Sve vesti Svet

Svake nedelje pojedete po jednu plastičnu kreditnu karticu

Svake nedelje pojedete po jednu plastičnu kreditnu karticu

„Jedete plastiku u količini od jedne kreditne kartice nedeljno — i to vam ubija creva“, osvanuo je juče naslov u Njujork postu.

Čini se da jedva prođe nedelju dana bez nove studije koja pokazuje štetne efekte ovih sveprisutnih čestica, ali izgleda da ovaj najnoviji članak iz Posta odražava rastuću svest i uzbunu javnosti o količini izloženosti mikroplastici koju svi sada konzumiramo.

Priča New York Post-a izveštava o nedavnoj studiji Medicinskog univerziteta u Beču koja pokazuje da konzumacija mikroplastike izaziva pustoš u našim digestivnim sistemima.

Kada mikroskopske plastične čestice uđu u naš probavni sistem, one pokreću imuni odgovor i upalu.

Štaviše, sve veći dokazi sugerišu da mikroplastika takođe može biti direktno uključena u pokretanje „hemijskih puteva uključenih u formiranje raka“.

Studija na koju se pozivaju istraživači sa Univerziteta u Beču navodi da će unos preporučenog dnevnog unosa vode iz plastičnih flaša uneti 90.000 plastičnih čestica godišnje u vaše telo. Prelazak na vodu iz slavine smanjiće tu izloženost, ali samo na 40.000.

Istraživači primećuju užasnu poziciju koju sada zauzimamo. S jedne strane, znamo da je mikroplastika opasna – iako još nismo sasvim sigurni koliko je opasna. S druge strane, znamo da ne možemo da živimo bez plastike, barem ne trenutno.

Mikroplastika: širi kontekst

Iako priča New York Post-a zapravo ne nudi nikakav konstruktivan savet o minimiziranju vaše izloženosti, ona barem signalizira da se mejnstrim mediji bude zbog opasnosti od mikroplastike.

I treba da budemo zabrinuti. Već je dobro poznato da je mikroplastika nosilac toksičnih ksenoestrogena, industrijskih hemikalija koje imaju katastrofalne efekte na muške i ženske hormone.

Veruje se da su ove hemikalije jedan od glavnih uzroka katastrofalnog pada plodnosti koji bi mogao dovesti do kraja ljudske reprodukcije kakvu poznajemo.

Do 2045. godine, prema profesorki Shanna Swan, većina muškaraca možda više neće moći da se razmnožava zbog efekata štetnih hemikalija iz raznih uobičajenih izvora u domaćinstvu.

„Mi smo oko 40 godina iza globalnog zagrevanja, u smislu svesti“, kaže ona – ali pretnja ljudskom opstanku je isto tako velika, ako ne i veća od naše zabrinutosti oko emisije gasova staklene bašte.

Prema Svoninim projekcijama iz dostupnih podataka, do 2045. godine broj spermatozoida prosečnog muškarca dostići će nulu – što znači da jedna polovina svih muškaraca uopšte neće imati spermu, a druga polovina će imati količinu koja je jedva veća od nule. Funkcionalno, svi muškarci će biti neplodni.

Implikacije bi trebalo da budu očigledne: nema sperme, nema beba. Takav scenario je već nazvan „Spermagedon“.

Ali nisu samo ksenoestrogeni odgovorni za nagli pad muške plodnosti kojem smo svedoci. Svan takođe ukazuje na niz drugih faktora koji izgleda deluju na nas, uključujući upotrebu kontraceptiva, gojaznost, pušenje i „kulturne promene“ – prilično nejasan termin koji bi zaslužio dodatno objašnjenje.

Da li je moguće da način na koji se muškarci ponašaju – ili im je dato manje prostora za ispoljavanje – na manje stereotipno muški način, oni zapravo mogu i postati muškarci sa manje izraženim tipično muškim ponašanjem?

Možda postoje i drugi biološki faktori na delu, sugeriše ona, ukazujući na pad nivoa testosterona kod zapadnih muškaraca u poslednjih pola veka.

Dok je smanjenje nivoa testosterona životna činjenica za sve muškarce kako stare – nakon 30. godine, muškarac može očekivati da izgubi 1% svog prirodnog testosterona svake godine do kraja života – ovo prirodno smanjenje bledi u poređenje sa kolapsom nivoa testosterona u celom društvu koji se dogodio tokom druge polovine dvadesetog i prve četvrtine dvadeset prvog veka.

Muškarci danas imaju znatno manje testosterona nego muškarci istog uzrasta čak i pre jedne generacije. Studija iz 2007. u Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism pokazala je značajno smanjenje nivoa testosterona kod muškaraca od 1980-ih. 60-godišnji Amerikanac 2004. godine, na primer, imao je 17% manje testosterona nego 60-godišnji Amerikanac 1987. godine.

Dok je kolaps testosterona verovatno povezan sa sveprisutnošću ksenoestrogenih hemikalija na koje Svan upozorava, neaktivan način života(dugo sedenje) i konzumacija fitoestrogena takođe verovatno igraju veliku ulogu.

TAJNI NAPAD SZO-a! Ovo je novi plan iz senke- Imamo još samo GODINU DANA

Nulta Tačka/InfoWars