Suosnivač Guglovog DeepMind-a o budućnosti tržišta rada: Sistemi veštačke inteligencije su „alatke koje zamenjuju radnu snagu“
Mustafa Sulejman, suosnivač Guglove kompanije za veštačku inteligenciju DeepMind, izrazio je zabrinutost u vezi sa dugoročnim uticajem veštačke inteligencije na tržišta rada, naglašavajući njen potencijal da zameni ljudski rad.
„Fortune“ izveštava da je Mustafa Sulejman, značajna ličnost u industriji veštačke inteligencije i suosnivač kompanije za veštačku inteligenciju DeepMind, nedavno podelio svoje stavove o budućim implikacijama veštačke inteligencije, posebno njenog uticaja na tržište rada. Sulejman, koji je osnovao DeepMind 2010. zajedno sa Demisom Hasabisom i Šejnom Legom i kasnije ga prodao Guglu za 400 miliona funti 2014. godine, govorio je na godišnjem skupu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
Sulejman je istakao dva osnovna načina na koje bi veštačka inteligencija mogla da transformiše poslovanje: tako što će poslovanje učiniti efikasnijim, što dovodi do značajnih ušteda troškova, ali često na račun ljudskih poslova, i omogućavanjem stvaranja potpuno novih operacija i procesa, što potencijalno može dovesti do otvaranja radnih mesta. Međutim, on je upozorio da će ove promene značajno poremetiti tržište rada u narednim godinama, a da će dugoročni uticaj ostati neizvestan.
„Dugoročno… moramo veoma dobro da razmislimo o tome kako da integrišemo ove alate, jer potpuno prepušteni tržištu i sopstvenim uređajima, ovo su u osnovi alati koji zamenjuju radnu snagu“, rekao je Sulejman za CNBC.
Svetski ekonomski forum pozvao je vlade širom sveta da počnu da hapse građane koji pričaju o „cunamiju smrti“ među vakcinisanima https://t.co/4Vq7DKCYyj
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 22, 2024
Debata o ulozi veštačke inteligencije na tržištu rada nije nova. Neki stručnjaci, poput Karla Benedikta Freja i Majkla Ozborna, podigli su uzbunu studijama koje ukazuju na visok rizik od automatizacije posla. Na primer, njihova studija iz 2013. procenjuje da bi 47 odsto poslova u SAD moglo biti automatizovano do sredine 2030-ih. Nasuprot tome, druge studije, poput izveštaja Međunarodne organizacije rada Ujedinjenih nacija iz 2022. godine, sugerišu da će veštačka inteligencija pre dopuniti ljudske radnike nego da ih zameni.
Sulejman je takođe prokomentarisao pitanje „halucinacija“ u generativnim sistemima veštačke inteligencije, gde AI preuveličava ili izmišlja činjenice, što predstavlja dodatne izazove. Ovo je u skladu sa zabrinutošću drugih stručnjaka, poput profesora MIT-a Darona Acemoglua, koji je predvideo mešoviti uticaj veštačke inteligencije 2024. godine, sa potencijalnim gubicima posla, ali bez značajnih poboljšanja produktivnosti.
„Generativna AI je impresivna tehnologija i pruža ogromne mogućnosti za poboljšanje produktivnosti u brojnim zadacima. Ali s obzirom da je pompa otišla toliko daleko ispred stvarnosti, zastoji tehnologije 2024. će biti prisutniji“, napisao je Acemoglu.
Sulejman je istakao transformativni potencijal veštačke inteligencije, ali je upozorio na preterano optimistična kratkoročna očekivanja za povećanje produktivnosti. On je naglasio potrebu za promišljenom integracijom AI alata u ekonomiju, s obzirom na njihove sposobnosti zamene radne snage i šire implikacije na društvo.
