Studija otkrila da mnogi sokovi sadrže 95% plastifikatora
Španski istraživači su u studiji od 75 uzoraka pića otkrili da skoro svi sadrže plastifikatore – hemijske premaze koji plastici daju savitljiv i mek oblik – i što je više šećera, to je više plastifikatora.
Plastifikatori su polimerni materijali koji se dodaju plastici radi željene fleksibilnosti i izdržljivosti, pri čemu se najčešće koriste bisfenol A, takođe poznat kao BPA, i ftalati.
Takođe se koriste u svakodnevnim predmetima kao što su posude za skladištenje hrane, konzervirana hrana i neke toaletne potrepštine.
Međutim, prevelike količine plastifikatora u hrani mogu izazvati ozbiljna oštećenja jetre, bubrega i reproduktivnog sistema.
Takođe je povezan sa izazivanjem pobačaja, deformiteta pri rođenju, pa čak i raka.
Objavljeno u Environment International, istraživači su analizirali uzorke vode, kole, sokova, vina i toplih napitaka i otkrili da bez obzira na pakovanje, dodani šećer ima najveći značaj.
„Naši rezultati pokazuju da više od 95 odsto pića ima najmanje jedan od 19 plastifikatora koje smo analizirali, što pokazuje sveprisutnost ovih jedinjenja i našu izloženost njima u svakodnevnom životu“, objasnio je Hulio Fernandez Aribas.
Fernandez Aribas je prvi autor studije i istraživač sa Instituta za procenu životne sredine i istraživanja voda (IDAEA) španskog Nacionalnog saveta za istraživanje.
Oni su otkrili najviše nivoe kontaminacije u slatkim bezalkoholnim pićima i sokovima sa dodatkom šećera, sa prosekom od 2.876 nanograma po litru i 2.965 ng/L, respektivno.
👉 Ludilo na globalnom nivou – UŽIVO – dr Mila Alečković u podcastu Mario Zna (VIDEO) https://t.co/S5EbQRyLPe
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 10, 2023
Najniži nivoi kontaminacije pronađeni su u flaširanoj vodi (2,7 ng/L) i kafi (24 ng/L), zatim u vinu, bezalkoholnim pićima bez šećera, čaju i sokovima bez dodatog šećera.
Voda iz česme u Barseloni imala je znatno veći nivo od flaširane vode, sa 40,9 ng/L i 2,7 ng/L plastifikatora, respektivno, za šta su istraživači rekli da je uglavnom posledica hemikalija koje mogu doći iz plastičnih vodovodnih cevi koje Španija koristi.
„Jedan od najupečatljivijih rezultata bio je da se primeti da zašećereni napitci imaju veći nivo plastifikatora, posebno zbog prisustva 2-etilheksildifenil fosfata (EHDPP)“, rekla je istraživačica IDAEA-e i glavna autorka studije, Etel Eljarrat.
EHDPP je povezan sa povećanjem rizika od obolevanja od nekih vrsta raka, kao što su rak dojke i materice.
Iznenađujuće, vrsta ambalaže – staklo, plastika ili limenka – nije bila kritična u određivanju nivoa plastifikatora u pićima.
Otkrili su da plastični premaz na metalnim poklopcima staklenih boca oslobađa osam odvojenih jedinjenja u piće, a u slučaju jedne marke soka, staklena boca je sadržala deset puta veći nivo plastifikatora od ostalih pakovanja.
Vrhunska slatka pića
Pića zaslađena šećerom preovlađuju u Australiji, posebno među mladim odraslim muškarcima, što nagoveštava kontinuirano povećanje težine stanovništva i visok nivo hroničnih bolesti.
Populaciono istraživanje na 3.430 odraslih pokazalo je da je skoro polovina odraslih Australijanaca konzumirala piće sa visokim sadržajem šećera u protekloj nedelji.
Potrošnja voćnih sokova bila je najzastupljenija sa skoro 40 odsto, zatim gazirana pića sa 29 odsto, veštački zaslađeni sokovi sa 18 odsto, sportski napici sa osam odsto i energetski napici sa četiri odsto.
U skladu sa prethodnim istraživanjima iz SAD, Velike Britanije i Norveške, veća potrošnja gaziranih sokova bila je povezana sa muškarcima, mlađim uzrastom, socio-ekonomskim nepovoljnim položajem, čestom konzumacijom hrane za poneti, gojaznošću i dijagnozom srčanih bolesti ili depresije.
Pored toga, nivoi plastifikatora u australijskoj hrani su generalno niski, prema najnovijem istraživanju Food Standards Australia & New Zealand (FSANZ).
Oni su analizirali sedam plastifikatora ftalata, adipata i citrata koji se mogu koristiti u materijalima za pakovanje hrane.
„Procenjena izloženost ishrani za australijske potrošače bila je ispod međunarodno priznatih vrednosti smernica zasnovanih na zdravlju, i nisu identifikovani značajni zdravstveni rizici za australijsko stanovništvo“, rekao je FSANZ.
