Stvaranje Boga? Veštačka inteligencija bi mogla biti poslednji izum čovečanstva
Izmislili smo točkove i kompase i sladoled, testa za kolačiće sa komadićima čokolade i penicilin i e = mc2 i pivo koje dolazi u pakovanju od šest komada i pištolje i dildoe i Pet Rock i Doggles (naočare za pse) i četvrtaste lubenice. „Jedan mali korak za čoveka.“ Smislili smo Lindi Hop i muzičke četkice za zube, iperit i flastere koji svetle u mraku i papir i mikroskop i slaninu—i Božić. Otišli smo na dno okeana i u orbitu. Uzimali smo energiju sa sunca i đubrivo iz vazduha. „Neka bude svetlost.“ Napravili smo najneverovatnije ukrase za travnjak od ružičastog flaminga koji dolaze u pakovanju od dva i koštaju samo 9,99 dolara!
U univerzumu koji se proteže u prečniku od oko 93 milijarde svetlosnih godina sa 700 kvintiliona (7 praćeno 20 nula) planeta—ovde, na ovoj maloj plavoj tački koju zovemo Zemlja, jedan od nas je napravio alat koji se zove spork. Najzapanjujući deo je da, iako je taj isti univerzum star 26,7 milijardi godina, mi smo sve uradili za nešto manje od 6.000 godina.
Sve to u manje od 200 generacija ljudskog života.
Sada smo upravo napravili novu mašinu koja je napravljena od milijardi mikroskopskih tranzistora i aluminijumskih i bakarnih žica koje se cik-cak uvijaju i okreću i međusobno su povezane na nerazumljive načine. Mašina koja ima samo nekoliko centimetara širine i dužine.
Mala mala mašina koja bi mogla da bude poslednji izum koji su ljudi ikada stvorili.
Sve ovo proizilazi iz ideje osmišljene 1940-ih i konačno shvaćene pre nekoliko godina. To bi moglo da reši sve svetske probleme ili uništi svakog čoveka na planeti u jednom trenutku – ili oboje. Mašine koje će potencijalno odgovoriti na sva naša neodgovorna pitanja: Da li smo sami u univerzumu? Šta je svest? Zašto smo ovde? Mašine za razmišljanje koje bi mogle da izleče rak i da nam omoguće da živimo do 150 godina. Možda čak i 200. Mašine koje bi, prema nekim procenama, mogle da preuzmu do 30 odsto svih poslova u narednoj deceniji, od trgovaca akcijama preko vozača kamiona do računovođa i telemarketera, advokata, knjigovođa i svega kreativnog: glumaca, pisaca, muzičara, slikara. Nešto što će ići u rat umesto nas — a verovatno i protiv nas.
Veštačka inteligencija.
Nekoliko stotina muškaraca (i šačica žena) koji pišu na jeziku koji samo oni i kompjuteri mogu da govore, prave mašine za razmišljanje u travnatom tlu od 50 kvadratnih milja koje zovemo Silikonska dolina. I da li razumemo šta oni rade ili ne, u velikoj meri smo prepušteni hirovima njihovog stvaranja. Mi ne odlučujemo o etici koja stoji iza njihovog pronalaska. Nemamo pravo glasa o tome da li bi uopšte trebalo da postoji. „Mi stvaramo Boga“, nedavno mi je rekao jedan inženjer veštačke inteligencije koji radi na velikim jezičkim modelima (LLM). „Mi stvaramo svesne mašine.“
Tramp o Aleksu Sorošu: „Ne možemo dozvoliti da ovaj razmaženi mali degenerik pobedi“ https://t.co/alVeogqdy8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 13, 2023
Već smo videli kreativne AI koji mogu da slikaju i crtaju u bilo kom stilu koji se može zamisliti za samo nekoliko sekundi. LLM mogu pisati priče u stilu Ernesta Hemingveja ili Bugs Bunija ili Biblije kralja Džejmsa. Platforme koje mogu da naprave haikue ili pomognu da se završi roman ili napiše scenario. Imamo prilagodljive pornografije, gde možete da izaberete veličinu grudi ili seksualni položaj žene u bilo kom okruženju – uključujući i sa vama. Postoji glasovni AI softver koji može uzeti samo nekoliko sekundi nečijeg glasa i potpuno ponovo stvoriti gotovo neprepoznatljivu repliku na kojoj oni govore nešto novo. Postoji veštačka inteligencija koja može ponovo da kreira muziku vašeg omiljenog muzičara. Ne verujete mi? Idite i slušajte „Not“ Džonija Keša kako peva „Barbie Girl“, Fredija Merkjurija kako intonira „Thriller“ ili Frenka Sinatru kako viče „Livin’ on a Prayer“ da vidite koliko je sve ovo zastrašujuće.
Zatim je tu novo otkriće leka. Ljudi koji koriste AI terapeute umesto ljudi. Drugi otpremaju govornu poštu od voljenih osoba koje su umrle kako bi mogli da nastave da komuniciraju sa njima tako što će razgovarati sa AI replikom mrtvog roditelja ili deteta. Postoje AI aplikacije za upoznavanje (da, izlazite sa AI partnerom). Već se koristi za dezinformacije u politici, stvarajući duboke lažne video snimke i lažne audio snimke. Američka vojska istražuje korišćenje veštačke inteligencije u ratovanju – i na kraju bi mogla da stvori autonomne robote ubice. (Ovde nema razloga za brigu!) Ljudi raspravljaju o korišćenju veštačke inteligencije za stvaranje potpuno novih vrsta životinja (da, to je stvarno) ili virusa (takođe stvarnih). Ili istraživanje ljudskih karakteristika, kao što je stvaranje vrste super vojnika koji su jači i imaju manje empatije, sve kroz genetski inženjering zasnovan na AI.
„Uzbuđuje me i brine u jednakim razmerama. Prednosti za ovo su ogromne, možda ovi sistemi pronalaze lekove za bolesti i rešenja za probleme kao što su siromaštvo i klimatske promene, a to su ogromne prednosti“, rekao je Dejvid Čalmers, profesor filozofije i neuronauke na NIU. „Nedostaci su uklanjanje ljudi sa vodećih pozicija, ili u najgorem slučaju, potpuno njihovo odsustvo, [što je] zastrašujuće.” Kao što je navedeno u jednom visoko istraženom izveštaju ekonomista koji je kružio prošlog meseca, „Postoji više od 50-50 šanse da će veštačka inteligencija zbrisati celo čovečanstvo do sredine veka. Maks Tegmark, fizičar sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu, predviđa 50 odsto šanse za smrt u narednih 100 godina. Drugi ne stavljaju naše šanse tako nisko. U julu, grupa istraživača, uključujući stručnjake za nuklearni rat, biološko oružje, veštačku inteligenciju i izumiranje, i grupa „superprognostičara“ — prognostičara opšte namene — uradila je sopstvene kalkulacije. „Stručnjaci“ su zaključili da postoji 20 procenata šanse za katastrofu do 2100. godine i 6 procenata šanse za događaj sličan izumiranju od AI, dok su superprognostičari imali pozitivnije predviđanje od 9 procenata šanse za katastrofu i samo 1 procenat mogućnosti da budemo zbrisani sa planete.