Studija upozorava na nove ZDRAVSTVENE PROBLEME uzrokovane vakcinacijom protiv COVID-a
Nova studija izazvala je ozbiljnu zabrinutost za bezbednost vakcinisane populacije jer su novi zdravstveni problemi povezani sa vakcinacijom mRNA vakcinama protiv COVID-a.
Istraživanje je u decembru 2023. objavio renomirani časopis Nature Journal.
Kako govori studija problem koji čine vakcine uzrokuje da ćelije primaoca proizvode proteine koji nisu ciljani i koji mogu izazvati neželjene imunološke reakcije.
Prema istraživačima, ćelijski imuni odgovori van cilja javljaju se kod 25% do 30% ljudi koji su primili vakcinu protiv Covida.
Vest dolazi pošto američka administracija za hranu i lekove (FDA) i australijska uprava za terapijsku robu (TGA) i dalje odbijaju da objave podatke o stabilnosti RNK.
Državne zdravstvene agencije su se navodno oslonile na podatke kada su odobravale promenu u Pfizer-ovoj injekciji koja je omogućavala da se transportuje i čuva na temperaturama od -20 stepeni Celzijusa umesto -70 C.
FDA je takođe ovlastila Pfizer da zameni pufer sa fosfatnim puferom koji se koristi u formulacijama za odrasle, sa puferom trometamina (Tris) u verziji injekcija koja se koristi za decu.
Nisu objavljeni nikakvi podaci koji bi podržali njegovu odluku da dozvoli zamenu, a savezna zdravstvena agencija kopa za petama oko objavljivanja informacija.
Prema nedavno objavljenom istraživanju, nanolipid u Comirnatiju, koji je napravio Pfizer/BioNTech, toksičan je za ćelije.
Pokreće proinflamatorne citokine i reaktivne vrste kiseonika koje mogu da poremete mitohondrijalnu membranu, uzrokujući da otpusti svoj sadržaj, izazove pogrešnu translaciju RNK, mutacije DNK, uništavanje nuklearne membrane i još mnogo toga, pokazalo je istraživanje.
Naučnici upozoravaju da učestalo primanje vakcina protiv Covid-a i/ili korišćenje mRNK u drugim vakcinama predstavlja ozbiljan rizik za javno zdravlje.
Kako je objašnjeno u tom radu:
Ključna karakteristika terapijskih IVT [in vitro-transkribovanih] mRNK je da sadrže modifikovane ribonukleotide, za koje se pokazalo da smanjuju urođenu imunogenost i mogu dodatno povećati stabilnost mRNK, a obe su povoljne karakteristike za terapije mRNA…
Poznato je da pseudouridin (Ψ) povećava pogrešno čitanje stop kodona mRNA kod eukariota i može uticati na pogrešno čitanje tokom translacije prokariotske mRNA. Čini se da 1-metil ne utiče na pogrešno čitanje kodona, ali se pokazalo da utiče na stopu sinteze proteina i gustinu ribozoma na mRNK, što sugeriše direktan efekat na translaciju mRNA …
Ovde pokazujemo da inkorporacija N1-metilpseudouridina u mRNK dovodi do +1 ribozomalnog pomeranja okvira in vitro i da se ćelijski imunitet kod miševa i ljudi na proizvode sa pomeranjem okvira za +1 iz translacije mRNK vakcine BNT162b2 javlja nakon vakcinacije.
Uočeno pomeranje okvira ribozoma za +1 verovatno je posledica zastoja ribozoma izazvanog N1-metilpseudouridinom tokom IVT translacije mRNA, pri čemu se pomeranje okvira dešava na klizavim sekvencama ribosoma…
Ovi podaci ističu potencijalne efekte van cilja za buduće terapije zasnovane na mRNK i demonstriraju potrebu za optimizacijom sekvence.
Ribozomi su odgovorni za čitanje koda iz RNK.
Uključivanje sintetičkog metil pseudouridina uzrokuje da ribozomi pogrešno čitaju uputstva RNK.
RNK kod se sastoji od grupa od tri baze (kodona) koje se moraju pročitati u ispravnom redosledu da bi se stvorio željeni protein.
Pošto metil pseudouridin nije savršeno pristajao, on uzrokuje da se proces dekodiranja zaustavi i pomeri – otuda i termin „+1 ribosomsko pomeranje okvira“.
U osnovi dolazi do mucanja u procesu dekodiranja, jer vaše ćelije ne razumeju šta se traži.
Ovo mucanje uzrokuje da dekodiranje preskoči slovo, čime se iskrivljuje ceo kod.
Kao rezultat, proizvode se nenamerni „besmisleni“ proteini umesto željenog porasta SARS-CoV-2.
To zauzvrat znači da vaš imuni sistem neće proizvoditi antitela protiv SARS-CoV-2, već protiv ovih aberantnih proteina.
Prema autorima, neželjeni ćelijski imuni odgovori javljaju se kod 25% do 30% ljudi koji su primili injekcije Covid mRNA.
Ovaj problem je primetio molekularni virolog dr David Speicher:
Kad god naše ćelije stvore obilje neželjenih proteina ili spreče proizvodnju odgovarajućih proteina, to može dovesti do nenamernog imunološkog odgovora sa ogromnim potencijalom da nanese štetu.
Međutim, nepoznavanje tačno koji se proteini proizvode daleko je od jedinog problema sa ovim snimcima zasnovanim na genima.
Kako je izvestila istraživačka novinarka Marianne Demasi, Ph.D., američka FDA i australijski TGA odbijaju da objave podatke o stabilnosti RNK na koje su se navodno oslanjali kada su odobravali promenu u Pfizerovom snimku.
Pfizer je takođe odbio, bez objašnjenja, da otkrije iste podatke.
Demasi piše:
… kada je FDA dala odobrenje u decembru 2020., precizirala je da vakcina mora da se čuva između -80ºC i -60ºC, zahtevajući posebne ultra-hladne zamrzivače, što se pokazalo izazovnim za područja sa ograničenim resursima.
Ali do februara 2021, Pfizer je očigledno rešio problem.
FDA je dostavila nove ‘podatke o stabilnosti RNK’ pokazujući da se vakcina može čuvati u konvencionalnim zamrzivačima (-20ºC) i da više ne zahtevaju ultra-hladne zamrzivače.
FDA je brzo odobrila promenu.
Dva meseca kasnije, Australijska administracija za terapijsku robu (TGA) je takođe odobrila Pfizer-ovu aplikaciju, dozvoljavajući da se neotvorene bočice čuvaju na -20ºC do 2 nedelje.
Temperatura skladištenja nije bila jedina promena.
Regulatori za lekove su takođe odobrili produženje roka trajanja vakcina.
Različitim serijama Pfizer-ove vakcine, na primer, rok trajanja je produžen za jednu godinu (FDA) ili 6 meseci (TGA).
Ali s obzirom na osetljivost RNK na promene u temperaturi i trajanju skladištenja, na koje podatke o stabilnosti su se regulatori oslanjali da bi dali zeleno svetlo za ove odluke?
Kako stoji, nemamo pojma i to je problem.
Phillip Altman, koji ima više od četiri decenije iskustva u kliničkim ispitivanjima i regulatornim poslovima, takođe se osvrnuo na ovo pitanje.
„Kritično je važno znati o stabilnosti RNK u vakcinama, jer ako se RNK raspadne, onda se efikasnost vakcine smanjuje“, rekao je Altman Demasiju.
Altman je takođe zabrinut za bezbednost jer podaci otkrivaju da neki snimci sadrže daleko veće doze mRNK od drugih.
Vodeći stručnjak napominje da su takve „vruće partije“ povezane sa više neželjenih događaja i smrti.
Istraživanja pokazuju da snimci ne sadrže „ništa osim netaknute RNK“.
Oni takođe sadrže fragmente RNK, kao i kontaminaciju DNK , a oba mogu imati štetne posledice po zdravlje.
Demasi citira Davida Visemana, doktora nauka, istraživača bionaučnika uključenog u razvoj medicinskih proizvoda, koji joj je rekao:
Moramo da znamo o delovima RNK koji nisu netaknuti.
Moguće je da mali fragmenti mRNA takođe imaju biološke efekte kao što su zapaljenje ili kontrola načina na koji druga RNK funkcioniše.
Bezbednost nanolipida koji se koristi za oblaganje mRNK u snimcima se takođe dovodi u pitanje.
Nezavisni istraživač Gabriele Segalla, italijanski biohemičar koji je specijalizovan za hemiju mikroemulzija i koloidnih sistema, nedavno je raspravljao o svojim nalazima.
Njegovo istraživanje je predstavljeno u dva recenzirana izveštaja objavljena u Međunarodnom časopisu za teoriju, praksu i istraživanje vakcina (IJVTPR).
Prva, objavljena krajem januara 2023. godine, pod naslovom „Hemijsko-fizička kritičnost i toksikološki potencijal lipidnih nanomaterijala sadržanih u vakcini protiv COVID-19 mRNA“, opisuje toksični potencijal nanolipida u Comirnatiju, koji je napravio Pfizer/BioNTech.
Važno je da ovaj rad naglašava potencijal za formiranje reaktivnih vrsta kiseonika (ROS) u različitim organima, uključujući bubrege, jetru, srce i mozak.
Prema ovom radu:
Posebno zabrinjava prisustvo u formulaciji dva funkcionalna ekscipijensa, ALC-0315 i ALC-0159, koji nikada ranije nisu korišćeni u medicinskom proizvodu, niti su registrovani u Evropskoj farmakopeji, niti u evropskom inventaru C&L.
Aktuelni bezbednosni listovi proizvođača su izostavljeni i neusaglašeni, posebno u vezi sa odredbama aktuelnih evropskih propisa o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničenju nanomaterijala.
Prisustvo elektrolita u pripremi i naredna faza razblaživanja nakon odmrzavanja i pre inokulacije izazivaju osnovanu zabrinutost u vezi sa nesigurnom stabilnošću rezultujuće suspenzije i indeksom polidisperznosti nanomaterijala sadržanih u njoj, faktorima koji se mogu pretpostaviti kao osnovni uzroci. brojnih postvakcinalnih neželjenih efekata zabeleženih na statističko-epidemiološkom nivou.
Drugi rad, „Očigledna citotoksičnost i intrinzična citotoksičnost lipidnih nanomaterijala sadržanih u vakcini protiv mRNA COVID-19“, objavljen sredinom oktobra 2023, fokusira se na nanolipid ALC-0315.
Nanolipid u Comirnatiju je toksičan za ćelije i pokreće proinflamatorne citokine i reaktivne vrste kiseonika koje mogu da poremete mitohondrijalnu membranu uzrokujući njeno oslobađanje sadržaja, uzrokujući pogrešnu translaciju RNK, mutacije DNK, uništavanje nuklearne membrane i još mnogo toga.
Opisuje kako ALC-0315 — jedan od molekula koji se koristi za stvaranje Comirnatijevog sistema za isporuku nanočestica — formira „proinflamatorne citokine i ROS koji mogu poremetiti mitohondrijalnu membranu i osloboditi njen sadržaj, izazvati pogrešnu translaciju RNK, polimerizaciju proteina i DNK, mutacije DNK, uništenje nuklearne membrane i posledično oslobađanje njenog sadržaja.”
„Dakle, izgledi za često ponovljene ‘pojačivačke vakcine’ COVID-a, kao i proširenje tehnologije mRNA na vakcine protiv drugih patogena ili neinfektivnih bolesti, izazivaju veoma ozbiljan rizik za javno zdravlje“, piše on.
