Studija: “Vanzemaljski preci” čine 30% ljudskih gena, poboljšali moždane funkcije
Revolucionarni genetski model otkriva da su „nepoznati preci“ ostavili dubok trag u ljudskom DNK – čak 30% naše genetike potiče od misteriozne populacije koja je mogla ubrzati razvoj ljudskog mozga i promeniti tok evolucije čovečanstva.
Jedan od autora studije, Ailvin Skali, genetičar sa Univerziteta Kembridž, ističe koliko je ovo otkriće fascinantno:
„Zapanjujuće je da možemo rekonstruisati događaje stare stotinama hiljada, pa čak i milionima godina, samo analizirajući DNK današnjih ljudi.“
Stigao im je kraj: Ovo smo svi dugo čekali | Mila Alečković | Mario Zna, 320 Uživo
Kako su ljudski preci pomešali gene sa nepoznatom vrstom?
Nova studija, objavljena u časopisu Nature Genetics, donosi novu metodu modelovanja genoma nazvanu „cobraa“, pomoću koje su istraživači uspeli da detaljno isprate evoluciju modernog čoveka (Homo sapiens).
Koristeći DNK podatke iz 1000 Genomes Project i Human Genome Diversity Project, istraživači su otkrili da su pre oko 1,5 miliona godina postojale dve velike populacije – Populacija A i Populacija B.
Populacija A je doživela genetski kolaps nakon čega je značajno smanjena i izgubila veliku količinu genetske raznovrsnosti.
Vremenom se oporavila i iz nje su nastali neandertalci i denisovci.
Pre oko 300.000 godina, Populacija A se ukrstila sa Populacijom B, a rezultati analize DNK pokazali su da:
Danas, 80% ljudskog genoma potiče od Populacije A, dok 20% dolazi iz Populacije B.
„Geni Populacije B, naročito oni vezani za moždane funkcije i neuronsku obradu, možda su odigrali ključnu ulogu u ljudskoj evoluciji,“ kaže Trevor Kazins, koautor studije sa Univerziteta Kembridž.
Pet godina kasnije: Kako su političari iskoristili strah nazvan „COVID Pandemija“ da unište slobodu ⏰ https://t.co/75RGQcrRIg
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 18, 2025
Međutim, genetski materijal Populacije B imao je i negativne efekte – smanjio je sposobnost razmnožavanja.
Ipak, kako ističe Kazins: „Genom je komplikovan prostor i čak i regije van gena mogu igrati važne uloge.“
Ko su bili ovi „vanzemaljski preci“?
Nova istraživanja sugerišu da je ljudska evolucija daleko složenija nego što se ranije mislilo.
Naučnici nagađaju da su Homo erectus i Homo heidelbergensis mogući kandidati za misteriozne populacije A i B, ali još uvek nema preciznih dokaza koji bi potvrdili ovu hipotezu.
Biološki antropolog Džon Hoks sa Univerziteta Viskonsin-Medison objašnjava da naučnici koriste termin „duhovi populacija“ kada govore o drevnim grupama koje su se odvojile, ali su se kasnije ponovo spojile kroz međusobno ukrštanje i razmenu gena.
„Ono što je zanimljivo kod ove studije jeste da model pokazuje duboku afričku strukturu koja se prenosi na sve ljude koji danas žive“, naglašava Hoks.
„Ne radi se o ‘duhovima’ koji su doprineli samo jednoj određenoj grupi ljudi, već o jednom velikom ‘duhu’ koji se stopio sa afričkim precima svih modernih ljudi.“
Kako ovo menja naše razumevanje evolucije?
Ovo istraživanje potvrđuje da ideja o evoluciji kroz jasne, odvojene loze više ne drži vodu.
Umesto toga, sve više dokaza ukazuje na to da je evolucija proces pun ukrštanja, genetske razmene i neočekivanih preokreta.
„Postaje jasno da je klasična predstava o vrstama koje evoluiraju u čistim, jasno odvojenim linijama previše pojednostavljena,“ ističe Kazins.
„Međusobno ukrštanje i genetska razmena su verovatno igrali ključnu ulogu u nastanku novih vrsta kroz celu istoriju životinjskog carstva.“
Da li je moguće da su naši preci imali kontakt sa vrstama koje još nisu otkrivene?
Ova studija postavlja više pitanja nego što daje odgovora, ali jedno je sigurno – istorija ljudske evolucije je daleko kompleksnija i misterioznija nego što smo ikada mislili.
Nulta Tačka/Livescience.com
