Studija: ‘Nepobitni dokaz’ da mRNA vakcine uzrokuju oštećenje krvnih sudova i organa

Nedavna studija tvrdi da je pronašla „nepobitni dokaz uzročnosti“ da mRNA vakcine izazivaju oštećenje krvnih sudova i organa.

Studija, koju su sproveli mikrobiolozi dr Majkl Palmer i dr Sušarit Bakdi, uglavnom se zasnivala na nalazima nemačkih patologa dr Arnea Burkhardta i dr Valtera Langa.

Evo rezimea nalaza:

1. mRNA vakcine ne ostaju na mestu injekcije; umesto toga putuju po celom telu i akumuliraju se u različitim organima.
2. COVID vakcine zasnovane na mRNA indukuju dugotrajnu ekspresiju SARS-CoV-2 šiljastog proteina u mnogim organima.
3. Ekspresija šiljastog proteina izazvana vakcinom izaziva upalu nalik autoimunoj.
4. Zapaljenje izazvano vakcinom može izazvati ozbiljno oštećenje organa, posebno u krvnim sudovima, ponekad sa smrtonosnim ishodom.

„Ova studija, prema vrsti boja koje koriste, pokazuje neoboriv dokaz da šiljasti protein ide svuda – u srce, jajnike, jetru, slezinu – i u manjoj meri u testise. Dr Šeri Tenpeni, stručnjak za štetu od vakcine, rekla je za Epoch Times.

„To je ono što dovodi do otkazivanja višeorganskih sistema. To je ono što dovodi do neplodnosti kod žena”.

„Postojalo je mnogo hipoteza o šteti koju te vakcine nanose. Sada, sa ovim patološkim slajdovima i specifičnim tipovima imunohemijskog bojenja, Bakti i Palmer pokazuju – nedvosmisleno – da se šiljasti protein brzo širi u svaki organ koji su pregledali“, rekla je Tenpeni.

„Obojica su patolozi; Oni su obučeni da gledaju na slajdove tkiva pod mikroskopom i odgovarajuće bojenje tkiva!“ dodala je.

„Oni od nas koji smo upozoravali na opasnosti ovih vakcina protiv COVID-a bili su naširoko cenzurisani i ismevani“, rekla je za Epoch Times dr Kristijana Nortrap, bivša saradnica na Američkom koledžu akušera i ginekologa.

„Volela bih da smo pogrešili. Ali nismo. I konačno imamo neoboriv dokaz“, dodala je Nortrap.

Prema toksikologu Janci Lindsai, dr., koji prati priču o vakcini protiv COVID-a od njenog početka, najvredniji zaključak iz ove studije je to što ona „potkrepljuje“ nalaze Markusa Aldena i drugih (in-vitro) da Pfizerova vakcina protiv COVID-19 može da se transkribuje u ćelijsku DNK — u sistemu in vivo.

In vitro, što na latinskom znači „u staklu“, odnosi se na to kada se test ili proces obavlja u epruveti ili van živog organizma. In vivo (unutar živog) znači da se studije vrše u živim organizmima.

Da se vakcina brzo distribuira kroz telo, bio je nalaz prisutan u Pfizerovim sopstvenim eksperimentima na životinjama.

Najsmrtonosniji virus na svetu: Ponovo kreiran „španski grip“ obrnutim inženjeringom

„Subjekt je bio preminuo, ali je pregled njihovog tkiva pokazao da su eksprimirali šiljasti protein, devet meseci nakon injekcije genetske vakcine“, rekla je Lindzi za The Epoch Times.

Jedina tri moguća načina da se gorepomenuto desi, objašnjava ona, su:

1. mod-mRNA je stabilna u telu devet meseci.
2. mRNA je integrisana u genom, kao u Alden studiji.
3. Osoba je bila u blizini nekoga ko je nedavno vakcinisan i mRNA je preneta.

Studija Palmera i Bakdija kaže da „dostupne ograničene eksperimentalne studije (2015, 2018)“ pokazuju da bi ubrizgana modifikovana mRNA trebalo da se razgradi „u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja od injekcije“.

Ali, „ovo je očigledno teško uskladiti sa posmatranim dugotrajnim izrazom; u nekom ili drugom obliku, čini se da se genetske informacije održavaju in vivo“, navodi se u studiji.

„Njihovi nalazi o ekspresiji šiljaka devet meseci nakon [uzimanja vakcine] podržavaju ili genomsku integraciju mRNK koja kodira šiljasti protein u genom ćelija prikazanih koje ga eksprimiraju, ili da je sintetički modifikovana informaciona RNK ostala stabilna unutar ovih ćelija mesecima nakon što je trebalo da bude degradirana“, rekla je Lindzi.

„Ova konstitutivna ekspresija šiljastog proteina bi iscrpila imuni sistem i/ili bi ga eventualno učinila nereagujućim ili tolerantnim na protein šiljaka, omogućavajući neopisiva oštećenja posredovana šiljcima“, dodala je ona.

Metod

Metode koje koristi dr Burkhardt nazivaju se histopatologija i imunohistohemija.

Tehnika je objašnjena u studiji: „Ako čestica vakcine — sastavljena od mRNA koja kodira šiljke, obložena lipidima — uđe u telesnu ćeliju, to će dovesti do toga da se šiljasti protein sintetiše unutar ćelije, a zatim odnese na površinu ćelije. Tamo se može prepoznati po antitelu specifičnom za šiljke”.

„Nakon ispiranja uzorka tkiva da bi se uklonili nevezani molekuli antitela, vezani se mogu otkriti sekundarnim antitelom koje je povezano sa nekim enzimom, često peroksidazom rena,“ piše. „Posle drugog koraka pranja, uzorak se inkubira sa bojom prekursorom rastvorljivom u vodi koju enzim pretvara u nerastvorljivi smeđi pigment. Svaki molekul enzima može brzo da pretvori veliki broj molekula boje, što u velikoj meri pojačava signal”.

„Histo“ dolazi od grčke reči za „mrežu, tkivo“.

„U gornjem desnom uglu slike možete videti dve ćelije koje su bile izložene Pfizer vakcini, a zatim podvrgnute gore navedenom protokolu. Intenzivna smeđa mrlja ukazuje na to da su ćelije zaista proizvodile šiljasti protein“, navodi se u studiji, pozivajući se na sliku 3.

Pobijanje

Health Feedback, član Mreže za sigurnost vakcina koju vodi SZO, 3. septembra je rekao da su ove tvrdnje „nepotkrepljene“.

„Ideja da mRNA iz vakcina protiv COVID-19 može ostati u našim telima dugoročno je uobičajen mit bez naučne osnove“, navodi se u ogranku SZO za proveru činjenica.

„mRNA iz vakcina je krhka i brzo se razgrađuje od strane ćelijske mašinerije nakon što dostavi genetska uputstva. Smatra se da šiljak protein koji generiše vakcina protiv COVID-19 ostaje u telu do nekoliko nedelja, kao i drugi proteini koje telo proizvodi“, dodaju oni.

Upala krvnih sudova

Drugo najveće otkriće, smatra Lindzi, bilo bi posmatranje oštećenja endotela – upale i denudiranih endotelnih ćelija unutar krvnih sudova.

Endotel je tkivo koje oblaže krvne sudove i druge organe, kao što je srce.

„Spajk proteinska bolest je endotelna bolest – veoma ključna za miokarditis, itd.“, rekla je dr Tenpeni.

Dr Vejd Hamilton, kardiolog kojeg je medicinska ustanova kaznila zbog izuzeća od vakcine protiv COVID-a, prokomentarisao je studiju.

„Prvih 13 stavki sami po sebi predstavljaju glavni razlog za zabrinutost i zaustavljanje upotrebe vakcina protiv COVID-a“, rekao je Hamilton za Epoch Times.

„Tačka 14 (Aldenova studija), koja se tiče mogućnosti da vakcina može da promeni DNK primaoca, a potom i DNK njihovog potomstva, je za veliku zabrinutost“, rekao je Hamilton.

„Rad koji sam poslao (komentar o Aldenu i dr.) postavlja pitanja bez odgovora, tri najlakša za razumevanje su:

1. Doza mRNA korišćena u ovoj studiji veća je od mRNK u vakcini COVID.
2. Aldenova studija je in-vitro (ne in-vivo) i nije prisutna normalna ljudska imunološka i hemijska zaštita.
3. Ćelije jetre korišćene u eksperimentu su ćelije raka jetre i njihov odgovor na reverznu transkriptazu možda nije tipičan.

„Moguće je kao što se pita u komentaru na Alden et al. rad, da uporni delovi DNK ili mRNA kod ljudi sa COVID-om dovode do upornog cirkulišućeg proteina šiljaka kao uzroka dugog COVID-a. Štaviše, isti simptomi bi mogli da se proizvedu putem analognog mehanizma i kod COVID-a“, dodao je on.

Burkhardt i Lang

Rad Palmer i Bhakdi kaže da su Burkhardt i Lang proučavali mnoge slučajeve ljudi koji su umrli mesecima ili danima nakon što su primili vakcinu protiv COVID-a.

U svim ovim slučajevima, uzrok smrti je dokumentovan kao „prirodan“ ili „nepoznat“.

Neki članovi porodica preminulih sumnjali su u presudu o uzrocima smrti i želeli su da još jednom provere.

Prema studiji, Burkhardt je otkrio da je „većina ovih smrti posledica vakcinacije“.

Epoch Times je nedavno objavio da je nekoliko balzamatora širom zemlje primetilo mnoge velike, a ponekad i veoma dugačke, „vlaknaste“ i “gumene” ugruške unutar leševa koje tretiraju, i govore o svojim nalazima. Neki lekari veruju da su oni povezani sa vakcinama.

Nulta Tačka/TheEpochTimes