Švajcarska ima spremne bunkere za svih 9 miliona građana u slučaju nuklearnog rata
Sklonište od nuklearnog napada za svih 9 miliona stanovnika Švajcarske? Zašto se zemlja decenijama spremala za nuklearni rat i šta se od stanovnika očekuje da urade u slučaju jednog.
Nakon ovonedeljnog zauzimanja ukrajinske elektrane Zaporožje, švajcarska vlada je uverila stanovnike da je zemlja spremna za svaku vrstu napada – čak i za nuklearni, sa skloništima od radijacije za svakog stanovnika Švajcarske.
„Neutralnost nije garancija protiv radioaktivnosti“, bio je vladin slogan koji je kružio na početku Hladnog rata za finansiranje izgradnje skloništa od nuklearnog napada. Ubrzo je donet zakon nakon toga da svaki stanovnik mora da ima zaštićeno mesto do kojeg se može brzo doći iz mesta stanovanja, a da su „vlasnici stambenih blokova dužni da u svim novim stanovima izgrade i ograde skloništa“. Ovaj bunker mora ili biti ugrađen u nečiju kuću ili stambenu zgradu, ili stanovnici mogu da plate poseban porez da bi obezbedili prostor u zajedničkom skloništu.
Ali ova skloništa nisu tipični podrumi ili čak ono što biste koristili tokom tornada. Građeni su najmanje 3 metra ispod zemlje, a zidovi su od betona debljine nekoliko centimetara. Vrata se zaključavaju hermetičkom zaptivkom, a ventilacija ne propušta smrtonosne nuklearne toksine, ali takođe sprečava trovanje ugljen-monoksidom. Skloništa su izgrađena tako da mogu da izdrže eksploziju od 12 megatona u krugu od 700 metara od eksplozije.
Najveće švajcarsko sklonište izgrađeno je na vrhuncu buma izgradnje skloništa od nuklearnog napada 1970-ih. Do 20.000 ljudi može da se skloni u tunel Sonenberg u Lucernu. Na spratovima iznad tunela izgrađena je mala bolnica (sa operacionom salom), radio stanica i kontrolni centar koji će pomoći preživelima da stanu na noge. Međutim, 2006. godine većina infrastrukture je demontirana jer je nuklearni rat postajao sve manje realnost.
Švajcarci nisu jedini
Švajcarska nije jedina zemlja koja se pripremila na sve. U Švedskoj postoji sklonište za oko 80% stanovništva i 70% u Finskoj. U Austriji oko 30% ima skloništa od nuklearnog napada, a u Nemačkoj je pokriveno samo 3%. Izvan Evrope, skloništa su uobičajena u novijim građevinskim projektima u Indiji, Kini, Singapuru i Južnoj Koreji – ali njihov broj ne prelazi 50% stanovništva.
Ali, da li nam je to potrebno?
Kako Švajcarska troši više od 20% svog saveznog budžeta na zaštitu svojih građana od svake vrste katastrofe ili napada, došlo je do odbijanja da se nastavi sa izgradnjom skloništa kao obaveznim delom novih građevinskih projekata.
2005. godine jedan poslanik je pokrenuo inicijativu da se prestane da troši na skloništa i nazvao je to tada „relikvijama prošlosti“. Provodeći svoju dužnu pažnju, vlada je istražila korisnost takvih skloništa i mesecima kasnije zaključila da ne samo da su i dalje korisna u slučaju rata, već mogu i da spasu ljude tokom hemijskih nesreća, prirodnih katastrofa i mogućih terorističkih napada.
Pogledajte kako ruske snage razaraju ukrajinski komandni centar sa visokom preciznošću (Video)
Kako pripremiti bunker
“Dok sam se prošle nedelje spuštao do sopstvenog skloništa od bombi u podrumu moje stambene zgrade u Ženevi, zatekao sam dvojicu mojih komšija kako sortiraju flaše vina i ski opremu”.
„Vreme je da se ponovo napuni, zar ne?“ rekao je jedan od mojih komšija na grubom francuskom, sležući ramenima.
„Čovek mora biti spreman na sve“, odgovorila je njegova žena, slažući konzerviranu hranu. Klimnuo sam u znak slaganja, pokušavajući da izgledam kao Švajcarac”.
“Ako su Švajcarci najorganizovaniji i najspremniji ljudi na svetu (a verujem da je to istina nakon što ovde živim 8 godina), onda je skladištenje u svom nuklearnom bunkeru vrhunac biti Švajcarac. I bez brige oko pokušaja da shvatite šta se nalazi u vašem bunkeru, vlada ima „vademekum“ da vas uputi”.
Prema Federalnoj kancelariji za ekonomsko snabdevanje, od stanovnika bi trebalo očekivati da ostanu u svojim bunkerima do pet dana u slučaju nuklearnog rata. Svaki bunker treba da sadrži:
- Devet litara vode po osobi;
- Nedeljna hrana za svaku osobu;
- Lekovi svih vrsta;
- Tablete kalijum jodida; i, ako možete,
- Baterijska lampa i dodatne baterije;
- Radio;
- Ćebad ili vreće za spavanje.
Dok sklonište treba da bude opskrbljeno, svim švajcarskim domovima se savetuje da imaju zalihe hrane u količini od najmanje dva meseca, navodi švajcarska vlada.
Nedelju dana nakon početka Prvog svetskog rata, police u švajcarskim prodavnicama su bile ispražnjene od pirinča, kafe i konzervirane hrane, pa je švajcarska vlada morala da uvede racionalizaciju. Tokom Drugog svetskog rata, demonstranti su nosili transparente sa natpisima „Skupljanje je izdaja naše domovine“, ali građani su nastavili da kupuju previše i izazivaju paniku. Na kraju tog rata Vlada je naložila da svako domaćinstvo ima zalihe dva kilograma šećera, jedan litar ulja, 2 kilograma pirinča i 1 kilogram testenine, brašna i/ili konzerve. Činilo se da su se građani opustili u godinama nakon 1945., ali su zalihe ponovo postale popularne kada je Sovjetski Savez napao Mađarsku 1956. godine.
Prema istoričarki Sibil Marti, vladine kampanje za gomilanje zaliha trebale su da „ugrade pretnju hladnog rata u svakodnevni život Švajcaraca. Ovo je bio deo intelektualne odbrane nacije koja je imala za cilj jačanje nacionalnog identiteta i normi i vrednosti za koje se mislilo da su švajcarske”.
Kampanja je funkcionisala jer je spremnost postala ukorenjena u švajcarskom identitetu. Vlada je ponovo potvrdila važnost bunkera i njihovog popunjavanja kroz medijske kampanje sa svakim globalnim sukobom, uključujući napade 11. septembra, pandemiju Covid-19 i sada rusku intervenciju u Ukrajini.
MARIO ZNA i ARSENIJE ARSIĆ- Mi živimo u panici- Moramo se rešiti NEOLIBERALIZMA