Studija: Vakcine mogu uticati na smrtnost i rizik od drugih bolesti
Osim što potencijalno sprečavaju određenu bolest, vakcine mogu izazvati trajne nespecifične efekte koji mogu uticati na život osobe.
U pregledu objavljenom 26. decembra u Vaccine časopisu, istraživači su otkrili da nežive vakcine poput gripa, COVID-19, hepatitisa B i difterije-tetanusa-pertusisa (DTaP) imaju tendenciju da izazovu štetne nespecifične efekte (NSE), povećavajući rizike od smrtnosti od svih uzroka i potencijalnog rizika od infekcija od bolesti od kojih treba da štite.
Živa vakcina sadrži oslabljeni oblik patogena, koji je manje virulentan, ali sposoban da se replicira u telu, oponašajući na taj način stvarnu progresiju bolesti. Nežive vakcine koriste inaktivirane viruse, fragmente ili gene patogena da izazovu imuni odgovor bez replikacije patogena.
Žive vakcine izazivaju mnogo jaču imunološku odbranu, koja obično zahteva samo jednu injekciju, dok nežive vakcine rezultiraju slabijim odgovorom, često zahtevajući višestruke injekcije.
Do sada je istraživanje identifikovalo nekoliko neživih vakcina koje izazivaju neželjene nespecifične efekte, a to su DTaP i Tdap, vakcine protiv gripa H1N1, malarije, hepatitisa B, inaktivirane poliomijelitis i mRNA COVID vakcine.
Studija o vakcini izdvojila je DTaP, vakcine protiv gripa, malarije, hepatitisa B i mRNA COVID vakcine.
S druge strane, žive vakcine kao što su oralna živa poliomijelitis vakcina (OPV), Bacillus Calmette-Guerin (BCG) vakcina protiv tuberkuloze i vakcine protiv malih boginja imaju korisne nespecifične efekte, prema studiji.
„Žive vakcine… izazivaju epigenetske promene koje treniraju urođeni imuni sistem i povećavaju imunitet na nepovezane infekcije. Nasuprot tome, nežive vakcine mogu da promovišu „toleranciju“ koja povećava podložnost nepovezanim bolestima“, sugerišu autori.
Studija je prvenstveno zasnovana na decenijama rada danskih istraživača dr Kristin Stabel Ben i profesora Pitera Abija.
„Naš rad je priznanje njihovom velikom naučnom radu koji nije priznat“, rekao je biolog Alberto Rubio-Kasiljas, jedan od autora studije, za Epoh tajms.
Nežive vakcine su poput „loše pripremljene“ vojske
„Istorijski gledano, razmišljali smo o urođenom imunološkom sistemu kao prvoj liniji odbrane“, rekao je dr Ben za Epoch Times.
Smatralo se da urođeni imunitet ne može da skladišti memoriju. Da koristimo rat kao analogiju, „vojska“ imunog sistema nije mogla da uči iz prethodnih borbi sa patogenima. Adaptivni imunitet, s druge strane, može da nauči i da se obučava, formirajući antitela za borbu protiv infekcije.
Zbog toga su se vakcine dugo vremena procenjivale na osnovu njihovih efekata na adaptivni imuni sistem, a antitela su merena nakon vakcinacije.
Ali istraživači u Holandiji su od tada pokazali da se urođeni imuni sistem može trenirati. Nakon vakcinacije ljudi BCG vakcinama i sakupljanja nekih od urođenih imunih ćelija pacijenata, istraživači su otkrili da su nakon vakcinacije, urođene ćelije pokazale snažniji imuni odgovor i pokazale poboljšano uklanjanje tuberkuloze, kao i drugih bakterija i gljivica u poređenju sa statusom pre vakcinacije pacijenata.
Međutim, suprotno se pokazalo za nežive vakcine.
Dakle, urođeni imuni sistem zapravo nešto nauči iz svojih prethodnih bitaka. Ovo se zove obučeni urođeni imunitet.
Žive vakcine, koje oponašaju stvarnu bolest, poboljšavaju efikasnost urođenog imunog sistema u odbrani od infekcija. Nežive vakcine, s druge strane, slabe sposobnost imunog sistema da se odbrani od infekcija.
U TED govoru, dr Ben je uporedio infekcije sa takmičarskim teniskim mečom, a žive vakcine sa teniskim trenerom. Teniski trener može da promeni taktiku i strategiju, trenirajući telo da ima „široki izbor trikova“ protiv patogena. Međutim, nežive vakcine su poput mašina za teniske loptice koje izbacuju loptice određenom brzinom i u određenom pravcu. Ako osoba trenira samo sa mašinom za tenis, biće manje spremna za pravi meč.
„Dakle, možda ćete biti loše pripremljeni i još gore kada pravi protivnik uđe u teren, a lopte počnu da dolaze i udaraju negde drugde od onoga za šta ste trenirali“, rekao je dr Ben.
Šta će se dogoditi našem društvu dok veštačka inteligencija i roboti zauzimaju većinu naših poslova? https://t.co/M8rjK5Ijcb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 11, 2024
Nespecifični efekti
Neke vakcine rezultiraju pozitivnim nespecifičnim efektima, ali druge mogu rezultirati ukupnim štetnim nespecifičnim efektima. Redosled kojim se vakcine primenjuju takođe utiče na imunitet.
Dok nežive vakcine izazivaju negativne NSE, primena žive vakcine nakon nežive neutrališe negativne NSE, rekao je dr Ben.
Ovo je pokazano u studijama koje procenjuju bezbednost vakcina protiv malih boginja, koje se često daju otprilike u isto vreme kada i DTP, neživa vakcina. Studije su otkrile da ako se vakcina protiv malih boginja daje nakon DTP vakcine, postoji ukupan pozitivan efekat, dok ako je ovaj redosled obrnut, onda postoji negativan efekat.
„Izgleda da su efekti najjači sve dok je vakcina najnovija vakcina“, rekao je dr Ben.
Dr Ben je dodao da BCG vakcina ima dugoročne korisne nespecifične efekte „uprkos tome što se druge vakcine daju naknadno“.
DTaP vakcina ima verovatno najviše dokaza o štetnim nespecifičnim efektima. Devojčice koje su primile DTaP vakcinu imale su 50 odsto veći rizik od umiranja od dečaka koji su je primili. U poređenju sa devojčicama koje su bile nevakcinisane DTaP-om, rizik od smrti vakcinisanih devojčica bio je preko 2,5 puta veći.
Studije dr Bena su generalno pokazale da su devojčice u većem riziku od razvoja neželjenih nespecifičnih efekata nakon primene neživih vakcina.
Žive vakcine zamenjene neživim vakcinama
Nežive vakcine sve više zamenjuju žive vakcine. Na primer, žive oralne vakcine protiv poliomijelitisa više nisu dostupne na američkom tržištu, a umesto njih se primenjuje neživa verzija.
Ova zamena živih vakcina neživim može predstavljati potencijalne zdravstvene rizike za opšti imunitet stanovništva, jer imuni sistem postaje manje obučen i potencijalno „lenji“, rekao je dr Ben.
Međutim, glavni razlog zašto se nežive vakcine preferiraju u odnosu na žive vakcine je taj što se veruje da su bezbednije za ljude sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Pošto živa vakcina izaziva blagu bolest u telu, ljudi sa sindromom stečene imunodeficijencije mogu da razviju bolest od injekcije i mogu da umru jer njihova tela nisu u stanju da izleče infekcije. Nasuprot tome, nežive vakcine sadrže samo komponente bolesti, tako da ne mogu izazvati bolest.
U ovom aspektu, dr Ben je rekao da se „rizik od dobijanja prave bolesti sa živim vakcinama smatra većom pretnjom nego što mislim da zaslužuje“.
Istraživanja sugerišu da ljudi sa slabijom imunološkom konstitucijom zbog starosti ili hronične bolesti ponekad mogu imati koristi od obučavanja njihovog imunološkog sistema koristeći žive vakcine.
U jednoj studiji koja je uključivala hospitalizovane starije pacijente randomizirane da dobiju BCG vakcinu ili placebo, incidenca bolesti među onima koji su uzimali BCG vakcinu bila je oko polovine učestalosti bolesti u placebo grupi.
Zdravstvene vlasti su i dalje skeptične
Uprkos dokazima koji upućuju na potencijalnu superiornost živih vakcina, istraživanje dr Bena uglavnom nije priznato od strane akademskih krugova.
„U mom tumačenju, dok većina istraživača sada priznaje nespecifične efekte, glavne zdravstvene organizacije nerado prihvataju naše nalaze jer [nalazi] impliciraju mogućnost da neke vakcine ponekad mogu biti štetne. Tako da je lakše jednostavno odbaciti celu stvar“, rekla je ona.
„Skeptici u vezi sa vakcinama, s druge strane, mogu otkriti da naša zapažanja o neživim vakcinama potvrđuju njihove najgore strahove – vakcine mogu biti štetne – ali možda više ne žele da prihvate korisne efekte. A njihova usredsređenost na negativne efekte može naterati pristalice vakcine da zauzmu još čvršći stav.
Imunolozi se sada uglavnom slažu da neke vakcine izazivaju nespecifične efekte, ali ostaje kontroverzno kako ovi efekti treba da se kvantifikuju.
To je zato što nespecifični efekti vakcina zavise od konteksta, dok se specifični efekti vakcine generalno smatraju nezavisnim od konteksta. Na primer, žene mogu stvarati više antitela od muškaraca, a mlađi ljudi više od starijih, ali većina ljudi i dalje dobija neki oblik imuniteta.
„Nasuprot tome, pošto nespecifični efekti deluju na širi urođeni i opšti imuni sistem, oni zavise od drugih faktora koji se dešavaju u imunološkom sistemu… kao i druge zdravstvene intervencije koje mogu izmeniti i modifikovati nespecifične efekte“, dr Ben je objasnila. Neće svi imati istu korist, dodala je ona.
Pored toga, farmaceutske kompanije možda više ne žele da proizvode žive vakcine jer ih je teže uzgajati i proizvoditi.
„Ako ste ikada pokušali da pečete kiselo testo, to je pomalo kao žive vakcine; veoma zavise od temperature prostorije, vode koja se koristi za kultivaciju i tako dalje“, rekla je dr Ben.
„Ali u suštini, sve žive vakcine o kojima govorim – one više nemaju patente, super su jeftine za proizvodnju, a to su neke od najjeftinijih vakcina koje moramo da napravimo.
Bezbednost vakcine: NSE u odnosu na neželjene događaje
Iako žive vakcine imaju tendenciju da izazovu pozitivne NSE, to ne znači da ne mogu potencijalno izazvati neželjene događaje. NSE se smatraju odvojenim entitetom od neželjenih događaja, objasnila je dr Ben. Prema njenim rečima, u retkim slučajevima, žive vakcine mogu da izazovu stvarnu bolest kod nekih primalaca, kao što su ljudi rođeni sa ozbiljnim defektima imunog sistema ili koji imaju teške imunodeficijencije, kao što je fulminantna SIDA.
U slučaju vakcina protiv COVID-19, žive vakcine verovatno nisu razmatrane zbog zabrinutosti oko stvaranja rekombinantnih virusa kada vakcinisana osoba dođe u kontakt sa cirkulišućim virusnim sojem.
Međutim, uprkos njihovim potencijalno korisnim NSE, vakcine protiv COVID-a mogu i dalje biti povezane sa neželjenim događajima zbog prisustva visoko toksičnih šiljastih proteina, koje studije sada povezuju sa dugotrajnim povredama od COVID-a i vakcine.
U medicinskom udžbeniku „Imuni odgovor“, autori su napisali da, u izolovanim slučajevima, živi sojevi virusa koji se daju pojedincima mogu da povrate virulenciju, izazivajući bolest kod primaoca. Pored toga, postoji rizik od kontaminacije drugim virusnim sojevima tokom proizvodnje.
