Studija otkriva da povremeni post štiti od upale jetre i raka
Nova studija je otkrila da povremeni post može zaštititi od upale jetre, pa čak i raka jetre.
Studija, sprovedena u Nemačkom centru za istraživanje raka i Univerzitetu u Tibingenu i objavljena u časopisu Cell Metabolism, imala je za cilj razumevanje više o tome kako povremeni post može uticati na jetru. Istraživači su otkrili da povremeni post može zaustaviti napredovanje nealkoholne bolesti masne jetre (NAFLD), prekursora hronične upale jetre i raka jetre.
Objašnjeni nalazi studije
Istraživači su sproveli svoj eksperiment primenom režima gladovanja na miševima sa već postojećom upalom jetre. Utvrđeno je da su, nakon četiri meseca povremenog gladovanja, miševi imali poboljšane testove funkcije jetre, manje masti u jetri, smanjenu fibrozu i manju verovatnoću da će u budućnosti razviti rak jetre.
Miševi su sledili dijetu 5:2, što znači da su postili dva dana, a zatim im je bilo dozvoljeno da unose neograničen broj kalorija pet dana. Ciklus je zatim ponovljen četiri meseca dok se studija ne završi.
Masovna hipnoza, moćnici neće odustati od svoje ideologije | Saša Radulović | Mario Zna, 279 Uživo
Istraživači su takođe otkrili dva proteina (poznata kao PPAR-alfa i PCK1) u ćelijama jetre za koje se čini da su doprineli zaštitnim efektima povremenog gladovanja. Studija podržava martovsko istraživanje koje sugeriše da post može imati snažan uticaj na opšte zdravlje.
„Poslednjih godina, studije o ograničenju kalorija i postu su naišle na mnoge pozitivne zdravstvene prednosti. Neke od prednosti uključuju prevenciju raka. Dobro je poznato da metabolički faktori kao što su visoki nivoi insulina i šećera u krvi povećavaju rizik od raka dojke. Dr Fransisko Kontreras rekao je Epoch Timesu u mejlu. Dr Kontreras je onkolog sa sertifikatom odbora koji leči pacijente u Kaliforniji i Meksiku.
„Dokazano je da intermitentno gladovanje smanjuje učestalost ovog maligniteta i takođe smanjuje rizik od ponovnog nastanka nakon lečenja. Pacijenti koji su mogli da povremeno poste tokom lečenja doživeli su olakšanje neželjenih efekata izazvanih hemoterapijom i citotoksičnosti uz značajno poboljšanje kvaliteta njihovog života.
Šta je povremeni post?
Povremeni post je vrsta obrasca ishrane koji uključuje naizmenične periode jedenja i uzdržavanja od hrane. Većina ljudi učestvuje u povremenom postu iz zdravstvenih razloga, a istraživanja podržavaju povremeni post kao način upravljanja težinom i nekim oblicima bolesti, barem kratkoročno.
„Tokom dana posta, vaše telo troši ketone dobijene iz uskladištenih masti (triglicerida) u vašem telu. Ali ovi ketoni funkcionišu više od goriva. Oni regulišu ekspresiju mnogih proteina i signalnih molekula.“ Dr Caroline Valker je rekla The Epoch Times u mejlu. Dr Voker je sertifikovani gastroenterolog sa sedištem u Dentonu, u Teksasu. „Upravo kroz ove molekule se smatra da povremeni post može imati efekte na rast i plastičnost ćelija, remodeliranje tkiva, smanjenu izloženost insulinu i smanjenu insulinsku rezistenciju, poboljšan profil lipida, poboljšan krvni pritisak, pa čak i poboljšane simptoma astme.
Prema dr Kontrerasu, neke od drugih prednosti manjeg jedenja, bilo u količini ili postom, uključuju:
- Gubitak težine
- Povećana osetljivost na insulin
- Poboljšan imunitet
- Detoksikacija tela
- Niži holesterol
- Poboljšano zdravlje srca
Sve ove prednosti imaju potencijal da spreče hronične bolesti, uključujući dijabetes tipa 2, bolesti srca, neurodegenerativne poremećaje, inflamatorne bolesti creva i rak.
Iako postoji mnogo različitih rasporeda povremenog posta koje možete izabrati, generalno se preporučuje da ne postite duže od 24 sata, jer to često donosi više štete nego koristi. Istraživanja u vezi sa dugotrajnom efikasnošću intermitentnog posta takođe su dala različite rezultate, a studija iz januara 2023. nije pronašla dokaze da povremeni post utiče na dugoročne rezultate gubitka težine.
Bil Gejts finansira istraživanje za stvaranje smrtonosnijih sojeva ptičjeg gripa https://t.co/Hkk5mHFpYP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) May 28, 2024
Štaviše, važno je zapamtiti da povremeni post nije najbolji izbor u ishrani za sve i može čak imati opasne posledice za ljude sa određenim zdravstvenim stanjima.
„Pacijenti uvek treba da razgovaraju sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite pre početka povremenog posta. Možda nije u redu za one sa dijabetesom tipa I, istorijom poremećaja u ishrani, trudnicama ili dojenjem (ili koji pokušavaju da zatrudne) ili uzimaju varfarin“, savetuje dr Voker.
Ko je najviše izložen riziku od razvoja upale jetre ili raka jetre?
Najčešća bolest jetre širom sveta poznata je kao nealkoholna masna bolest jetre. Procenjuje se da 24 odsto svih odraslih u SAD i skoro 10 odsto dece u SAD ima NAFLD. NAFLD dovodi do prekomernog nakupljanja masti u jetri, što zauzvrat može dovesti do upale jetre, poznatog i kao steatohepatitis, kako objašnjava dr Kontreras:
„Nema sumnje da su prehrambene navike naše generacije glavni faktor metaboličkih poremećaja uzrokovanih gojaznošću, a jetra je organ koji je najviše pogođen. Incidencija nealkoholne masne bolesti jetre je u porastu širom sveta. Veoma opasno stanje koje može da preraste u steatohepatitis i cirozu koji mogu dovesti do hepatocelularnog karcinoma, jednog od najagresivnijih maligniteta i najbrže rastućeg raka u SAD.
Prema dr Vokeru, određeni ljudi su više izloženi riziku od razvoja NAFLD-a, uključujući one koji imaju:
- Metabolički sindrom
- Abdominalna gojaznost (definisana kao obim struka veći ili jednak 40 inča kod muškaraca i veći ili jednak 35 inča kod žena)
- Visok nivo triglicerida
- Nizak nivo holesterola lipoproteina visoke gustine (HDL).
- Visok krvni pritisak
- Visok nivo šećera u krvi
- Hepatitis B ili C
- Teška upotreba alkohola
Osim već postojećih zdravstvenih stanja, geni i ishrana takođe mogu uticati na verovatnoću da osoba razvije NAFLD. Naučnici takođe proučavaju kako biom creva može uticati na NAFLD i već su otkrili razlike u mikrobiomima ljudi sa NAFLD u poređenju sa ljudima bez tog stanja.
Mogućnosti za buduća istraživanja
Iako je studija obećavajuća, istraživači priznaju da, pošto je studija sprovedena na miševima, ne postoji način da se definitivno zna da li bi režim povremenog gladovanja dao iste rezultate kod ljudi. Međutim, rezultati pokazuju značajno obećanje u pogledu potencijalne efikasnosti povremenog posta kao preventivnog alata za ljude.
Osim toga, dr Voker smatra da postoji značajna prilika u budućnosti da uporedi studijsku grupu koja sledi režim gladovanja 5:2 sa drugom grupom koja sledi drugačiji obrazac ishrane.
„Verujem da su mogli da dodaju vrednost svom radu tako što su imali kontrolnu grupu miševa koji su izgubili telesnu težinu drugim oblikom kontrole ishrane. To bi imalo dodatnu vrednost, posebno njihovoj hipotezi da je upravo gladovanje odgovorno za promene u fibrozi“, kaže dr Voker.
