Studija otkriva 17% veću stopu pobačaja kod vakcinisanih, ali se naučnici pretvaraju da to ne znaju

Piše Daily Sceptic

Pre nekoliko dana naišao sam na dr Viki Male, kvalifikovanog doktora nauka iz patologije, koja predaje reproduktivnu imunologiju na Imperijal koledžu u Londonu. Doktorka Male, učaurena u belom mantilu kako bi obezbedila neophodnu medicinsku težinu, bila je zvezda NHS videa koji promoviše „vakcinacije“ protiv COVID-19 (tačnije eksperimentalne terapije zasnovane na genima) trudnicama.

Sada je činjenica da su trudnice namerno isključene iz kliničkih ispitivanja svih vakcina protiv COVID-19. Iz toga proizilazi da nemamo podataka o bezbednosti ovih eksperimentalnih lekova iz pravilno dizajniranih ispitivanja u kojima se porede ishodi za lečene i nelečene trudnice. Nemamo ni dugoročne podatke o efektima ovih eksperimentalnih medicinskih tretmana na majke i njihovu nerođenu decu. Bez ovih dokaza koji bi podržali njen slučaj, doktorkino oštro promovisanje vakcina protiv COVID-19 trudnicama je moglo biti zasnovano samo na uverenju da one ne štete, a ne na bilo kom naučnom dokazu.

The autumn booster is strongly recommended for pregnant women, who are at higher risk of getting seriously ill with Covid 🤰

Immunologist Dr @VikiLovesFACS from @ImperialCollege explains why it's so important to get vaccinated.

More info: https://t.co/TgSJoMVMMz pic.twitter.com/Rb21eQE44Z

— Department of Health and Social Care (@DHSCgovuk) November 3, 2022

Međutim, dr Male je izgledala veoma sigurna u sebe, uprkos njenom izloženom položaju. Stoga sam odlučio da pogledam kvalitet podataka koje je koristila da ojača svoj sistem verovanja. Kao i dr Male, ja sam kvalifikovan sa doktoratom u biologiji, a tokom svoje karijere bio sam uključen u proces recenziranja, procenjujući naučni kvalitet radova kako bih utvrdio da li ispunjavaju standarde potrebne za objavljivanje. Doktorka Male, kao odgovor na kritiku videa NHS-a na svom Tviter feed-u, dala je veliku važnost nedavno objavljenom radu grupe koju vodi profesor Sarah Stock sa Univerziteta u Edinburgu pod naslovom „Rani ishodi trudnoće nakon vakcinacije protiv COVID-19 i SARS-CoV -2 infekcija: nacionalna kohortna studija zasnovana na populaciji“. Stoga sam odlučio da i sam pregledam ovaj rad i procenim da li analize koje su u njemu iznete podržavaju zaključke koji su doneti i da li je rukopis vredan objavljivanja.

Moja presuda je da bih ga, da sam recenzent ovog rada, nedvosmisleno odbacio sa obrazloženjem da su podaci na kojima se zasniva netačni, da ne analizira ključnu interakciju između vakcinalnog statusa i infekcije SARS-CoV-2., te da izvedeni zaključci nisu potkrijepljeni prikazanim rezultatima. Zaista, jedini značajan rezultat koji je proizašao iz studije je da su postojale veće šanse za rani pobačaj među ženama koje su primale AstraZeneca vakcinu u poređenju sa prethodnim kontrolama (17% više: prilagođeni odnos šansi 1,17; 95% CI:1,03-1,34). U nastavku iznosim pune razloge za svoju presudu.

U radu se retrospektivno upoređuju podudarne grupe vakcinisanih i nevakcinisanih žena kako bi se procenilo da li se razlikuju u učestalosti gubitka trudnoće u prvih 20 nedelja ili vanmaterične trudnoće. Poređenja učestalosti ovih štetnih ishoda takođe su napravljena između kohorti trudnica koje su ili nisu bile pozitivne na virus SARS-CoV-2. Da bi se procenio ukupan kvalitet istraživanja, najpre je važno utvrditi kvalitet podataka na kojima se ono zasniva.

Istraživanje u velikoj meri zavisi od nedvosmislene klasifikacije pojedinaca u kategorije vakcinisane ili nevakcinisane, zaražene ili neinficirane. Autori priznaju da ovde može biti značajnih problema:

Morali smo da se oslonimo na pripisanu trudnoću na kraju trudnoće za veliki procenat trudnoća koje su završile ranim gubitkom, što je moglo dovesti do pogrešne klasifikacije vakcinacije ili statusa infekcije.

Konkretno, ako ukupna dužina trudnoće nije bila poznata, pretpostavljalo se da je ujednačeno 10 nedelja za pobačaje ili osam nedelja za vanmaterične trudnoće. Iznošenje ovih pretpostavki moglo bi dovesti do pogrešne klasifikacije vakcinacije ili statusa infekcije pojedinaca.

Drugo, istraživanje zavisi od tačnog evidentiranja stope pobačaja. Opet, postoje problemi sa ovim podacima:

Nismo mogli da uključimo rane pobačaje u kojima žena nije tražila zdravstveni savet.

Konačno, karakteristična poenta ove studije, da uključuje podudarne kohorte koje se ne razlikuju po zbunjujućim faktorima, dovedena je u sumnju priznanjem da tri ključna faktora, za koje je poznato da utiču na ishod trudnoće, nisu uparena:

Nismo bili u mogućnosti da prilagodimo indeks telesne mase (BMI) ili pušenje; ili uključimo dijabetes u rezultate kliničke ranjivosti.

Sledeća oblast za ispitivanje je kako su analizirani ovi kompromitovani skupovi podataka. Zabrinjavaju dve karakteristike tretmana podataka. Prvo, pre nego što je izvršeno poređenje vakcinisane i nevakcinisane kohorte, isključene su sve žene sa pozitivnim SARS-CoV-2 testom tokom perioda ispitivanja. Drugo, pre nego što su upoređene trudnice sa i bez pozitivnih testova na SARS-CoV-2, sve vakcinisane osobe su isključene.

Efekat ovih isključenja je da se interakcija između statusa vakcinacije i prisustva ili odsustva SARS-CoV-2 na ishod trudnoće ignoriše. Ovo je ozbiljan propust jer se vakcinacija odvija u prisustvu SARS-CoV-2 u zajednici (ceo razlog zašto se vakcinacija promoviše). Zbog toga moramo da proučavamo efekat vakcinacije u prisustvu SARS-CoV-2 infekcija, a ne u njihovom potpunom odsustvu. Glavni razlog za ovo je taj što nedavni podaci sugerišu ne samo da vakcinacija ne sprečava infekciju SARS-CoV-2, već i da primaoci vakcine mogu imati veće šanse od nevakcinisanih da budu pozitivni na SARS-CoV-2 i da pate od COVID-a. Ako zanemarimo ovaj efekat isključivanjem osoba koje su pozitivne na SARS-CoV-2, nećemo dobiti pravo poređenje efekata vakcinacije na ishod trudnoće u stvarnom svetu.

Bez obzira na ove ozbiljne nedostatke u analizi, sada možemo sagledati rezultate koji su dobijeni i zaključke koje su iz njih izvukli autori. Gledajući sve predstavljene podatke, u ovoj studiji nije otkriven značajan uticaj infekcije SARS-CoV-2 na rane ishode trudnoće. Jedini značajan rezultat koji je proizašao iz studije je da su postojale veće šanse za rani pobačaj među ženama koje su primale AstraZeneca vakcinu u poređenju sa prethodnim kontrolama (17% više: aOR 1,17; 95% CI1,03-1,34). Stoga je zaključak koji treba izvući iz ove studije da nema dokaza da infekcija SARS-CoV-2 predstavlja rizik za rani ishod trudnoće, ali da vakcinacija AstraZeneca vakcinom povećava rizik od ranog pobačaja.

Zanimljivo, ovo je obrnuto od onoga što su autori zapravo zaključili u svom rukopisu:

Sve u svemu, naše analize nisu pronašle dokaze o povećanom riziku od pobačaja ili vanmaterične trudnoće nakon vakcinacije protiv COVID-19, podržavajući trenutne preporuke da vakcinacija ostaje najsigurniji način za trudnice da zaštite sebe i svoje bebe od COVID-19.

Dakle, dr Male, ovo je standard naučnih dokaza na kojima zasnivate svoje zalaganje za vakcine protiv COVID-19 za trudnice. Jedini značajan rezultat koji dolazi iz studije sugeriše da bar jedna od vakcina povećava rizik od ranog pobačaja. Verujem da je jedina časna stvar za vas da se odmah povučete iz daljih promocija vakcina protiv COVID-19 za trudnice. U pitanju je više od vaše naučne reputacije. Tu je buduća sreća svih trudnica koje vam pokažu poverenje jer ste istaknuti kao naučnik i osoba od integriteta.

Nulta Tačka/InfoWars