Studija: Nanočestice kojima se manipuliše magnetnim poljima mogu da promene moždanu aktivnost i ponašanje

Studija je pokazala da nanočestice (nano materijali) modulisani putem magnetnih polja (magnetna neuromodulacija) mogu uticati na mozak miševa, uzrokujući da promene svoje ponašanje i apetite.

„Ovde predstavljamo magnetogenetski alat zasnovan na nanomaterijalima, u kombinaciji sa Cre-loxP tehnologijom, za selektivno aktiviranje genetski kodiranih Piezo1 jonskih kanala u ciljanim neuronskim populacijama preko obrtnog momenta koji stvaraju nanomagnetni aktuatori in vitro i in vivo“, navodi se u studiji ‘Apstraktni’ odeljak. „Mi demonstriramo ovaj magnetni pristup koji cilja na ćelijski tip za daljinsku i prostorno-vremensku preciznu kontrolu duboke moždane neuronske aktivnosti u višestrukim modelima ponašanja, kao što su dvosmerna kontrola hranjenja, dugoročna neuromodulacija za kontrolu težine kod gojaznih miševa i bežična modulacija društvenog ponašanja u više miševa u istom fizičkom prostoru.“

Nano materijali, koji se nazivaju i nanočestice, veličine su samo oko 1 do 100 nanometara, dok je debljina lista papira oko 100.000 nanometara.

Talasi vidljive svetlosti se kreću od oko 400 do 700 nanometara između donjeg i gornjeg dela vidljivog spektra (duge) unutar većeg elektromagnetnog spektra.

Zbog toga se nanočestice mogu videti samo ispaljivanjem elektrona na njih umesto svetlosti, što koriste procesni elektronski mikroskopi.

Iako su različite po primeni i prirodi, vakcinacije mRNA protiv Covid-a koriste lipidne (masne) nanočestice za isporuku modifikovanih RNK mesindžera u ribozome ćelija. Poznato je da ova tehnologija izaziva štetne posledice po zdravlje.

„Potpuno vakcinisana“ doktorka „iznenada“ preminula od moždanog udara u 32. godini https://t.co/vvkckZ1dHW

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 8, 2024

Poznato je da su neke nanočestice povezane sa moždanim udarima, dok se nanočestice takođe primenjuju na hranu.

Nije potvrđeno da se ove nanočestice koriste za kontrolu uma putem modulacije sa elektromagnetnim frekvencijama, kao što ih emituju ćelijski tornjevi, ali se o naprednoj tehnologiji raspravljalo i ranije.

„Oni su testirali ‘inovaciju’ izazivanjem ‘majčinskih’ instinkta kod svojih ispitanica. U drugom testu, istraživači su izložili test grupu laboratorijskih miševa magnetnim poljima dizajniranim da smanje apetit, što je dovelo do gubitka telesne težine od 10 odsto, ili oko 4,3 grama“, rekla je Bel Karter za Natural News. „Naučnici su manipulisali složenom mrežom od preko 100 milijardi neurona magnetnim okretanjem malog aktuatora da bi povukli ili gurnuli nanočestice implantirane u mozgove miševa. Prema studijama, ova mreža je ključna za razumevanje kognicije, emocija i društvenog ponašanja.

Očekuje se da će se tehnologija koristiti za dalja istraživanja o razumevanju kako mozak funkcioniše i za razvoj dvosmernih sistema moždanog interfejsa – drugim rečima, sistema za čitanje uma i sisteme za ugradnju misli.

„Ovo je prva svetska tehnologija koja slobodno kontroliše određene regione mozga pomoću magnetnih polja“, rekao je u izjavi Jinvoo Cheon, direktor IBS centra za nanomedicinu. Cheon, stariji autor studije koja je nedavno objavljena u časopisu Nature Nanotechnology, dodao je: „Očekujemo da će se široko koristiti u istraživanjima za razumevanje funkcija mozga, sofisticiranih veštačkih neuronskih mreža, dvosmernih tehnologija [interfejsa mozak-računar] i nove tretmane za neurološke poremećaje’, rekla je Millie Turner za The Sun.

Nulta Tačka/InfoWars