Studija: Samo u Americi 795.000 ljudi godišnje umre zbog pogrešne dijagnoze lekara
Zamislite samo kakva je statistika u Srbiji ili na Balkanu, na svu „sreću“ za medicinske stručnjake ove statistike se ili ne vode ili su nedostupne inače, sigurni smo da bi smo se frapirali.
Medicinske pogrešne dijagnoze uzrokuju 795.000 američkih smrtnih slučajeva ili trajnih invaliditeta svake godine, prema nedavnoj studiji objavljenoj u British Medical Journal-u. Ali neki medicinski stručnjaci dovode u pitanje legitimnost podataka korišćenih u radu, kritikujući metodologiju i definiciju „dijagnostičke greške“. Debata naglašava izazove tačnog hvatanja prevalencije promašenih ili pogrešnih dijagnoza.
Istraživači iz Centra za dijagnostičku izvrsnost Instituta Johns Hopkins Armstrong analizirali su retrospektivne podatke o glavnim uzrocima smrti u Sjedinjenim Državama, uključujući bolesti srca, infekcije i rak. Otkrili su da samo 15 bolesti čini otprilike polovinu svih teških medicinskih pogrešnih dijagnoza, što sugeriše da bi problem mogao biti lakši za upravljanje nego što se ranije mislilo.
„Prethodni rad se uglavnom fokusirao na greške koje su se dešavale u specifičnom kliničkom okruženju, kao što je primarna nega, odeljenje hitne pomoći ili bolnička nega“, rekao je za Epoch Times dr David Njuman-Toker, profesor neurologije, direktor Centra za dijagnostičku izvrsnost i glavni istraživač. „Ove studije nisu mogle da se pozabave ukupnim ozbiljnim štetnostima u višestrukim ustanovama za negu“, dodao je on. Nasuprot tome, novi izveštaj ima holistički pogled, otkrivajući mnoge pogrešne dijagnoze širom zdravstvene zaštite.
„Shvatamo da neki mogu biti skeptični u vezi sa velikim procenama“, rekao je dr Njuman-Toker. Iz tog razloga je rekao da su on i njegov tim koristili devet metoda za procenu opsega verodostojnih vrednosti i unakrsno proveravali rezultate koristeći nezavisne izvore podataka. „Svaka metoda koju smo koristili proizvela je vrednosti između 0,5 i 1,0 miliona ozbiljnih šteta, tako da imamo visok stepen poverenja u naše rezultate“, dodao je on.
Stanja koja se najčešće pogrešno dijagnostikuju
Prema izveštaju, medicinske pogrešne dijagnoze se javljaju u procenjenoj stopi od 11,1 odsto među pružaocima zdravstvenih usluga. To su suptilni simptomi koji dovode do pogrešne dijagnoze vaskularnih događaja, infekcija i karcinoma, a ne očiglednih tumora ili nepravilnih otkucaja srca, rekao je dr Njuman-Toker.
Najčešća pogrešna dijagnoza desila se u slučajevima moždanog udara, sa 17,5 odsto promašenih, navodi se u izveštaju. Ovo podržava prethodna istraživanja, koja ukazuju na to da moždani udari ostaju nedijagnostikovani zbog njihovih raznolikih i povremeno teško prepoznatljivih simptoma. Studija iz 2018. objavljena u Neuroepidemiology otkrila je da simptomi moždanog udara koji se najčešće zanemaruju uključuju izmenjen mentalni status, vrtoglavicu i mučninu/povraćanje.
Moždani udari se obično leče lekovima u većini slučajeva. Međutim, ključno je da se odmah pozabavite moždanim udarom – u roku od najviše tri sata – jer oni mogu dovesti do trajnog oštećenja mozga, pa čak i smrti.
Nakon moždanog udara, druga vodeća stanja povezana sa pogrešnim dijagnozama uključivali su sepsu, upalu pluća, krvne ugruške i rak pluća. Zajedno, ovih pet stanja čine 38,7 odsto medicinskih pogrešnih dijagnoza.
„Smanjenje dijagnostičkih grešaka za 50 odsto za moždani udar, sepsu, upalu pluća, plućnu emboliju i rak pluća moglo bi da smanji trajne invalidnosti i smrti za 150.000 godišnje“, rekao je dr Njuman-Toker. „Pristup fokusiran na prevenciju bolesti i ublažavanju dijagnostičkih grešaka ima potencijal da značajno smanji ove štete“.
Novinari “baj baj”! Google stvara veštačku inteligenciju koja će pisati članke i stvarati vesti za mejnstrim medije https://t.co/GEtrk671ZS
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 21, 2023
Dovedena je u pitanje tačnost ovih procena
Neki stručnjaci iz oblasti medicine osporili su nalaze studije Džons Hopkinsa.
Dr Hardeep Singh, istraživač bezbednosti pacijenata na Odeljenju za pitanja veterana i Medicinskom koledžu Bejlor, dovodi u pitanje validnost rada.
„Podacima koji se koriste za izvođenje ovih zaključaka nedostaju naučna strogost i legitimnost utvrđivanja dijagnostičke greške“, rekao je dr Sing za Epoch Times. Nalazi su zasnovani na prethodnim studijama o medicinskim pogrešnim dijagnozama, a dva prethodna izveštaja su bila osnova za izradu ovih procena. Ali autori nisu priznali nekoliko nedostataka, primetio je dr Sing.
Problemi sa prethodnim istraživanjima korišćenim u novoj analizi
Jedan od primarnih izveštaja pomenutih u nedavnoj studiji, za koji je dr Sing rekao da ima „zgodne ekstrapolacije“, suočio se sa značajnom reakcijom medicinske zajednice i trenutno je podvrgnut ponovnom razmatranju od strane Agencije za zdravstvena istraživanja i kvalitet.
Dr Sing je dalje istakao labavu definiciju „dijagnostičke greške“ koja se koristi u nedavnom izveštaju. 2015. godine, Nacionalna akademija medicine redefinisala je ovaj termin tako da znači „neuspeh da se (a) uspostavi tačno i blagovremeno objašnjenje pacijentovog zdravstvenog problema ili (b) da se to objašnjenje prenese pacijentu. Cilj je bio da se obezbedi „uobičajeno razumevanje dijagnostičke greške koje uključuju tačnost, pravovremenost i komunikaciju“, rekao je dr Sing. Međutim, mnoge studije korišćene za izračunavanje stopa dijagnostičkih grešaka sprovedene su pre 2015.
U nekoliko drugih studija korišćenih za nedavni izveštaj, prisustvo ili odsustvo dijagnostičke greške i da li se šteta direktno može pripisati grešci nije jasno, rekao je on.
Problemi sa analizom administrativnih podataka
Drugi problem sa novim izveštajem je to što su njegove procene zasnovane na mnogim studijama koje koriste administrativne podatke, kaže dr Sing. „Nije moguće doneti kliničke sudove o prisustvu ili odsustvu greške koristeći takve podatke“.
Administrativni podaci se prikupljaju radi obračuna, a ne istraživanja, a ograničenja uključuju mogućnost netačnosti i pristrasnosti. Studija objavljena u Medical Care 2004. analizirala je tačnost administrativnih podataka i otkrila da su značajne netačnosti, kao što su dijagnostičke greške, nedostajući obrasci i pogrešno uneti podaci, uobičajene.
Oblast dijagnostičkih istraživanja trebalo bi da koristi robusnije podatke da bi se izvukli zaključci o stopi i šteti medicinskih pogrešnih dijagnoza, kaže dr Sing. „Kada se brojevi procenjuju sa potencijalno pogrešnim podacima, gubite poverenje“, dodao je on. „A izrada procena na osnovu studija koje možda čak i ne mere dijagnostičke greške i njihovo senzacionalizovanje je fundamentalni problem koji neće pomoći našem slučaju i uvesti poboljšanja“.
