Како се ближи гласање у Савету Европске уније о такозваном закону о „Чет контроли“, Немачка би могла бити одлучујући фактор који ће одредити будућност дигиталне приватности у Европи.
Предлог закона, који је поднела Данска, у основи би елиминисао енкрипцију у комуникацији, захтевајући од апликација као што су Телеграм, Вацап и Сигнал да омогуће властима скенирање порука пре него што оне буду шифроване и послате.
Иако је 15 држава чланица ЕУ изразило подршку предлогу, оне заједно не чине потребних 65% становништва Уније, што значи да им је потребна додатна подршка.
Немачка, са својих 83 милиона становника, представља критични део тог мозаика. Ако подржи предлог, државе које су „за“ имаће заступљеност од око 71% становништва ЕУ, чиме би се обезбедила квалификована већина.
Upozorenje za Srbiju! Aktivista iz Irske otkrio planove „elite“ | Peter Dooley | Mario Zna EP. 356
„Чет контрола“ као борба против злостављања деце?
Закон, под пуним називом Регулација за спречавање и борбу против сексуалног злостављања деце, први пут је предложила Илва Јохансон, тадашња европска комесарка за унутрашња питања, 2022. године. Циљ је борба против ширења садржаја који приказује сексуално злостављање деце (CSAM), између осталог и скенирањем порука пре енкрипције.
Иако закон има племенит циљ, критичари упозоравају на опасне импликације по основна права и приватност свих грађана.
Одлучујућих шест: Ко је још неодлучан?
Према активистичкој групи Fight Chat Control, шест земаља још увек није заузело званичан став:
- Естонија
- Немачка
- Грчка
- Луксембург
- Румунија
- Словенија
Међу њима, само Немачка има довољно становника да одлучи исход.
Политички лом у Немачкој
Док бројни немачки посланици у Европском парламенту из свих политичких опција — од Зелених до Алтернативе за Немачку — отворено критикују предлог, владајуће странке као што су Социјалдемократе, Хришћанске демократе и Социјалдемократска унија Баварске су или неодлучне или се колебају.
Постоји страх да би неки од њих могли подржати закон на основу постојећег стања у Немачкој, где већ постоји могућност заобилажења енкрипције у појединим случајевима, чак и када није доказана сумња на кривично дело.
Како је програмер и активиста за заштиту приватности Јикра Кнесл рекао:
„Форма Чет контроле већ постоји у Немачкој. Компаније као што је Мета већ деле податке са полицијом.“
Он упозорава да би проширење оваквог модела на целу ЕУ могло значити да ће милиони невиних грађана бити под ризиком од неоснованог надзора и претреса.
✍🏻 Александар Дугин: Смрт Чарлија Кирка и предстојећи грађански рат – Атентат који је поделио Америкуhttps://t.co/Bz2EJAUYzP
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 11, 2025
Јака мобилизација против закона
Грађанске иницијативе, научници, посланици и стручњаци за дигитална права све гласније упозоравају на опасности „Чет контроле“:
Емануил Фрагкос, посланик из Грчке, поднео је званично питање Европском парламенту, наводећи „озбиљне забринутости“ у вези са основним правима грађана.
Оливер Лаас, филозоф са Универзитета у Талину, тврди да овакви закони „постављају темеље за потенцијално назадовање демократије“.
Саша Ман, експерт за дигитална права из партије ВОЛТ, упозорава да би овакав систем могао „направити више штете него користи“ и преоптеретити полицију лажним узбунама.
Упозорење 400 научника
У отвореном писму које је потписало 400 научника широм света, наводи се да технологија коју би закон захтевао има превисоку стопу лажних позитивних и негативних резултата, што је чини неприкладном за масовну примену у обиму каквом захтева ЕУ.
Алтернативна решења
Стручњаци предлажу да се уместо масовног надзора и слабљења енкрипције:
побољшају ресурси полиције,
развију прецизније алате за сузбијање злостављања деце,
уклања CSAM садржај након спроведене истраге, а не унапред скенира комуникација свих грађана.
Одлучујући тренутак у петак
У петак, 13. септембра, Европска унија ће сазнати да ли ће дигитална приватност преживети напад масовног надзора — или ће Немачка, као најмоћнија чланица, одлучити да отвори врата надзору без преседана.
