Studija: Moždani udar bi mogao biti prenosiv transfuzijom
Decenijama je stres snosio krivicu za bolne čireve na želucu. Ali 1982. godine, doktori su došli do revolucionarnog otkrića: specifična vrsta bakterije bila je pravi krivac.
Sada naučnici ponovo proviruju kroz mikroskope, ali ovog puta traže dokaze koji sugerišu da transfuzija krvi može doprineti moždanom udaru, što je vodeći uzrok smrti i dugotrajne invalidnosti.
Uobičajeni uzrok moždanog udara može se prenositi krvlju
Nova studija je otkrila da su transfuzije krvi od donora koji su kasnije razvili višestruka spontana krvarenja u mozgu bile povezane sa nešto većim rizikom od hemoragičnog moždanog udara kod primalaca. Ovo ukazuje na potencijalnu vezu između faktora koji se prenose krvlju i tipa oštećenja krvnih sudova u mozgu koji izazivaju moždani udar.
Cerebralna amiloidna angiopatija (CAA) je drugi vodeći uzrok spontanog hemoragičnog moždanog udara i povezana je sa naslagama defektnih beta-amiloidnih proteina u zidovima krvnih sudova u mozgu, čineći ih krhkim i podložnim pucanju, što dovodi do moždanog udara i kognitivnog pada.
Istraživanje koje je nedavno objavljeno u Journal of the American Medical Association pronašlo je dokaze da CAA pokazuje transmisivnost nalik na prionu. Prionska bolest je ranije bila povezana sa goveđom spongiformnom encefalopatijom, koja se obično naziva bolest kravljeg ludila, poremećaj mozga kod goveda koji se potencijalno može preneti na ljude preko kontaminiranog mesa. Postoje dokazi da se ovo stanje može preneti na ljude pomoću hormona hipofize prikupljenih iz leševa kontaminiranih amiloid-beta i tau proteinima.
Naučnici su teoretizovali da transfuzija krvi može nositi isti rizik kao i izlaganje kontaminiranom mesu.
Da bi testirali ovu teoriju, istraživači su sproveli kohortnu studiju koristeći nacionalnu banku krvi i zdravstvene podatke od preko milion pacijenata u Švedskoj i Danskoj starosti od 5 do 80 godina. Svi su primili transfuziju crvenih krvnih zrnaca između 1. januara 1970. (Švedska) ili 1. januara 1980. (Danska) i 31. decembra 2017.
Studija je otkrila da pacijenti kojima je data krv transfuzijom od donora koji su kasnije razvili višestruka spontana krvarenja u mozgu, imali su značajno veći rizik od hemoragijskog moždanog udara od onih koji su primali krv od donora bez krvarenja.
Međutim, nije primećen povećan rizik od moždanog udara kod primalaca krvi od davalaca koji su imali samo jedno krvarenje nakon transfuzije.
Autori sugerišu da ovi nalazi ukazuju na to da potencijalni „agens koji se prenosi transfuzijom“ može biti povezan sa određenim spontanim moždanim udarima. Oni su opisali povećani rizik od moždanog udara od 2,3 procenta kod primalaca krvi od davalaca sa više krvarenja kao „novi nalaz“.
Procureo Izraelski plan za etničko čišćenje Gaze https://t.co/NMUGl5YnoH
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 31, 2023
Slična asocijacija pronađena sa Alchajmerom
Iako nije direktno analizirana, studija je otkrila sličan povećani rizik od demencije kod primalaca krvi od donora koji su imali jedan moždani udar nakon donacije.
U uvodniku koji prati studiju, dr Stiven Grinberg, profesor neurologije na Harvardskoj medicinskoj školi, napisao je da metodologija studije rigorozno podržava nalaze.
„Čak i skromno povećanje opasnosti od budućih krvarenja u mozgu ili demencije izazvane neuobičajenim – ali za sada neotkrivenim – osobinama donora predstavljalo bi značajnu zabrinutost za javno zdravlje“, napisao je dr Grinberg.
Ovo naglašava ozbiljnost neotkrivenih osobina koje se mogu preneti preko donora, naglašavajući važnost identifikovanja ovih faktora za zaštitu desetina miliona ljudi. Na kraju krajeva, nekome u Sjedinjenim Državama treba krv svake dve sekunde.
Kako se leči krvarenje u mozgu
Lečenje zavisi od vrste povrede mozga, rekao je za Epoh tajms dr Teodor Strejndž, predsednik u Univerzitetskoj bolnici Stejten Ajlend, koja je deo Northwell Health-a u Njujorku.
Ako je krvarenje usled pada koji izaziva subduralni hematom, to se često može lečiti nehirurškim ili jednostavnim postupkom za bušenje rupe, dodao je on. Ovo je procedura u kojoj se u lobanji izbuše sitne rupe i umetne se gumena cev za dreniranje hematoma.
Međutim, krvarenje od moždanog udara ili rupture aneurizme je teže kontrolisati. „Iako možemo, sve dok možemo da dođemo do njih dovoljno rano i onda uradimo sve što možemo da smanjimo štetu koju krvarenje nanese na delu mozga“, rekao je dr Strejndž.
Za cerebelarna krvarenja, gde je krvarenje u samom zadnjem delu mozga, obično je potrebna hirurška evakuacija krvnog ugruška pre pronalaženja uzroka, primetio je. Kao i kod moždanog udara, ovo je jednostavnije za krvarenje spolja, a ne unutar mozga.
Upravljanje faktorima rizika Samo nada za CAA, kaže ekspert
Trenutno, nijedan tretman ne zaustavlja nakupljanje amiloida povezanog sa CAA u krvnim sudovima mozga. Dakle, prevencija krvarenja je ključna, rekao je dr Strejndž.
Smanjenje pacijentovog rizika od traume, kao što su padovi, koji izazivaju potres mozga i mogu izazvati krvarenje, je imperativ.
„Pacijenti, kako stare, imaju tendenciju da više padaju“, rekao je dr Strejndž, napominjući da lekove koji povećavaju rizik od krvarenja, uključujući antikoagulanse, aspirin i ibuprofen, treba minimizirati „kada je to prikladno“.
Lekari moraju da odvagaju rizike u odnosu na koristi antikoagulansa kod pacijenata sa drugim stanjima, dodao je on.
Vladimir Štimac – Ovo je stvarni svet | Mario Zna 244 | Uživo
