Studija slučaja: Autistični blizanci pokazali značajna poboljšanja svog stanja nakon smanjenja toksina

Studija slučaja objavljena ranije ovog meseca opisuje kako je par autističnih blizanaca doživeo značajna poboljšanja svog stanja nakon što su njihovi roditelji smanjili izloženost toksinima.

„Multidisciplinarna terapijska intervencija koju su vodili roditelji, a koja je uključivala različite licencirane kliničare, fokusirana prvenstveno na rešavanje faktora životne sredine i faktora načina života koji se može promeniti, personalizovana je za svaki od simptoma blizanaca, u odnosu na krvnu sliku i na druge ishode“, navodi se u studiji slučaja u „Apstraktu“. „Dramatična poboljšanja su primećena u roku od nekoliko meseci u većini domena simptoma blizanaca, što se manifestovalo smanjenjem rezultata na listi za procenu lečenja autizma (ATEC) sa 76 na 32 kod jednog od blizanaca i sa 43 na 4 kod drugog blizanca. Poboljšanje simptoma i ATEC rezultata ostalo je relativno stabilno šest meseci na poslednjoj proceni.

Autizam je neurološki razvojni poremećaj koji karakteriše širok spektar socijalne nesposobnosti, što znači da je uzrokovan problemom u mozgu. Ovi problemi često potiču od oštećenja mozga, uključujući toksičnost metala iz vakcina.

Istraživači su pružili osnovne informacije o prevalenci moždanog poremećaja autizma.

„Dijagnoze autizma bile su izuzetno retke pre poslednjih decenija dvadesetog veka. Ranih 1990-ih, prevalencija autizma među decom u Sjedinjenim Državama je i dalje procenjena na samo 1 u 2000. [1]. Čak i nakon što su dijagnostički kriterijumi iz spektra autizma (ASD) naknadno prošireni tokom 1990-ih, podaci CDC-a sugerišu da je samo 1 od 150 dece imalo dijagnozu ASD-a 2000. godine [2,3,4,5,6] Najnoviji podaci iz CDC-a su otkrili da je jedno od 36 dece imalo dijagnozu ASD-a u 2020. godini, što predstavlja povećanje od preko 300% u poslednjih dvadeset godina koristeći slične dijagnostičke kriterijume“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Uvod“.

Nedavno je objavljeno da je 1 od 9 dece u SAD sada autistično zbog velikih količina oštećenja mozga.

Posebno, istraživači su pružili informacije o uobičajenim uzrocima i pokretačima autizma.

Vaccines indeed seem to cause autism.

Shoutout to the pharma-owned community noters who are now forced to work overtime because of this post. pic.twitter.com/zOQCjuaZgd

— Dr. Simon Goddek (@goddeketal) May 10, 2024

„Specifični faktori rizika za ASD koji se mogu promeniti u životnoj sredini i načinu života uključuju izloženost toksičnim supstancama iz životne sredine [45,46,47], lošu ishranu [29,48,49,50,51,52,53,54,55,56,57,58, 59,60,61,62,63], poremećaj mikrobiote creva [64,65,66,67,68,69,70,71,72,73,74], prekomerno izlaganje ne-prirodnim elektromagnetnim poljima (EMF) [75,76,77,78,79,80,81,82,83,84] i akumulacija teških metala“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Uvod“.

Takođe u odeljku „Uvod“, istraživači su detaljno opisali različite terapije autizma u vezi sa ograničenjima u ishrani i dodatkom hranljivih materija.

„Ovo uključuje dijetetske intervencije [48,62] kao što su bez glutena i kazeina [87,88,89,90,91,92,93,94,95], GAPS, specifična ishrana sa ugljenim hidratima [48], niska količina glutamata [96,97,98,99,100,101] i ketogeni [102,103,104,105,106,107,108,109,110,111]. Dok je efikasnost brojnih ovih dijetetskih intervencija za poboljšanje simptoma ASD-a procenjena korišćenjem randomizovanih kontrolisanih dizajna, zaslepljivanje je često izazovno za takve intervencije, a moguć je i određeni stepen pristrasnosti očekivanja. Potrebno je više studija da bi se doneo konačan zaključak u pogledu univerzalne efikasnosti bilo koje pojedinačne dijetetske intervencije, posebno u svetlu heterogenosti etiologije ASD i prezentacije simptoma. Ciljani dijetetski suplementi kao što su vitamin D [112,113], metilfolat [114,115] i karnitin [116,117], vitamin B12 i drugi mikronutrijenti [51,118], podrška mitohondrijama ili suplementi za koje se smatra da su relevantni za funkcionalnu genomsku situaciju deteta”, studija slučaja navedena u odeljku „Uvod“.

Osim onoga što telo unosi, aktivnosti autistične osobe verovatno igraju i ulogu.

„Rešavanje drugih faktora načina života koji se može promeniti i intervencija u životnoj sredini, kao što su više vremena u prirodi, smanjenje izloženosti veštačkoj svetlosti i poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru, pokazali su napredak“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Uvod“.

Detaljan opis promena u ishrani koje su blizanci doživeli dat je nakon što su istraživači razgovarali o promenama aktivnosti usmerenim na smanjenje njihovog autističnog ponašanja.

„Uporedo sa primenjenom analizom ponašanja (ABA, koja se obično preporučuje za nove dijagnoze ASD), koja počinje sa 22 meseca i završava se sa 33 meseca, i logopedskom terapijom koja počinje sa 24 meseca, roditelji blizanaca su u to vreme primenili rigoroznu ishranu i intervenciju u ishrani u odnosu na dijagnoze. Oni su eliminisali izvore glutamata u ishrani dece nakon smanjene ekscitatorne upalne dijete [163]. Blizanci su takođe stavljeni na ishranu striktno bez glutena i kazeina koja je imala malo šećera i nije bila izložena veštačkim bojama ili ultra-prerađenoj hrani. Naglasak je stavljen na konzumiranje organske, neprerađene, sveže pripremljene i domaće hrane iz lokalnih izvora kada je to moguće. Porodica se takođe konsultovala sa dijetetičarom za smernice oko ovih dijetetskih intervencija. Obe devojčice su uzimale brojne dijetetske suplemente, uključujući omega-3 masne kiseline, multivitamin, vitamin D, karnitin, 5-metiltetrahidrofolat i bio-individualizovane homeopatske lekove“, navodi se u studiji slučaja u odeljku „Terapeutske intervencije“. „Kombinacija laboratorijskih i genomskih informacija je korišćena za informisanje o dodatku ishrani. Porodica je konsultovala lekara naturopata koji ih je vodio u nekim preciznim lekovima usmerenim na DNK koristeći IntellkkDNA genomički alat [135]. Bilo je nekih uobičajenih nalaza, kao što su poremećeni metabolizam serotonina i preporuka da se devojčice hrane ishranom bogatom triptofanom kako bi se povećala proizvodnja serotonina, kao i da konzumiraju hranu bogatu vitaminima B12, B6 i folatom. Obe bliznakinje su imale nekoliko genetskih varijanti, što može povećati njihov rizik od sistemske upale. Majci je savetovano da hrani decu hranom sa visokim sadržajem betaina i holina, kao i da dopuni ishranu gljivom lavlje grive i rezolvinima. Međutim, svaka devojčica je imala i potrebe koje su bile nezavisne jedna od druge. P je imala varijante koje mogu povećati njenu potrebu za vitaminom D. L ima nekoliko varijanti koje mogu povećati rizik od neuroinflamacije, oksidativnog stresa i kompromitovane detoksikacije. Dati su saveti za podršku proizvodnji glutationa.“

Nulta Tačka/InfoWars