Svaka maska je „ekser u kovčegu čovečanstva“
Autor: Todd Hayen
Zar vam nije dosadilo da slušate o maskama? Razgovor o maskama je skoro sveprisutan. Pa, ako cipela odgovara… Samo zato što smo umorni da slušamo o odgovarajućim stvarima o kojima treba razgovarati, ne znači da o njima ne treba razgovarati. Barem ja to tako vidim. Očigledno.
Govor o maskama se može dosadno istrošiti, ali kada vidim masku na ulici i dalje mi ključa krv — čak i više nego ranije. Za mene je postao simbol neznanja ako ga vidim na mestima koja to ne zahtevaju, i simbol usaglašenosti i apatije kada je na mestima koja to zahtevaju, kao što su medicinske ustanove ovde u Kanadi. Ali koliko god da je sramotno priznati, kriv sam što sam nosio prokletu stvar kada sam posetio svog urologa, nakon što mi je rečeno da ću morati da odem ako je ne stavim.
Možete li da verujete? Ja? Pridržavam se pravila?
Postoje dve vrste „nepoštovanja“, jedna se povinuje iz neznanja, podleganje autoritetu, jer je to „ispravna stvar“. Drugi pristaju kada znaju istinu, ali se povinuju jer je previše problema ako to ne urade, ne žele da prave scenu i znaju u ovom trenutku da jedna osoba koja ustane i suoči se sa posledicama neće napraviti promenu. Drugim rečima, bolje biti kukavica.
Čuo sam to ranije, eh? Neko bi se mogao zapitati: „Šta je gore?“
Drugi razlog da se povinujete još uvek nije dobar razlog, a ja vam ovde dolazim potpuno otkriven i duboko postiđen. Ali… nosio sam LAŽNU MASKU. Iako to nije zvanična izjava, čini me da se osećam ne neki način zadovoljno. Imajte na umu, ja ne nosim maske nigde drugde, javno ili privatno – samo u medicinskim ustanovama (iako lažne, ali više ni to).
Ovu razliku pravim jer je u kontekstu ovog članka to važno. Mislim da osoba koja nosi masku iz drugog gore navedenog razloga, ne bode čovečanstvo u oko iglom za led. Doći će vreme kada ti razlozi više neće postojati, a nošenje maske, čak i kada je to potrebno, biće moćna izdaja koju treba izbegavati. Ne verujem da smo sada u tom trenutku.
Neki se možda ne slažu sa ovim obrazloženjem, ali maska nije problem, već razlog zašto ih nosimo. Takođe postoji malo razloga za nošenje maski u medicinskoj ustanovi. Malo.
Mislim da nećemo dobiti ovaj rat ako dozvolimo da nas pokose mitraljezom kada odbijemo da nosimo masku. Ako možemo da se izvučemo sa progonom i kaznama pretvarajući se da sledimo pravila, neka bude tako. Revolucionari su to činili u prvim danima revolucije vekovima. Postoje efikasniji načini za borbu protiv ovih nepravdi od izbacivanja iz lekarske ordinacije jer odbijate da nosite masku.
👉 🇷🇸📱 Rekli smo šta će se desiti! U Srbiji će kao za vreme COVID-a stizati SMS upozorenja na VREMENSKE NEPOGODE
https://t.co/wzg4L6sBk9— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 25, 2023
Jasno vidim drugu stranu ovog argumenta. Ustao bih i aplaudirao svakom ko odbije da se povinuje, a zatim bude ponižavajuće prognan iz prostorija. Više moći za njih; takav čovek je heroj. Ali istovremeno aplaudiram osobi koja vodi ovu borbu na druge načine i bira da se „pretvara” da poštuje pravila kako bi dobila medicinsku pomoć ako je potrebna (ala lažna maska!). Ali ja lično, ja sam za ovo drugo. I možda ću uskoro skliznuti na drugu stranu i napraviti spektakl od sebe u bliskoj budućnosti govoreći recepcioneru u bolnici da ne mogu uzeti njihovu masku.
Seo sam u čekaonicu u ordinaciji svog urologa sa svojom lažnom maskom i osećao se prilično samozadovoljno, „Pokazao sam im“, rekao sam sebi. Da, naravno, kako god. Moj urolog je prilično kul — mlad, ambiciozan, dobar hirurg (bar mi se tako činio kada je pre nekoliko godina izvadio veliki kamen iz mog bubrega). Smatram sebe pristojnim sudijom karaktera i sažeo sam ga kao nekoga ko bi mislio da je sve ovo sr*nje sa maskama farsa. Bio sam bez maske kada je ušao u malu sobu za pregled; bili smo samo nas dvoje. Imao je masku.
„Možeš to da skineš“, rekao sam, „nemoj da to držiš zbog mene“. Seo je i nije se pomerio da je ukloni.
„Ti zaista ne misliš da to čini dobro, zar ne?“ rekao sam posle neprijatne pauze. Zatim je počeo govor koji ovce drže kada imaju posla sa klijentom ili pacijentom koji ukazuje da veruje u svu tu zaveru. Želeo je da ostane neutralan, što nije bilo uspeh. Bilo je očigledno.
Ućutao sam. Ali ostavio sam lažnu masku u ruci, sa lica. Bio sam skrhan. „Od svih ljudi“, pomislio sam. Ovo je veoma tužno.
Nisam imao načina da znam da li je samo pratio naredbe kompanije ili je iskreno verovao u njegovu priču. Ovim doktorima je zaprećeno neshvatljivo da hodaju ravno i usko, i verovatno ne misle da je maska zaista loša. Valjda sam i ja jedan od njih. U ovom trenutku se zaista ne osećam kao neko na kome treba sve da se prelomi — ali da li grešim? Mislim na sve pobunjenike i disidente u sovjetsko vreme. Nisu hodali unaokolo sa znakom na kojima je pisalo „Jeb*š Lenjina“. Znali su da će njihov protest propasti. „Živi da se boriš još jedan dan.“
Napustio sam ordinaciju prilično depresivan. Odložio sam lažnu masku i odjavio se, a onda sam izašao, golog lica. To što sam sve obmanjivao lažnom maskom više me nije privlačilo. Više se nisam osećao opravdanim što sam tajni agent za određeni cilj, zabrinut da ću izgubiti zaklon ako stanem na stolicu i zapalim svoju masku vičući, „viva la revolucion!” Ja sam ipak bio špijun, najbolje je pritajiti se. Taj stav je pomalo izgubio na privlačnosti.
Čini se da lekari nemaju problema da poštuju pravila kako bi ostali u praksi. Većina njih i ne razmišlja o tome. Naređenja dolaze odozgo i oni pristaju. Ne bih se iznenadio kada bi CDC, FDA, AMA ili bilo ko drugi na vlasti, rekao lekarima da daju benzin putem infuzije da bi izlečili neku novu (lažnu) bolest koja pogađa mase, većina „vojnika medicine“ bi se povinovala.
Možda sam ovde previše oštar. A možda se pridržavaju nečega poput nošenja maski jer ne vide ništa loše u tome, i ako se od njih traži da zadrže svoju licencu (licencu koja im omogućava da pomažu ljudima, što je njihova stvarna briga), oni su savršeno spremni da to urade. Da budem iskren, nošenje maske u medicinskoj ustanovi sa gomilom bolesnih ljudi (sa patogenima koje bi maska mogla da blokira) možda i nije tako glupa ideja.
Ali kada ova vrsta usaglašenosti zasnovana na ovakvim razlozima počinje da nam se vraća? Možda se zaista nalazimo u tački u kojoj žrtva neodlaska kod doktora postaje neophodna da bismo sačuvali čovečanstvo?
Da, to je sada toliki problem. Biti prinuđen da nosite masku nema nikakve veze sa prevencijom bolesti, bez obzira da li ljudi misle da je tako ili ne, nije. To ima sve veze sa obeležavanjem onih koji su voljni, srećno, da se povinuju proizvoljnoj vlasti. Maska je simbol poniznosti i degradacije. To je pokorni gest, kao što su okovi na robu, ili Davidova zvezda, ako je prišivena na kaput Jevreja.
Poštovanje nošenja maski, ako to činite zato što se plašite virusa duhova, ili autoriteta koji će vas kazniti ako je ne nosite, je u skladu sa laži. Zato to nije izbor. Ljudi veruju da nose maske jer je njihovo pravo da izaberu da je nose. Ali njihova odluka da je nose po svom izboru zasnovana je na laži. Svaka odluka zasnovana na laži je lažna, pogrešna je i ekser je u kovčegu čovečanstva.
