema. Ona je takođe jedan od autora studije.
Gospođa Lambert je razgovarala za The Epoch Times i objasnila da postoji nada za decu sa ASD i drugim stanjima, kao i resurse za roditelje da ih podrže kroz proces.
„Radimo istraživanje kako bismo pokušali da prikupimo dokaze da su mnoga od ovih stanja reverzibilna. Ali takođe pokušavamo da stvorimo platformu na kojoj možemo da damo rešenja roditeljima – pokušavamo da ih obrazujemo, a imamo i onlajn zajednicu [Healing Together] gde ih učimo kako da sami rade ovaj posao“, Ona je rekla.
Prevalencija autizma
Prema studiji, prevalencija autizma raste sve većom brzinom. Početkom 1990-ih, broj dece sa dijagnozom autizma u Sjedinjenim Državama bio je 1 u 2000. Tokom 1990-ih, dijagnostički kriterijumi za autizam su prošireni kako bi uključili širi spektar simptoma i ponašanja. Ovo proširenje se ogleda u ažuriranim izdanjima Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje.
Na primer, u DSM-IV, objavljenom 1994. godine, dijagnostički kriterijumi su prošireni i podeljeni na podtipove kao što su Aspergerov poremećaj, autistični poremećaj i pervazivni razvojni poremećaj koji nije drugačije naznačen.
Došlo je do daljeg proširenja kriterijuma u DSM-5 objavljenom 2013. godine, koji je spojio prethodne podtipove u jednu objedinjenu dijagnozu poremećaja iz autističnog spektra, ili ASD.
Ove promene su doprinele značajnom porastu dijagnoza autizma u narednim godinama – međutim, neki lekari veruju da ovi faktori sami po sebi nisu dovoljni da objasne dramatičan porast dijagnoza ASD.
Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, 2000. godine, 1 od 150 dece je imalo dijagnozu ASD, ali njihovi najnoviji podaci govore da je 2020. godine 1 od 36 dece imalo dijagnozu ASD, što predstavlja više od 300 odsto porasta u poslednje dve decenije.
Studija navodi da „Objavljene projekcije procenjuju da čak i ako buduća prevalencija ASD-a ostane nepromenjena u narednoj deceniji, biće oko milion novih slučajeva, što bi rezultiralo dodatnim 4 biliona dolara doživotnih socijalnih troškova u Sjedinjenim Državama. Štaviše, ako se trenutna stopa rasta prevalencije nastavi, troškovi bi mogli dostići skoro 15 biliona dolara doživotnih troškova do 2029.
Gospođa Lambert kaže: „Moderan život čini našu decu bolesnima, ali i sve nas čini bolesnima — a naša deca su kanarinci u rudniku uglja.“
Završne misli
Nalazi studije sugerišu da faktori životne sredine i životnog stila igraju značajnu ulogu u manifestaciji simptoma ASD-a i da ciljane intervencije u ovim oblastima mogu dovesti do značajnih i trajnih poboljšanja—uključujući poništavanje simptoma.
Autori studije napominju da je angažovanje roditelja ili staratelja od vitalnog značaja za proces.
„Posvećenost i vođstvo dobro informisanih roditelja ili staratelja je suštinska komponenta efikasne personalizacije koja se čini neophodna za izvodljivost takvih poboljšanja.“
Ono što studija pojašnjava jeste da lečenje ASD-a zahteva personalizovani, višestruki pristup, a ne jedno rešenje za sve, jer su dijagnoze ASD-a jedinstvene i složene kao i pojedinci na koje utiču.
Roditelji blizanaca se slažu, prema delu studije koji sadrži njihovu perspektivu.
„Imati ćerke bliznakinje sa dijagnozom poremećaja autističnog spektra sa 20 meseci dalo nam je duboko uvažavanje izuzetno individualne prezentacije autizma.
Za porodice koje se bave dijagnozom ASD-a, gospođa Lambert kaže „Niste sami.“
„Želim da ljudi znaju da postoji podrška za njih. Imamo konferenciju [Dokumentovanje nade] da bismo mogli da pozovemo roditelje da postanu deo naše zajednice. To možemo učiniti zajedno, treba raditi na tome da zajedno izlečimo našu decu.“
