Srbija Sve vesti

Sve veći broj migranata u Srbiji- Balkanska ruta i dalje privlači veliki broj “gostiju”

Sve veći broj migranata u Srbiji- Balkanska ruta i dalje privlači veliki broj "gostiju"

Broj migranata u Srbiji svakim danom se povećava, očigledno je i dalje da im je „Balkanska ruta“ odgovarajuća.

Kako domaći mediji prenose, po evidenciji prihvatnih centara Srbiji u ovom trenutku boravi oko 4.900 izbeglica, a u zemlji ih ukupno ima oko 7.000, podaci su Komesarijata za izbeglice i migracije.

Od prošle godine došlo je do povećanja broja migranata i to od 55 odsto. Tada je ukupno bilo evidentirano 68.000 ljudi u prihvatnim centrima.

Februar je bio okidač. Mesec dana posle početka konflikta u Ukrajini razna druga žarišta su se aktivirala, pa mi do sada imamo preko 50 odsto ljudi više – kazao je komesar za izbeglice Vladimir Cucić povodom Svetskog dana izbeglica, 20. juna.

Oko 2.000 izbeglih Ukrajinaca obratilo se Komesarijatu za pomoć, od oko 9.000 kojima je odobren privremeni ili trajni boravak u Srbiji.

Inače, prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), prvi put u istoriji broj izbeglica u svetu prešao je 100 miliona. Izveštaj Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu (Fronteks) pokazuje da je u poslednjih pet meseci više od 40.000 ljudi prošlo „balkanskom rutom“, a očekuje se da će do kraja godine brojke nadmašiti 100.000.

Najviše njih dolazi iz Avganistana, ali i Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Prema podacima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, svakog dana više od 250 ljudi ulazi sa juga u zemlju, ali su mnogi ovde „zaglavljeni“, ne uspevaju da izađu na severu, pošto ih susedi mimo procedure vraćaju.

Reč je o Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji, koje nam dnevno, nelegalno, u zemlju guraju nazad po 500 ljudi.

Ukoliko se to nastavi, kod nas će se stvarati čepovi i teža humanitarna situacija – tvrdi Đurović.

Osim što leto pogoduje migracijama, njih pospešuju i ukrajinska kriza i glad koja preti jednom broju afričkih i azijskih zemalja, zavisnih od ukrajinskog žita, ali i činjenica da se prihvatni potencijali u Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj pune.

Ove zemlje nisu razvijale sistem prihvatnih centara jer nisu želele da primaju ljude iz Afrike i Azije. Privatnim donacijama su neki kapaciteti napravljeni na početku rata u Ukrajini, ali su sada prenapregnuti. Sve češće nam se obraćaju ukrajinski državljani da se raspitaju za uslove boravka u Srbiji, jer ne žele previše da se udaljavaju od svog doma – kaže Đurović.

Od početka sukoba, 40.000 njih ušlo je u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo ovde boravak, napominje Đurović.

Mnogi ostaju u privatnom smeštaju.

Prioritet bi trebalo da bude lakši pristup tržištu rada, da bi mogli sami da privređuju. Služba za zapošljavanje je već počela da izdaje radne dozvole, ali bi ih trebalo osloboditi dela takse koji sada plaćaju. Među njima ima IT inženjera, dizajnera, profesora i nastavnika i tek svršenih studenata – kaže Đurović.

Koalicija za zaštitu dece izbeglica i migranata od zlostavljanja i zanemarivanja pozvala je na solidarnost, podršku i jednak tretman sve dece i odraslih iz izbegličke populacije kojima je potrebna zaštita.
Oni su pozdravili odluku Vlade Srbije o pružanju privremene zaštite licima koja su prinuđena da napuste Ukrajinu.

Od početka godine 1.600 ljudi iznelo je zahtev za traženje azila u Srbiji. Međutim, dobilo ga je samo dvoje.

Nulta Tačka/Agencije