Sve same laži i sumanuta vakcinalna statistika

Sve same laži i lažne statistike o vakcinacijama provlačile su se mejnstrim medijima, bombardujući svakodnevno ljude..  „COVID je ubio jednog od svakih 100 starijih Amerikanaca.” Ovaj naslov je dospeo na naslovnu stranu Njujork tajmsa sredinom decembra 2021. U podnaslovu je zabeleženo da je broj smrtnih slučajeva povezanih sa virusom dostigao 800.000 u SAD, „Tri četvrtine su stare 65 i više godina“.

Ljudi stariji od 65 godina češće doživljavaju zdravstvene poteškoće mnogo veće od onih od 55, 45 i mlađi. O ovome, Tajms je rutinski izveštavao da je od onih koji su klasifikovani kao ubijeni od virusa, veoma visok procenat imao druga veoma smrtonosna stanja sa kojima su se suočili. Ako je tako, zar ne možemo reći da je od onih Amerikanaca obolelih od COVID-a, ne mali broj njih oboleo od COVID-a, za razliku od toga da je preminuo od njega?

Statistika jednostavno nikad nije imala smisla, a argumenti za njih su paradoksalno oslabljeni što su nam stručnjaci rekli da je virus potencijalno veoma štetan za naše zdravlje. Razmislite o tome da je virus ubijao veliki broj svih uzrasta prilično neselektivno. Ako je tako, bilo bi izlišno bilo kakvo uzimanje slobode. Zaista, ko od nas treba da bude primoran da bude oprezan pred divljačkom smrću? Zatvaranja su bili protiv zdravlja i života.

Da biste videli zašto, razmislite šta bi slobodni ljudi uradili usred virusa koji se širi. Neki bi se dobrovoljno potpuno zatvorili, neki mnogo, neki nimalo, a onda bi mladi verovatno nastavili da žive životom kao što su ranije živeli sa zabavama i skakanjem po barovima koji definišu mladost. Oni koji ne prate mišljenje stručnjaka su vaša kontrolna grupa. Ne radeći kako stručnjaci kažu, oni nas svojim postupcima uče koji su načini života najrizičniji u pogledu virusa, šta nisu i između. Imajući na umu sažetost, slobodni ljudi proizvode ključne informacije. Kao i stari ljudi. Političari su umesto toga odlučili da nas zaslepe za kvalitetne informacije sa jedinstvenim informacijama.

Sve je ovo bilo protiv života s obzirom na istorijsku istinu da je siromaštvo oduvek bilo najbrutalniji ubica čovečanstva, dok je prosperitet koji je proizveo resurse neophodne za lečenje bio najveći neprijatelj smrti. Političari su izabrali ekonomsku kontrakciju kao strategiju za ublažavanje virusa. Istoričari će se čuditi…

Od danas više nema kovid propusnica i obaveznog nošenja maski

Što nas dovodi do vakcina.

Statistika o smrti od koronavirusa među vakcinisanim i nevakcinisanim verovatno mnogo više zamagljuje nego što prosvetljuje. Što se tiče statistike, verovatno je većina čitalaca upoznata sa brojevima koji govore da je veća verovatnoća da će nevakcinisani biti hospitalizovani od virusa i umreti od njega nego oni koji su vakcinisani. Čitaoci bi odmah trebali biti skeptični.

Trebalo bi jer brojevi mogu da dovedu u zabludu. Na primer, urednička stranica Volstrit žurnala iznela je mišljenje da ako su vakcinisani, oni zaraženi virusom imaju 1 procenat šanse da budu hospitalizovani. Što je dobra podrška za primanje vakcina. Osim što je članak u istom Volstrit Žurnalu 30. jula 2020. objavio (iz statistike pristupanoj u CDC) da je stopa hospitalizacije za one koji su se zarazili virusom bila 0,1 odsto. Što je podsetnik da mnogo pre uvođenja vakcina, većina zaraženih nije bila hospitalizovana ili umirala. Kako je Njujork tajms stalno izveštavao u člancima koji su vodili alarmističkim naslovima, negde od 40% smrtnih slučajeva od virusa bilo je povezano sa staračkim domovima, tj. od 40% smrtnih slučajeva odnosilo se na veoma stare ljude.

Da se ​​vratimo sadašnjoj statistici vakcinisanih naspram nevakcinisanih, bilo bi sjajno znati ko je hospitalizovan i umire od virusa bez vakcinacije, a ko nije hospitalizovan i ne umire navodno zahvaljujući vakcinaciji. Nije domet reći da populacije ni na koji način ne liče jedna na drugu. Ovde je opklada da su vakcinisani dobrostojeći, zdraviji i s obzirom na uzbuđenje koje toliko fakultetski obrazovanih ima zbog toga što su maskirani, veoma mladi. Da li vakcina spašava vakcinisane od hospitalizacije i smrti, ili su već bili bezbedni?

Čini se da je odgovor na gornje pitanje da su već bili sigurni. Što se tiče nevakcinisanih, da li je nedostatak vakcina bio problem ili da li su već pravili sve vrste paralelnih izbora za odlazak bez vakcina koje su bile na sličan način nezdrave? U najmanju ruku možemo nagađati da ne poredimo jabuke sa jabukama sa našim statističkim podacima o vakcinaciji.

Sada je izazov otkriti ko od nevakcinisanih umire od COVID-a, a ko od vakcinisanih živi od COVID-a.

Nulta Tačka/ZeroHedge