Studija rađena u SAD, Nemačkoj i Norveškoj otkriva: Blizu 10.000 opasnih hemikalija nalaze se u pakovanjima hrane
Nova studija objavljena u časopisu Environmental Science and Technology sugeriše da se hiljade hemikalija, o kojima naučnici ne znaju ništa, ispuštaju u hranu iz plastičnih pakovanja.
„Pronašli smo čak 9.936 različitih hemikalija u jednom plastičnom proizvodu koji se koristi kao ambalaža za hranu“, rekao je koautor studije, profesor Martin Vagner, u saopštenju za medije.
Značajan broj ovih hemikalija, poput bisfenola A i ftalata, povezan je sa raznim zdravstvenim problemima, od reproduktivnih problema do dijabetesa, pa čak i srčanih bolesti i oblika raka.
Mnoge od hemikalija su, međutim, potpuno nepoznate nauci.
Istraživači iz Norveške testirali su 36 različitih plastičnih proizvoda za pakovanje hrane iz Nemačke. Norveška, Južne Koreja, Velika Britanija i SAD.
Izvukli su sve hemikalije iz svakog plastičnog proizvoda pomoću rastvarača, a zatim ih podvrgli nizu testova da vide da li će aktivirati ili ometati specifične receptore u ljudskom telu. To uključuje receptore za hormone uključujući estrogen i testosteron i za ključna jedinjenja koja regulišu brzinu metabolizma u telu.
Istraživači su otkrili da 33 od 36 plastičnih proizvoda sadrže hemikalije koje ometaju regulaciju šećera u krvi i metabolizam masti. Hemikalije koje blokiraju testosteron pronađene su u 14 proizvoda, a hemikalije koje oponašaju estrogen – takozvani „ksenoestrogeni“ – pronađene su u 18.
Istraživači su takođe otkrili specifične obrasce ispiranja u svojoj studiji. Plastika napravljena od PVC-a, PUR-a i LDPE-a ispira više hemikalija u hranu u poređenju sa PET i HDPE plastikom.
Obojena i štampana plastika takođe ima tendenciju da izluži više hemikalija nego obična plastika.
Vrsta hrane koja se čuva u kontejneru takođe je uticala na količinu ispiranja. Masna, masna i kisela hrana bili su najgori krivci za izvlačenje hemikalija iz ambalaže.
Istraživači koji stoje iza studije tvrde da nam je potreban novi pristup proizvodnji plastičnih proizvoda, onaj koji se oslanja na jednostavniji dizajn koji uključuje poznate hemikalije za koje se smatra da su bezbedne, a ne na mešavine stotina ili hiljada hemikalija od kojih mnoge nemaju podaci o bezbednosti uopšte.
„Ova i prethodna otkrića pokazuju da nas plastika izlaže toksičnim hemikalijama. Oni podržavaju teoriju da moramo redizajnirati plastiku kako bismo je učinili bezbednijom“, rekao je profesor Vagner.
