Studija: Kako društvene mreže utiču na vaše pamćenje

Ekspanzija platformi društvenih medija i njihovo korišćenje od strane milijardi ljudi svakog dana, pokazuju nam da ovaj novi oblik interakcije između ljudskih bića i tehnologije ima dubok uticaj.

Ova tehnologija je omogućila praktično svima, širom sveta, da se povežu sa susedima bliskim i dalekim, i trenutno dele sve, od slatkih fotografija kućnih ljubimaca do usijanih političkih mišljenja. Društveni naučnici se trude da shvate kakav uticaj ova velika promena u ljudskoj interakciji zapravo ima na nas – i na naš mozak – u svakoj fazi života. Nedavna istraživanja pokazuju da kada je u pitanju pamćenje, čini se da nas velika upotreba društvenih medija slabi.

Dominantni uticaj društvenih medija

Bilo da se radi o Facebooku, Youtube-u, Instagramu, WhatsApp-u ili TikToku – od kojih svaki drži redovnu pažnju preko milijardu korisnika (ili u slučaju Facebook-a, skoro 3 milijarde) – skrolovanje kroz fidove društvenih medija je dominantna zabava za mnoge. Amerikanci provode, u proseku, nešto više od dva sata svakog dana na društvenim mrežama, ali ovo vreme uveliko varira između različitih starosnih grupa.

Generacija Z, na primer – oni rođeni od sredine 90-ih do oko 2010, i prva generacija koja je odgajana sa internet vezom uvek na dohvat ruke – provede u proseku 4,5 sata dnevno na društvenim medijima. A ovo su „proseci“. Prema Pew Research-u, 46 procenata tinejdžera i 44 procenta od 18 do 49 godina izjavilo je da su na mreži „skoro stalno“ i verovatno je da ova ista kohorta provede natprosečno vreme na sajtovima društvenih mreža.

Društveni mediji očigledno imaju dominantan uticaj i postavljaju se pitanja o tome kako ovaj medij može uticati na naše odnose, mentalno zdravlje i kognitivne funkcije.

Štetni uticaj društvenih medija na pamćenje

Uprkos pozitivnom potencijalu društvenih medija da obezbede smislenu ljudsku vezu, istraživanja pokazuju zabrinjavajuće, štetne efekte velike upotrebe društvenih medija na mentalno i emocionalno zdravlje, posebno za adolescente.

Tri srodne studije, objavljene u časopisu eksperimentalne društvene psihologije iz maja 2018., ispitale su kako na pamćenje utiče kada učesnici beleže svoja iskustva koristeći digitalne medije, kada ih dele i kada jednostavno ne koriste medije. U svakom slučaju gde su učesnici beležili ili delili svoja iskustva, njihova sposobnost pamćenja detalja iz svog iskustva je bila smanjena.

„U sve tri studije pronašli smo dokaze da upotreba medija narušava pamćenje, bez obzira da li je pamćenje testirano ubrzo nakon iskustva ili više od nedelju dana kasnije“, zaključili su autori studije.

Druga studija, objavljena u februaru 2020. u ime Gerontološkog društva Amerike, ispitala je korelaciju između pamćenja i vremena provedenog na društvenim mrežama kod odraslih i otkrila da su, u danima kada je upotreba društvenih medija bila „visoka“, učesnici stalno prijavljivali više neuspeha u pamćenju.

Po dizajnu – „Dopamin Hit“ vas drži zavisnim

Društveni mediji bi mogli da potkopaju našu sposobnost pamćenja iz nekoliko razloga: ometaju i stvaraju zavisnost. To je po dizajnu tako.

„Proces razmišljanja koji je ušao u izgradnju ovih aplikacija, Facebook je bio prvi od njih… bio je: ‘Kako da potrošimo što je više moguće vašeg vremena i svesne pažnje?’ A to znači da treba da vam damo na neki način malo dopamina s vremena na vreme jer je neko lajkovao ili komentarisao fotografiju ili objavu ili šta već“, rekao je Šon Parker, prvi predsednik Fejsbuka u intervjuu za Aksios 2017.

Taj mehanizam će pokrenuti korisnike da doprinesu i postave više sadržaja, lajkova i komentara, rekao je Parker.

„To je petlja povratnih informacija o društvenoj validaciji … upravo ono što bi haker poput mene smislio jer iskorišćavate ranjivost u ljudskoj psihologiji. Pronalazači su ovo svesno razumeli. I svejedno smo to uradili”.

Dr Met Džonson, neuronaučnik sa doktoratom iz kognitivne psihologije sa Univerziteta Prinston, stručnjak za psihologiju potrošača i autor knjige „Brendiranje to znači posao“, rekao je za Epoch Times da takva iskustva mogu da preduprede formiranje pamćenja.

👉 AMERIKA spremna za rat sa KINOM tvrdi kongresmen https://t.co/dUiLx2VUkp

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) April 9, 2023

„Postoji važan proces koji treba da se desi da bi se formirala nova sećanja. Što smo bolje fokusirani na iskustvo, bolje ćemo ga se sećati kasnije. Kada imamo iskustvo i naš telefon je tu, uvek ćemo ga proveravati. Postoji mnoštvo digitalnih iskustava koja nas mogu odvući od iskustva koje bismo mogli imati”.

Upravo zato što je teško da se sprečimo da posegnemo za uređajem svaki put kada se upali sa obaveštenjem, mi smo rasejani i obavljamo više zadataka više nego ikad—ali nismo baš dobri u tome. U jednom randomizovanom kontrolisanom ispitivanju, studenti koji su listali Instagram dok su slušali govornika prisetili su se znatno manje predstavljenog materijala od svojih vršnjaka koji su slušali bez digitalne distrakcije.

Jednostavno se stvari ne sećamo dobro kada je naša pažnja podeljena. A uticaj na obrazovanje je zabrinjavajući.

„Kao profesor, i sam to vidim“, rekao je Džonson, napominjući efekte digitalne distrakcije na iskustvo u učionici.

„Takođe, što duže provodite na ovim platformama, pristajete na trenutno zadovoljstvo. Dobijate stvarno neprijatno nestrpljenje sa iskustvima koja nisu odmah prijatna. Obrazovanje je dugoročan proces. Učenici gube strpljenje za dugoročne poduhvate, poput učenja predmeta ili prolaska kroz kurs“.

„Gugl efekat“

Drugi način na koji velika upotreba društvenih medija može uticati na pamćenje je fenomen koji istraživači nazivaju „Guglov efekat“. Ne tako davno, pronalaženje informacija o nepoznatoj temi značilo je značajan lični napor — odlaske u biblioteku, listanje referentnih knjiga ili telefonske pozive drugima koji možda znaju.

Sada kada se praktično svaka informacija, od najtrivijalnijih do najskrivenijih, može pronaći za nekoliko sekundi putem Google-a ili drugih pretraživača, ne samo da je potrebno manje truda da se pronađe informacija, već većina nas ulaže i manje truda da ih zapamti. Mi u stvari „prenosimo“ našu memoriju na internet i koristimo društvene medije kao jednu od naših ličnih onlajn banaka memorije.

U stvari, jedna studija objavljena u časopisu Science od 5. avgusta 2011. otkrila je da „kada ljudi očekuju da će u budućnosti imati pristup informacijama, oni imaju nižu stopu prisećanja samih informacija i poboljšano prisećanje umesto toga gde da im pristupe“. Drugim rečima, veća je verovatnoća da ćemo zapamtiti koju veb lokaciju da pretražimo nego stvarne informacije koje tražimo.

Džonson je rekao da je trud bitan kada je u pitanju učenje.

„Postoji zaista jaka veza između truda koji ulažete u zadatak i verovatnoće da ćete ga zapamtiti. Što više naprežete svoje kognitivne sposobnosti, to ćete bolje moći da ga zapamtite. Ako zaista morate da radite na tome, kombinujući mnogo različitih kognitivnih procesa, to će biti veoma snažno pamćenje. Na mreži, dobićete odgovor, ali se u suštini nećete sećati tog iskustva i morate ga ponovo potražiti. Mi izvozimo našu dugoročnu memoriju na ove uređaje“.

Odvikavanje

U kojoj meri društveni mediji mogu da stvore prijatna iskustva i smislene veze između ljudi može biti predmet debate, ali jedna stvar nije – količina vremena koje većina nas provede na društvenim medijima menja ono čega se sećamo, kako ga pamtimo, a možda i čak i naš kapacitet memorije. I sve veći broj istraživanja sugeriše da je, u velikim količinama, efekat na pamćenje uglavnom štetan.

Nemoguće je precizno reći koliko je vremena provedenog na društvenim medijima previše, ali postoje neke jednostavne smernice koje mogu pomoći u upravljanju upotrebom, posebno za adolescente. Istraživanja sugerišu da se negativni efekti na mentalno zdravlje povećavaju kada se dnevno provede više od dva sata na društvenim mrežama, tako da to može biti dobra gornja granica koje treba biti svestan.

Džonson takođe predlaže da redovno razmišljate o svojim nedavnim iskustvima na društvenim mrežama i da budete svesni bilo kakvog kajanja ili negativnih iskustava povezanih sa tim vremenom.

Postavljanje jasnih ograničenja na vreme provedeno na društvenim medijima je takođe mudro. Džonson predlaže da koristite tajmer da biste imali zvučni podsetnik kada je vreme isteklo.

„Kada se tajmer isključi, isključite aplikaciju čak i ako je usred videa. Postavite strogu strukturu koliko dugo sebi dozvoljavate da ostanete na ovim aplikacijama. U suštini, naš pristup njima treba da izvezemo na spoljna pravila. Ako to prepustimo sopstvenoj samodisciplini, aplikacije će nas pobediti svaki put jer su za to dizajnirane“.

Nulta Tačka/TheEpochTimes