Sud u Brazilu zabranio Bolsonaru da se kandiduje na izborima do 2030.
Bivšem brazilskom predsedniku Žairu Bolsonaru je osam godina zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju, nakon što je federalni sud rekao da je iznosio neosnovane tvrdnje o sistemu glasanja u zemlji i zloupotrebio predsedničku vlast.
U presudi od petka, viši izborni sud Brazila utvrdio je da je Bolsonaro prekršio izborne zakone uoči izborne trke u oktobru 2022, dok je još bio predsednik. Sudije su navele prošlogodišnji incident u kojem je pozvao strane diplomate da ih upozori na navodne ranjivosti u sistemu elektronskog glasanja u zemlji, nazivajući njegove tvrdnje „ lažima i dezinformacijama“.
Jedan od pet sudija koji će presuditi protiv bivšeg predsednika, Benedito Goncalves, osudio je Bolsonara za „užasne laži” i „lažne” izjave, za koje je rekao da imaju za cilj da „probude stanje kolektivne paranoje” među biračima.
Bolsonarovi advokati su priznali da je tadašnji predsednik bio „preterano otvoren“ tokom sastanka sa diplomatama, ali su rekli da samo radi na „poboljšanju“ sistema glasanja u zemlji. Kasnije je protestovao protiv presude od petka, rekavši novinarima da je „uboden nožem u leđa“.
Mel Gibson poziva ljude širom sveta da pogledaju njegov film o trgovini ljudimahttps://t.co/9ZOepCgnOQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 30, 2023
Dva Bolsonarova sina, od kojih su oba takođe političari, oglasila su se na društvenim mrežama da osude odluku, a Eduardo Bolsonaro je tvrdio da je njegov otac postao „prioritetna meta establišmenta“ zbog svojih konzervativnih vrednosti. Njegov najstariji sin Flavio proglasio je „moralnu pobedu“, tvrdeći da je „svim Brazilcima jasno da je on dobra osoba“.
Nakon što je izgubio prošlogodišnje izbore od Luiza Inasija Lule da Silve, Bolsonaro je nastavio da insistira da mu je trka ukradena, tvrdeći da je „kvar “ uticao na hiljade mašina za elektronsko glasanje. Njegove pristalice su takođe izašle na ulice zbog žestokih protesta, podizanja barikada na autoputevima i napada na brazilsku predsedničku palatu 8. januara, samo nedelju dana nakon Luline inauguracije. Sam Lula je optužio Bolsonara za pokušaj državnog udara.
Bolsonaro je kasnije pozvao na prekid nemira i priznao poraz, dok su njegove tvrdnje na kraju oborene na sudovima, a sudije su ga kaznile novčanom kaznom od 4,3 miliona dolara zbog osporavanja izbornih rezultata u „lošoj nameri“ . On se trenutno suočava sa odvojenom krivičnom istragom zbog navoda da je namerno podstakao incident od 8. januara.
Predsedniku Luli, koji je ranije služio između 2003. i 2010. godine, takođe je zabranjeno da izazove Bolsonara 2018. godine zbog osuđujuće presude po optužbama za korupciju. Lula je pušten iz pritvora 2019. godine kada je Vrhovni sud Brazila poništio presudu, utvrdivši da sudija koji ga je osudio nije imao odgovarajuću nadležnost. Pristalice levičarskog lidera i dalje tvrde da je slučaj korupcije politički motivisan.
NultaTačka/RT
