Studija: Pretpostavke da je klimatske promene stvorio čovek su zasnovane na „mašti i nagađanju“

Nedavna studija je pokazala da zaključak da je klimatske promene izazvao čovek, koje su se ranije zvale „globalno zagrevanje“, a pre toga „globalno hlađenje“, nisu zasnovane na stvarnosti, već na mašti i pretpostavkama.

„Zapravo, takve tvrdnje su zasnovane na mašti i klimatskim modelima punim pretpostavki. Međutim, kao što je prikazano u [22], pravac uzročnosti u vremenskim serijama proizvedenim od strane klimatskih modela je suprotan onom u podacima iz stvarnog sveta“, navodi se u studiji u odeljku „Zaključci“.

Istraživač je rekao da je narativ o emisijama CO2 koje stvaraju ljudi koje utiču na temperature u suštini lažna nauka.

„Pretpostavka ove studije je da je klimatski sistem veoma složen i podložan stalnim promenama usled brojnih procesa, bilo unutrašnjih ili spoljašnjih u odnosu na njega“, navodi se u studiji u odeljku „Apstrakt“. „Činjenica da se jedan od njih, a to je odnos klime i atmosferskog CO2, ističe u poslednjim decenijama, ne odgovara njegovom stvarnom značaju kao pokretača klime. Promovisani značaj je nenaučno pitanje, povezano sa narativom da su ljudi, kroz svoje emisije sagorevanjem fosilnih goriva, odgovorni za promene koje vidimo u klimi.

Studija je konstatovala da postoje političke i ekonomske sile koje pokreću propagaciju anti-CO2 narativa pod maskom nauke.

„Dok je uzročnost osnovni pojam u nauci i životu, postoje i fundamentalni problemi na filozofskim, naučnim i praktičnim osnovama, u svojoj suštini i njenoj identifikaciji [1]. Ovi problemi se manifestuju u kontroverzama, koje nisu samo teorijske, već imaju važne društvene, političke i ekonomske implikacije. Neka od najkontroverznijih pitanja našeg vremena vezana su za klimu na Zemlji, ne isključujući uzročnu vezu između atmosferske temperature (T) i koncentracije ugljen-dioksida (CO2)“, navodi se u studiji u odeljku „Uvod“.

Takođe se govori o dramatičnim promenama klime tokom ogromnog vremena, daleko dužeg od vremena od uvođenja tehnologije sagorevanja „fosilnih goriva“.

„Klima na Zemlji je varirala u svim vremenima i na svim vremenskim skalama. Njenu varijabilnost ne treba smatrati zagonetkom, s obzirom na ogromnu složenost i povezanost klimatskog sistema sa brojnim faktorima promena, unutrašnjih, kao što su sastav atmosfere, hidrološki procesi i evolucija biosfere, ili spoljašnjih, kao što su geološka aktivnost i tektonske promene, solarna aktivnost, tok galaktičkih kosmičkih zraka i promene orbite“, navodi se u studiji u odeljku „Uvod“. „Naprotiv, zbunjujuće pitanje je relativna stabilnost (mala varijacija) Zemljine klime. Konkretno, geološki dokazi koje je predstavio Veizer [2,3,4] sugerišu prisustvo tekuće vode čak do 3,8 ili čak 4,2 milijarde godina, dok se mislilo da je Zemlja bila u ledenom dobu, stanje pre oko 1 milijarde godina zbog mnogo manjeg sunčevog zračenja. Ovo je poznato kao zagonetka slabog mladog sunca.“

Narodni poslanik Borislav Antonijević za Nultu Tačku o protestima protiv Rio Tinta, sprezi režima i korporacija: “Narod ima poslednju reč i rešenje” https://t.co/UDEWpk8y9z

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2024

Uglavnom, studija je zaključila stvarnu vezu između CO2 i temperaturnih fluktuacija.

„Snažan zaključak studije je da pravac uzročnosti svakako pokazuje da promene temperature vode i promene CO2 zaostaju na godišnjim, dekadnim, stogodišnjim i milenijumskim skalama“, napisao je Kevin Hughes za Natural News.

Metoda korišćena za sprovođenje istraživanja bila je analiza prethodnih geoloških perioda i poređenje njihovih CO2 i temperaturnih trendova kako bi se pokušali identifikovati svi prateći podaci.

„Koristim seriju podataka o temperaturi i [CO2] za sve ove vremenske okvire, odnosno proksi podatke za fanerozoik, kenozoik, kasni kvartar i uobičajenu eru, i instrumentalne podatke za poslednjih sedam decenija. U odeljku 3 objašnjavam neprikladnost determinističkih metodologija za otkrivanje uzročnosti i prilagođavam stohastičku metodologiju predloženu u [1,21] da se koristi sa gornjim serijama podataka“, navodi se u studiji u odeljku „Uvod“.

Nulta Tačka/InfoWars