Sve veći broj profesora na američkim univerzitetima podiže alarm zbog tihe, ali sve ubrzanije krize na kampusima, jer studenti Generacije Z dolaze na fakultete nesposobni da čitaju ni na osnovnom nivou.
Prema izveštaju Fortune, profesori širom SAD kažu da studenti teško prate napisane rečenice, ne izvršavaju obaveznu literaturu ili ne mogu da se angažuju sa tekstovima koji su nekada bili temelj visokog obrazovanja.
Problem nije ograničen na pomoćne kurseve ili lošije škole.
Profesori ističu da je situacija raširena, strukturna i da se pogoršava.
Džesika Huten Vilson, profesorka „velikih knjiga“ i humanističkih nauka na Univerzitetu Pepperdine, rekla je:
„Ovde čak nije ni pitanje kritičkog mišljenja.
Problem je u tome što studenti jednostavno ne mogu da čitaju rečenice.“
Vilson je objasnila da mnogi studenti dolaze na časove bez da su pročitali obaveznu literaturu, zbog čega profesori moraju naglas čitati tekstove i prolaziti kroz pasuse reč po reč.
„Imam osećaj da igram kao po špagi i čitam naglas jer nema šanse da je iko pročitao tekst noć pre toga“, rekla je.
„Čak i kada čitamo zajedno u učionici, toliko toga ne mogu da procesuiraju, čak i same reči na stranici.“
Ova slika u učionicama odražava širi kolaps čitanja u celoj zemlji.
Gotovo polovina Amerikanaca nije pročitala nijednu knjigu u 2025. godini, a navike čitanja pale su za oko 40 odsto u poslednjoj deceniji.
Među odraslima od 18 do 29 godina, prosečan broj pročitanih knjiga prošle godine bio je svega 5,8 – manje nego kod bilo koje druge generacije.
Međutim, umesto da se suoče sa osnovnim problemom, mnogi univerziteti ga tiho „zaobilaze“.
Vilson kaže da sada mora da se oslanja na višestruka čitanja kratkih tekstova tokom celog semestra, ne da bi spustila standarde, već da bi nadoknadila nedostatak osnovnih veština.
„Ne pokušavam da spustim standarde“, objasnila je.
„Samo moram da primenjujem drugačije pedagoške pristupe da bih postigla isti cilj.“
Slična iskustva prijavljuju i drugi profesori.
Timoti O’Mali sa Univerziteta Notre Dame rekao je da studenti često nemaju pojma kako da pristupe tradicionalnim zadacima čitanja, pa se okreću alatima veštačke inteligencije za sažetke.
„Danas, ako im zadate toliku količinu čitanja, često ne znaju šta da rade“, rekao je O’Mali Fortune-u.
Posledice sežu dalje od akademskog života.
Vilson upozorava da pad pismenosti podstiče anksioznost, izolaciju i socijalnu fragmentaciju.
„Mislim da gubitak čitanja — polarizacija, anksioznost, usamljenost, nedostatak prijateljstva — sve se to događa kada društvo ne čita zajedno“, rekla je.
Ipak, ovo nije samo problem visokog obrazovanja.
Profesori kažu da je to predvidiv ishod K–12 sistema koji više ne garantuje osnovnu pismenost.
Standardi su spušteni, odgovornost erodirala, a čitanje sve više tretirano kao opcionalno.
Rezultat je generacija koja dolazi u odraslo doba nepripremljena za ozbiljan rad, stvarna očekivanja i odgovornosti koje s tim dolaze, a univerziteti sada snose posledice.
