Studije ističu negativne dugoročne posledice zaključavanja zbog COVID-a 19 na tinejdžere
Junska studija istraživača sa Univerziteta u Sidneju istakla je trendove produženog vremena ispred ekrana, upotrebe alkohola i lošeg sna za tinejdžere zbog pandemije COVID-19. Takvo ponašanje ima implikacije na dugoročno zdravlje tinejdžera, rekli su istraživači.
„Znamo da su ova rizična ponašanja i stil života uobičajeni među mladim ljudima, ali takođe znamo da su ključni prediktori hroničnih bolesti kasnije u životu, kao što su rak, kardiovaskularne bolesti i mentalni poremećaji“, rekla je glavni autor dr Loren Gardner, naučni saradnik u Univerzitetskom centru Matilda za izvrsnost u istraživanju mentalnog zdravlja i upotrebe supstanci.
Autori studije su izrazili posebnu zabrinutost zbog uočenog povećanja konzumacije alkohola, rekreativnog vremena pred ekranom i nedovoljnog sna, posebno kod devojčica.
Studija je ispitala odgovore na anketu od skoro 1.000 australijskih tinejdžera širom država Novi Južni Vels, Kvinslend i Zapadna Australija, sa prosečnom starošću kohorte od 12,6 godina.
Istraživači su uporedili odgovore tokom dvogodišnjeg perioda od pre pandemije 2019. godine do 2021., tokom pandemije. Autori su uporedili trendove u šest ključnih načina života koji tinejdžere dovode u rizik od hronične bolesti u kasnijem životu. To uključuje fizičku neaktivnost, lošu ishranu, vreme za rekreaciju pred ekranom, neadekvatan san, upotrebu alkohola i pušenje.
Sve u svemu, tim je otkrio povećanje od 8 procenata tinejdžera koji se rekreativno bave sedenjem ispred ekrana više od dva sata dnevno. Devedeset četiri procenta ispitanih tinejdžera prijavilo je prekomerne nivoe vremena za rekreaciju ispred ekrana tokom pandemije, u poređenju sa 86 procenata pre pandemije.
Studija iz 2021. sprovedena u Sjedinjenim Državama objavila je slične nalaze, pri čemu je utvrđeno da je prosečna upotreba ekrana 7,7 sati dnevno; skoro duplo više od procena ispitanika pre pandemije od 3,8 sati.
„Kako se vreme ispred ekrana povećavalo, tako su se povećavale brige i stres adolescenata, dok su njihove sposobnosti suočavanja sa problemom opadale“, rekao je glavni autor dr Džejson Nagata.
„Iako društveni mediji i video ćaskanje mogu podstaći društvenu vezu i podršku, otkrili smo da većina adolescenata tokom pandemije nije koristila računare za ovu svrhu“, rekao je Nagata.
Pored povećanja vremena pred ekranom, veći broj tinejdžera je prijavio konzumaciju alkohola: povećanje sa 2 na 10 procenata ispitanika. Dok su istraživači očekivali povećanje konzumacije alkohola kako kohorta stari; bili su iznenađeni kada su otkrili da je veći kod devojčica nego kod dečaka.
Izveštava se da se trajanje sna povećalo od 2019. do 2021. Međutim, nedovoljno sna – trajanje sna ispod 8 do 11 sati – i dalje je preovlađivalo kod devojčica u poređenju sa dečacima, pri čemu je oko jedna trećina ispitanica prijavila nedovoljno sna.
Drugi faktori rizika kao što su pušenje, loša ishrana i fizička neaktivnost takođe su prijavili porast. Istraživači kažu da povećanja, iako povezana sa pandemijom, nisu bila značajna.
Profesor Maree Teesson, direktor Matilda centra, rekla je da nova studija doprinosi drugim međunarodnim istraživanjima koja naglašavaju različite uticaje pandemije COVID-19 u zemljama i unutar regiona.
„Podrška mladim ljudima da poboljšaju ili održe pozitivno zdravstveno ponašanje je važna“, rekla je ona. „Puni obim uticaja pandemije na decu i mlade prepoznat je na međunarodnom nivou”.
MARIO ZNA i IVICA BOŽIĆ- „RAK DRUŠTVA“- Pokrenuta je peticija protiv „Evro Prajda“ u Beogradu
