Studija: Zaključavanja su imala „zanemarljiv“ uticaj na smrtne slučajeve u poređenju sa „zapanjujućim kolateralnim troškovima“
Nametanje karantina od strane vlada širom sveta tokom krize sa korona virusom bio je „neuspeh globalne politike gigantskih razmera“ koji je imao „zanemarljiv“ uticaj na gubitak života u poređenju sa velikim troškovima za društvo, pokazala je značajna studija.
Recenzirana studija koju je Institut za ekonomska pitanja objavio, uključujući profesora ekonomije Stiva H. Hankea sa Univerziteta Džons Hopkins, otkrila je da su zemlje koje su zaključale svoje građane prošle samo malo bolje od zemalja kao što je Švedska, koja je nametnula relativno malo ograničenja u korist omogućavanja svojim građanima da ispolje sopstveni oprez.
Pregled Herbi-Jonung-Hanke, koji je sproveo meta-analizu 19.646 studija o zatvaranju iz zemalja širom sveta, otkrio je da su blokade, definisane kao svaka nefarmaceutska intervencija, uspele da smanje smrtnost za 3,2 odsto u poređenju sa zemljama koje su usvojile više slobodan pristup tokom prvih zatvaranja u proleće 2020.
Prema studiji, to znači da je početna blokada sprečila 1.700 smrtnih slučajeva u Engleskoj i Velsu, 6.000 smrtnih slučajeva širom Evrope i 4.000 smrtnih slučajeva u Sjedinjenim Državama. Autori su primetili da je broj smrtnih slučajeva sprečenih ograničenjima bledio u poređenju sa brojem smrtnih slučajeva tokom tipične sezone gripa.
Studija je pokazala da su naredbe o ostanku kod kuće u Evropi i SAD samo smanjile stopu smrtnosti za 1,4 i 4,1 odsto, zatvaranje škola za samo između 2,5 i 6,2 odsto, a zatvaranje preduzeća smanjilo je smrtnost za 7,5 odsto. Čak i pod širom definicijom zaključavanja, studija je tvrdila da su u najboljem slučaju samo smanjile smrtnost od Covida za 10,7 odsto.
Iako su pronašli dokaze da su nalozi za maske — koje je većina zemalja izbegavala tokom prvobitne izolacije — možda imali veći uticaj, procenjeno na smanjenje smrtnosti od 18,7 odsto, istraživači su rekli da još uvek ostaje da se vidi da li su negativni društveni uticaji nošenja maski učinili fer kompromis.
Dalje su primetili da je efikasnost zaključavanja „bledela u poređenju sa proročanstvima poput osramoćenog „profesora Pantsdauna“ Nila Fergusona sa Imperijal koledža u Londonu, koji je tvrdio da će zaključavanje spasiti preko 400.000 života u UK i više više od 2 miliona u Sjedinjenim Državama.
Ferguson, čija su predviđanja uticala na vlade da se zatvore širom sveta, kasnije je priznao da je politika bila zasnovana na politici koja je nametnuta u komunističkoj Kini i da je prvobitno bio sumnjičav da bi mogli da se izvuku sa tim u onim što se ponekad naziva slobodnim zemljama.
👉 Sledeća pandemija će ponovo uspostaviti zaključavanja https://t.co/vBUktmIyMb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 7, 2023
Prethodnu verziju studije, objavljenu prošle godine kao radni dokument i bez podataka iz Velike Britanije, kritikovao je profesor Ferguson, rekavši da je teško razlikovati precizan uticaj pojedinačnih nefarmaceutskih intervencija s obzirom na to da je upotreba poslednjeg sredstva taktike kao što su zatvaranje preduzeća ili izdavanje naloga za ostanak kod kuće često su primenjivane u kombinaciji sa drugim dugoročnijim ograničenjima, kao što je nošenje maski.
Ferguson, koji je senzacionalno uhvaćen kako krši mere izolacije kojima je pomogao da se sastane sa svojom udatom ljubavnicom, dodao je: „Analizu je dodatno zakomplikovala akumulacija imuniteta (od infekcije i vakcinacije) u populaciji zajedno sa pojavom novih Kovid-19 varijanti. Razlikovanje relativne efikasnosti naloga u odnosu na vladine preporuke – iako je očigledno od političkog interesa – još je izazovnije, imajući u vidu velike razlike između (pa čak i unutar) zemalja u odgovorima stanovništva na obe vrste mera“.
Dr Džošua Šarfštajn, prodekan Škole za javno zdravlje Džons Hopkins, koji je takođe bio kritičan prema prethodnom izdanju studije zbog toga što se ne uzima u obzir dobrovoljna modifikacija ponašanja, rekao je za Gardijan u ponedeljak: „U svakoj zemlji, uključujući Švedsku, intervencije su spasile mnogo, mnogo života. Ali u svakoj zemlji, uključujući Švedsku, bilo je velikih ekonomskih uticaja“.
„Da li su intervencije trebalo da budu propisane zakonom ili su bile čisto dobrovoljne, zavisi mnogo od lokalnih okolnosti, između ostalih faktora“, nastavio je Šarfštajn. „Ali važno je osigurati da se ljudi ne zbune i ne pomisle da bi nam svima bilo u redu da živimo svoje živote kao i obično u proleće 2020. To bi bilo katastrofalno”.
Studija je istakla da su blokade imale značajan negativan uticaj na ekonomski rast, javni dug, ekonomsku nejednakost, obrazovanje i zdravlje dece, kvalitet života vezan za zdravlje, mentalno zdravlje i kriminal, kao i štetan uticaj na demokratiju i slobodu.
Autori su zaključili da: „Nauka o zaključavanju je jasna; podaci su: spašeni slučajevi od smrtnog ishoda bili su kap u čaši u poređenju sa zapanjujućim troškovima kolaterala koji su nametnuti“.
Koautor dr Lars Jonung, profesor emeritus u Knut Wicksell Centru za finansijske studije na švedskom Univerzitetu Lund, rekao je da studija „pokazuje da su blokade bile neuspešno obećanje. Imali su zanemarljive zdravstvene efekte, ali katastrofalne ekonomske, socijalne i političke troškove za društvo. Najverovatnije blokade predstavljaju najveću grešku politike u modernim vremenima“.
Profesor Steve H. Hanke, koautor i profesor primenjene ekonomije i ko-direktor Instituta za primenjenu ekonomiju, Globalno zdravlje i Studiju poslovnog preduzeća na Univerzitetu Džon Hopkins: rekao je: „Kada je u pitanju Covid, epidemiološki modeli imaju mnogo zajedničkih stvari: sumnjive pretpostavke, predviđanja katastrofe od kojih se diže kosa gde promašuju cilj i nekoliko naučenih lekcija”.
Kao odgovor na studiju, portparol britanske vlade je za The Telegraph rekao: „Posvećeni smo učenju iz nalaza Covid istraživanja, koje će igrati ključnu ulogu u informisanju vladinog planiranja i priprema za budućnost“.
Očekuje se da će rezultati pregleda o postupanju britanske vlade u korona virusnoj krizi biti objavljeni tek 2026.
