Svet je prekriven plastičnim otpadom. To se razgrađuje i postaje mikroplastika – sitni komadići plastike manji od 5 mm. Znamo da nije zdravo pronaći ove komade plastike širom planete (i u našim telima), ali nema mnogo istraživanja o tome kako će to uticati na sisare. Nova studija objavljena ovog meseca u Međunarodnom časopisu za molekularnu nauku pokušala je da razume dugoročne uticaje ovog fenomena na zdravlje i njeni nalazi su zabrinjavajući.
Istraživači sa Univerziteta Rhode Island izložili su miševe različitim nivoima mikroplastike preko njihove vode za piće kako bi istražili uticaje na ponašanje i kako se plastika nakuplja u njihovim telima. Istraživači su primetili da se mikroplastika nakupila u tkivu više organa, uključujući i one izvan probavnog sistema miševa. Jaime Ross, profesor neuronauke na Univerzitetu Rhode Island koji je bio uključen u studiju, rekao je da su istraživači bili iznenađeni kada su videli koliko se mikroplastike nakupilo tokom vremena.
„Očekivali smo da ćemo videti mikroplastiku u izmetu životinje, što nije bilo sasvim iznenađujuće“, rekao je Ros za Earther. „Onda smo je pronašli duboko u ćelijama jetre, slezini i bubrezima. Ne samo centar digestivnog trakta, već zapravo u tkivu digestivnog trakta“.
Pošto je plastika pronađena u organima uključujući jetru, slezinu i mozak, to je značilo da su mnogi komadići progutane mikroplastike ušli u krvotok. To je ono što je omogućilo mikroplastici da uđe u organe izvan digestivnog trakta.
Tim istraživača je takođe posmatrao promene u ponašanju kod miševa koji su stalno unosili mikroplastiku, u odnosu na one koji nisu i one sa nižim nivoima izloženosti. Nakon tri nedelje pijenja mikroplastike u vodi, miševi su stavljeni u nešto što se zove test na otvorenom. Istraživali su slabo osvetljenu komoru 90 minuta i praćeni su njihovi spontani pokreti.
Usvojeni UKRAJINAC (22) zaklao svoje roditelje na Floridi: “Imao je 14 godina kada je došao kod nas”https://t.co/K5cwdfrLrG
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 8, 2023
„Oni se obično ne druže čekajući da ih grabežljivac uhvati… uglavnom budu zbijeni zaštitnički sa strane“, rekao je Ros. „Razmatramo tu vrstu ponašanja da bismo razumeli: da li oni idu po spoljašnjosti ove komore? Da li idu u centar?“
Miševi koji su imali veću izloženost mikroplastici u vodi imali su veću verovatnoću da budu na otvorenom „poljskom“ okruženju u poređenju sa miševima koji nisu bili izloženi i onima koji su imali nižu izloženost mikroplastici. Ovi miševi su imali više „čudnih“ pokreta i prelazili su veće udaljenosti u veštačkom polju. Ovo je bilo posebno primetno kod starijih miševa. Razlike u ponašanju bile su alarmantne, posebno zato što su miševi namerno unosili mikroplastiku samo tri nedelje.
Kada su miševi proučavani, istraživači su takođe primetili upalu u njihovom mozgu. Takođe su zabeležili smanjenje glijalnog fibrilarnog kiselog proteina, koji je takođe poznat kao GFAP. Ovo je protein koji podržava ćelijske procese u mozgu. Niži nivoi ovog proteina povezani su sa ranim stadijumima nekih neurodegenerativnih bolesti, uključujući mišje modele Alchajmerove bolesti, rekao je Ros. Tim nije očekivao ovo otkriće i nameravaju da sprovedu buduća istraživanja kako bi dalje razumeli ulogu mikroplastike u neurološkim poremećajima i bolestima.
„Želimo da razumemo životni ciklus mikroplastike u telu… razumemo kakva je njihova sudbina kada uđu u telo“, rekao je Ros. „I želimo da razumemo kako plastika može promeniti sposobnost mozga da održi homeostazu mozga.“
Ros se nada da se ovaj nedavno objavljen rad može kombinovati sa drugim naporima protiv zagađenja kako bi se ukinuli nepotrebni plastični predmeti. „Moramo preispitati kakvu vrstu plastike koristimo, posebno plastiku za jednokratnu upotrebu koja nije neophodna za našu životnu sredinu i za naše zdravlje“.
