Нова рецензирана студија доводи у питање једну од кључних тврдњи индустрије биљних замена за месо – да су ови производи здравија алтернатива традиционалној исхрани. Истраживање показује да високо прерађени „месни“ производи биљног порекла не доносе значајне кардиоваскуларне користи, а у појединим случајевима могу бити и нутритивно лошији избор.
Истраживање, које су спровели научници из Велике Британије и Сингапура, обухватило је 82 одрасле особе са повишеним ризиком од дијабетеса типа 2. Учесници су током осам недеља подељени у две групе – једна је конзумирала традиционално месо, док је друга користила биљне замене попут вештачких пљескавица, кобасица и „пилетине“. Резултати су објављени у American Journal of Clinical Nutrition.
И поред година агресивног маркетинга који ове производе представља као здравију и „чистију“ алтернативу, студија није пронашла значајна побољшања у кардиоваскуларним параметрима код испитаника који су конзумирали биљне замене.
Напротив, уочено је неколико забрињавајућих показатеља.
Учесници који су конзумирали вештачко „месо“ имали су повећање уноса натријума за чак 42,5 одсто – фактор који је директно повезан са ризиком од хипертензије. Насупрот томе, испитаници који су наставили да једу традиционално месо показали су смањење уноса холестерола и благо побољшање крвног притиска.
Према речима др Суманта Халдара, нутриционисте са Универзитета Борнмут и коаутора студије, проблем лежи у начину на који се ови производи производе.
„Производња биљних замена за месо подразумева висок степен индустријске обраде. Да би се постигли укус, текстура и изглед меса, додају се велике количине соли, засићених масти и адитива“, објаснио је Халдар.
Он истиче да такви производи не могу заменити користи које доноси исхрана заснована на целим, минимално обрађеним намирницама – поврћу, махунаркама, житарицама и природним изворима протеина.
Ови налази долазе у тренутку када индустрија „лажног меса“ бележи озбиљан пад поверења. Компаније које су некада представљане као будућност исхране суочавају се са падом продаје, гашењем погона и губитком интересовања потрошача.
Компанија Beyond Meat, коју финансира Бил Гејтс, забележила је драстичан пад вредности акција, док је британски бренд Meatless Farm ушао у стечај 2023. године. Велики трговински ланци све чешће смањују простор за ове производе, јер потрошачи све отвореније одбијају високо прерађене замене.
Аутори студије наглашавају да налази представљају јасан сигнал индустрији да је неопходно преиспитати приступ развоју оваквих производа.
„Ово је позив на промену – ако желе да буду део здраве исхране, будуће генерације алтернативних производа морају бити нутритивно супериорније, а не само маркетиншки привлачне“, поручио је Халдар.
Истраживање додатно потврђује да користи биљне исхране долазе из целих, минимално обрађених намирница, а не из индустријски формулисаних производа који само имитирају месо.
У тренутку када потрошачи све више читају декларације и траже стварну нутритивну вредност, постаје јасно да „лажно месо“ губи ореол здраве алтернативе – и да природна, целовита храна остаје златни стандард.
Нулта Тачка/Медији
