Studija: Kratke šetnje mogu povećati brzinu rada mozga
Čak i kratke svakodnevne fizičke aktivnosti – od penjanja uz stepenice do baštovanstva – mogu odmah da poboljšaju funkciju mozga kod odraslih osoba srednjih godina, terajući ih da razmišljaju jednako brzo kao neko četiri godine mlađi od njih, pokazalo je novo istraživanje.
Ostanite aktivni da biste brže razmišljali
Kako starimo, naša kognitivna brzina obrade – brzina kojom izvodimo mentalne operacije – prirodno se usporava. Ovaj pad mentalne brzine smatra se obeležjem normalnog starenja.
Međutim, nedavno istraživanje objavljeno u Annals of Behavioral Medicine u oktobru sugeriše da svakodnevna fizička aktivnost može odmah da koristi zdravlju mozga, posebno poboljšanju brzine kognitivne obrade kod ljudi srednjih godina.
Istraživači sa Univerziteta Penn State otkrili su da rutinske fizičke aktivnosti, od pokreta niskog intenziteta poput kućnih poslova do snažnijih napora poput džogiranja, mogu pružiti trenutne kognitivne prednosti. Učesnici studije koji su bili aktivni pokazali su brzinu mentalne obrade tipične za nekoga četiri godine mlađeg.
Zaboravite sve što ste znali, sada ćete čuti jedinu istinu | Nebojša Perović | Mario Zna, 303 Uživo
„Ne morate da idete u teretanu da biste iskusili sve potencijalne prednosti fizičke aktivnosti“, rekao je Džonatan Hakun, docent neurologije i psihologije na Penn State-u i koautor studije, u izjavi za štampu. „Svako kretanje je važno. Svakodnevno kretanje se računa kao izvor akumulirane fizičke aktivnosti koja se može pripisati zdravom načinu života i može imati direktan uticaj na kognitivno zdravlje.
Kognitivne prednosti se javljaju brzo
Da bi istražio kratkoročne efekte fizičke aktivnosti na kognitivno zdravlje, istraživački tim je koristio metodu nazvanu ekološka trenutna procena (EMA), koja prikuplja podatke o ponašanju ljudi u njihovom prirodnom okruženju.
Studija je pratila 204 učesnika starosti od 40 do 65 godina iz Bronksa u Njujorku, bez istorije kognitivnih oštećenja. Grupa učesnika uključivala je skoro 50 procenata crnaca ili afroameričkih učesnika i 34 procenta latinoameričkih učesnika.
Učesnici su beležili svoje aktivnosti šest puta dnevno tokom devet dana, završavajući kognitivne zadatke nakon što su prijavili nivo fizičkog kretanja.
Robert F. Kenedi Mlađi: Entoni Fauči i Bil Gejts će biti uhapšeni https://t.co/29ZgkQJAxC
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 18, 2024
Istraživanje je otkrilo nekoliko obrazaca:
Fizička aktivnost u prethodna 3,5 sata dovela je do poboljšane brzine obrade.
Iako se sama radna memorija nije poboljšala, vreme odziva u memorijskim zadacima pokazalo je poboljšanje.
Češća aktivnost je odgovarala većim kognitivnim koristima.
„Postajemo sporiji kako starimo, i fizički i kognitivno“, rekao je Hakun. „Ideja je da se tome trenutno možemo suprotstaviti kretanjem. To je ubedljivo.”
Učesnici koji su bili aktivni češće su imali veće kognitivne koristi od onih koji su bili manje aktivni. Ovo sugeriše da redovna fizička aktivnost može biti u korelaciji sa povećanjem kognitivnih zdravstvenih koristi, iako je potrebno dalje istraživanje o tome kako učestalost i vreme fizičke aktivnosti utiču na kognitivno zdravlje, primetio je Hakun.
„Ovi nalazi ukazuju na to da svakodnevna fizička aktivnost može unaprediti kognitivno zdravlje u srednjim godinama i da se blagodati mogu odmah uživati“, napisali su istraživači.
Hakun i njegov tim planiraju da prošire svoje istraživanje integracijom alata za praćenje aktivnosti sa svojim metodama procene i prikupljanjem dugoročnih podataka za upoređivanje efekata svakodnevnih aktivnosti sa normalnim obrascima starenja.
