Када су се јуче снажан земљотрес на Аљасци и моћна сунчева ерупција класе М8.1 готово преклопили у истом дану, многи су се запитали да ли је у питању само случајност или дубљи космички синхроницитет који заслужује пажњу.
Ова ретка временска подударност оставља отворена питања о потенцијалној вези између активности Сунца и земљотреса на нашој планети.
Najbliži Trampov čovek prihvatio moj poziv | George Papadopoulos | Mario Zna, EP. 374
Снажан М7.0 земљотрес погодио југоисточну Аљаску
У вечерњим сатима 6. децембра 2025. године забележен је снажан земљотрес магнитуде 7.0 у региону југоисточне Аљаске, близу границе са канадским Јуконом. Потрес је био плитак – на око 10 километара дубине – што по правилу појачава осећај потреса на површини.
Уследило је више од двадесет накнадних потреса, од којих су неки прелазили магнитуду 5.0.
Упркос интензитету, нема извештаја о значајној материјалној штети, повређенима или цунами-ризику. Регион је сеизмички активан, али земљотреси ове јачине никада нису рутински и захтевају озбиљну пажњу.
Сунчева ерупција М8.1 – удар енергије који је погодио дневну страну Земље
Само неколико сати пре земљотреса, Сунце је избацило снажну сунчеву ерупцију М8.1, праћену короналним избацивањем масе (CME). Удар високоенергетских честица погодио је Земљу док је Аљаска била на сунчаној страни планете, што значи да је регион директно примао најјачи део електромагнетног флукса.
Оваква активност изазива:
- геомагнетну нестабилност,
- поремећаје у јоносфери,
- повећане варијације у магнетном пољу Земље.
Иако званично нема доказа да сунчеве ерупције директно покрећу земљотресе, ова временска подударност је изазвала интересовање научника и јавности.
Постоји ли повезаност? Могућа хипотеза која заслужује пажњу
Иако званичне установе попут USGS-а указују да не постоје директни докази да сунчеве ерупције или магнетне олује изазивају земљотресе, све већи број истраживања разматра једну занимљиву и могућу хипотезу:
Промене у магнетосфери и јоносфери након снажне сунчеве ерупције могу утицати на електрично поље Земље. У теорији, та промена би могла додатно оптеретити већ напете зоне у литосфери и потенцијално олакшати појаву земљотреса у регионима где је напетост већ велика.
Другим речима, не ради се о томе да Сунце „покреће“ земљотресе, већ да снажна соларна активност може представљати допунски фактор који утиче на већ критично напету тектоничку зону. Ова идеја је интригантна и вредна пажње, јер отвара нова питања о могућим везама између космичких догађаја и геофизичких процеса на Земљи.
Космичка синхроничност или чиста геологија
Иако временска подударност делује упечатљиво – снажан потрес у тренутку удара сунчеве енергије – важно је размишљати о оваквим хипотезама као могућностима које заслужују даље истраживање, а не као о тренутно потврђеним чињеницама.
Овај синхроницитет подсећа да Земља није изолован систем.
Наш климатски, магнетни и енергетски простор стално је под утицајем Сунца, и разматрање утицаја ових фактора на геодинамику остаје отворено и инспиративно питање.
Земљотрес на Аљасци М7.0 и сунчева ерупција М8.1 остају, за сада, две одвојене природне појаве које су се случајно поклопиле у времену. Ипак, управо такви тренуци подстичу нова истраживања, нова питања и дубље разумевање односа између Сунца и наше планете.
Док наука трага за одговорима, једно је јасно: Земља и Сунце плету своју тишину и светлост у сложеном, невидљивом плесу који тек почињемо да разумевамо.
