Studija slučaja o medicinskoj etici otkrila je da kada je Merck sproveo svoja klinička ispitivanja vakcine Gardasil humanog papiloma virusa (HPV), ubrizgali su vakcine i u test i placebo grupe devojaka i mladih žena saaluminijumskim adjuvansom koji je bio ekstra moćan, uzrokujući simptome hroničnog onesposobljavanja, uprkos informacijama o „informisanom pristanku“ u kojima se ne pominje opasan sastojak.
„Obrasci informisanog pristanka za Merck-ova ispitivanja vakcine Gardasil izgledaju ozbiljno obmanjujući, jer je visoko reaktogeni adjuvans sa sumnjivim bezbednosnim zapisom opisan kao neaktivan placebo“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Zaključak“.
Adjuvans je sastojak vakcine koji podstiče imuni sistem da izazove imuni odgovor na sredstvo za vakcinaciju, u ovom slučaju HPV.
„Merck je koristio svoj amorfni aluminijum hidroksifosfat sulfat (AAHS) pomoćno sredstvo kao „placebo“. U ispitivanju V501-018, međutim, nije korišćen ni placebo fiziološki rastvor, već rastvor nosača vakcine Gardasil koji uključuje L-histidin, polisorbat 80, natrijum borat i rezidualni protein kvasca koji je potencijalni alergen [7,8]. Štaviše, 1.781 dete između 9 i 15 godina bilo je uključeno u ovo ispitivanje; i dečaci i devojčice koji su randomizirani u odnosu 2:1 da primaju ili Gardasil ili „placebo“ [8]. Nasuprot tome, najveće ispitivanje Gardasil pre izdavanja licence V501-015 (FUTURE II ispitivanje), regrutovalo je 12.167 ispitanika, sve devojčice/devojke između 15 i 26 godina, koje su randomizovane u odnosu 1:1 da primaju ili Gardasil ili AAHS injekcije [9]“, navodi se u studiji slučaja u odeljku 1 „Pozadina“.
NOVO! MARIO ZNA RASTURIO DEMONSKU ELITU! OVO MORATE DA ČUJETE
Istraživači su rekli da su četiri godine nakon vakcinacije ispitanici „smanjili karcinom povezan sa HPV-om in situ, lezije spoljašnjih genitalija i procedure lečenja povezanih sa HPV-om. Međutim, HPV vakcine su povećale ozbiljne poremećaje nervnog sistema i opšta oštećenja.” Nastavili su sa detaljima o pojedinostima.
Ispostavilo se da su ovi subjekti medicinskog testiranja primili dozu aluminijuma različitu od doze koju su pacijenti primili kada su primili vakcinu nakon što je zvanično objavljena, što postavlja pitanja o legitimnosti rezultata ispitivanja za vakcinacije u stvarnom svetu.
ŠEF UN-a pojačao klimatsku paniku! Krivi ljude i naftne kompanije za ARMAGEDON “koji sledi” https://t.co/AfzUEa60Ym
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 6, 2024
„Dalje napominjemo da suprotno gore citiranoj izjavi EMA-e, „kontrolni proizvod“ u ispitivanjima vakcine Gardasil nije sadržavao „istu količinu Al(OH)3 kao ispitivana vakcina“, jer je adjuvans u Gardasilu AAHS, a ne Al(OH)3“, navodi se u studiji slučaja u odeljku 6 „Pozadina“.
Aluminijumski adjuvansi su otkriveni 1926. godine, a Merck-ov vlasnički amorfni aluminijum hidroksifosfat sulfat (AAHS) se koristi u licenciranim vakcinama od 1987.
Istraživači su opisali inflamatornu štetu koju aluminijumski adjuvans uzrokuje telu, zanimljivo je da je šteta gora kada nije uparena sa agensom za vakcinaciju, a ta šteta je u pozitivnoj korelaciji sa nivoom imunološkog odgovora (efikasnosti) koji izaziva vakcina.
„Zanimljivo je da je proinflamatorni i pro-nekrotični efekat samog AAHS bio veći [27]“, navodi se u studiji slučaja u odeljku 2 odeljka „Pozadina“. „Gore citirano istraživanje potvrđuje da povećana imunopotencija neizbežno dolazi po cenu povećane reaktogenosti izazvane upalom i smanjene bezbednosti [18,19,22,28]. Shodno tome, priznato je da je, „u životinjskim modelima indukcije autoimune bolesti, zapaljenje od suštinskog značaja za prekid tolerancije na samo-antigene“ [28]. To znači da moćni inflamatorni adjuvansi imaju neophodna biohemijska svojstva da izazovu hronične sistemske imunološki posredovane bolesti kod osetljivih osoba. Stoga je zabrinjavajuće što je Merck pokazao da je AAHS u poređenju sa tradicionalnim aluminijumskim adjuvansima najmoćniji induktor odgovora antitela [15].“
Odeljak 3 odeljka „Pozadina“ studije slučaja kaže da je farmaceutska kompanija tvrdila da je koristila aluminijumski adjuvans kako bi osigurala „zaslepljivanje“ ispitivanja, tako da su i vakcina i placebo grupe imale samo jednu razliku između njih, virusni HPV agens.
Međutim, ovo bi takođe dovelo do toga da grupa za vakcinaciju ne ispoljava nikakve neobične neželjene efekte u odnosu na placebo grupu (ako su ti neželjeni efekti rezultat adjuvansa). Štaviše, Merck je sproveo druge studije bez doziranja aluminijuma svojim placebo grupama.
Dok je aluminijumski adjuvans u upotrebi skoro jedan vek, njegove „sigurnosne karakteristike“ nisu dobro shvaćene, nisu podržane i verovatno su nepostojeće.
„…nakon skoro 100 godina upotrebe, način na koji aluminijumski adjuvansi interaguju sa imunološkim sistemom ostaje nejasan [11,54,67–69]. Iz tog razloga, u savremenoj naučnoj literaturi, aluminijumski adjuvansi se i dalje ponekad nazivaju „malom prljavom tajnom“ imunologa [70]“, navodi se u studiji slučaja u odeljku 4. odeljka „Pozadina“. „Zbog toga je zbunjujuće da je dozvoljena količina aluminijuma u ljudskim vakcinama odabrana isključivo na osnovu efikasnosti, a ne bezbednosnih razmatranja [56], iako se priznaje da za profilaktičke vakcine koje se daju pretežno zdravim pojedincima bezbednost treba da bude prioritet pre efikasnosti [72,73].“
„…u reklamnom materijalu za ispitivanje i obrascima informisanog pristanka navedeno je da je placebo bio fiziološki rastvor ili neaktivna supstanca, dok je, u stvari, sadržao Merck-ov visoko reaktogeni aluminijumski adjuvans za koji se čini da nije pravilno procenjen za bezbednost. Nekoliko učesnika u ispitivanju iskusilo je simptome hroničnog onesposobljavanja, uključujući neke randomizirane u grupi koja je primala „placebo“ pomoćnu terapiju“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Rezultati“.
Nulta Tačka/InfoWars
