Sve više mladih Amerikanaca prelazi u Pravoslavlje – Njujork Post
Ben Kristenson je odrastao kao anglikanac – crkva svake nedelje, verska škola i hrišćanski kamp svakog leta. Ali Kristenson, koji ima 27 godina, iz Ferfaksa u Virdžiniji, uvek je žudio za tradicionalnijom verom.
„Najteža stvar u odrastanju u mojoj crkvi je to što je bilo mnogo promena čak i tokom mog života“, rekao je on za The Post. „Shvatio sam da zaista ne postoji način da se zaustavi promena.“
Posmatrao je kako se tradicija menja: hor je zamenjen za bend za bogosluženje, linije su zamagljene oko pritupanja žena u sveštenstvo, a dugotrajni stavovi o LGBT pitanjima su se promenili.
„Sve te stvari su u osnovi bile zamenljive, što mi je dalo osećaj da su i teološka opredeljenja na neki način zamenljiva“, rekao je on.
Tako je Kristenson počeo da istražuje druge denominacije na koledžu i došao do možda najtradicionalnije od svih: pravoslavnog hrišćanstva. 2022. godine, sa 25 godina, preobratio se.
„Čini mi se da glavne denominacije štete ljudima“, rekao je on. „Ako i dalje ozbiljno razmišljate o tome da budete hrišćanin sada kada u tome nema baš toliko društvenog statusa, i želite nešto što ima neku težinu, postoji više svesti o pravoslavlju nego što je bilo ranije.”
Totalni raspad! Pred nama su dani koje su svi čekali | dr Miroslav Parović | Mario Zna, 305 Uživo
Kristenson, koji radi na prikupljanju sredstava za neprofitne organizacije, pohađa pravoslavnu crkvu Svete Marije u Fols Čerču u Virdžiniji.
Obraćenje znači da sada mora često da ide na ispovest, da čita propisane molitve i da izdrži ekstremni post, ponekad i preko 40 dana. Nedeljne službe su takođe veoma ritualizovane i regulisane i mogu trajati do dva sata.
Ali on kaže da ima veliku utehu u 2.000-godišnjoj istoriji svake tradicije: „Postoji osećaj strukture, kontinuiteta… To je potpuno isto. Nije se promenilo. Neće se promeniti.”
„Mislim da ima mnogo protestanata koji žele tradicionalniju, utemeljenu, istorijsku veru, a mislim da to ima smisla posebno za mlade ljude jer se mnogo toga u našem životu stalno menja.
Kristensonova priča nije samo anegdotska. Kako sve više protestantskih crkava razvija zastave ponosa i transparente Black Lives Matter ispred svojih kapija, mladići teže ka tradicionalnijim oblicima bogosluženja.
Putin upozorio Donalda Trampa na novi atentat pre inauguracije 20. januara https://t.co/StXPz1Wewb
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 3, 2024
Istraživanje pravoslavnih crkava širom zemlje pokazalo je da su parohije u 2022. zabeležile porast broja vernika od 78 odsto, u poređenju sa nivoom pre pandemije 2019. I dok su se muškarci i žene u istoriji posvećivali veri u istom broju, mnogo više muškaraca se pridružilo crkvi od 2020.
Otac Josiah Trenham vodi pravoslavnu crkvu Svetog Andreja u Riversajdu, u Kaliforniji, skoro tri decenije — i primetio je brz skok interesovanja: „Poslednjih četiri do pet godina je bio ogroman porast. Ne pokazuje znake smanjenja. Ako ništa drugo, i dalje se povećava broj ljudi… To se dešava u ogromnom broju širom zemlje.”
Trenhamova crkva ima 1.000 aktivnih učesnika, i, iako su nedavni novi vernici u njegovoj kongregaciji otprilike ravnomerno podeljeni između muškaraca i žena, on se slaže da većina pravoslavnih crkava širom zemlje dobija mnogo više muškaraca.
„Feminizacija nepravoslavnih oblika hrišćanstva u Americi je decenijama bila u velikoj brzini“, objasnio je Trenham.
On ukazuje na činjenicu da su ogromna većina posetilaca u većini hrišćanskih crkava žene, te da u mnogim službama shodno tome dominiraju emotivne pesme, njihanje, podignute ruke i oči zatvorene u ekstazi.
„Muškarcima je mnogo manje prijatno u tim okruženjima, zbog čega su manjina u ovim oblicima obožavanja“, rekao je on. „Naši oblici bogosluženja su veoma tradicionalni i veoma muški.
„Feminizovano“ obožavanje je upravo ono što je nagnalo Elijaha Vi Sita, 17-godišnjaka iz Toronta, da istraži pravoslavlje.
„Hrišćanstvo u Severnoj Americi postalo je izuzetno emotivno“, rekao je Vi Sit za The Post, koji je odgajan u evangelističkom stilu. „Idući na evangeličko bogosluženje, otkrio sam da je to kao emocionalno vođeni rok koncerti, sa dizanjem ruku.
Učenik 12. razreda kaže da ga je privuklo pravoslavlje jer je tradicionalnije i muževnije. On posebno ceni izazov i disciplinu koja je potrebna za pridržavanje intenzivne molitve i posta.
„Ono što me je zaista privuklo kod pravoslavlja je koliko je ono bilo statično i koliko je postojano“, rekao je on. „Uglavnom više volim nešto što je tradicionalnije i zaista ima onaj drevni osećaj.
Pohađa časove katihizisa i planira da se zvanično obrati u novoj godini – pre nego što završi srednju školu.
Njegov otac, imigrant sa Filipina, u početku je imao neke „rezervacije“, ali ga podržava i vozi ga 25 minuta svake nedelje kako bi mogao da prisustvuje službama u pravoslavnoj crkvi Svetog Đorđa.
„Moderno hrišćanstvo… postalo je veoma razvodnjeno“, rekao je Vi Sit. „Ljudi idu u crkvu nedeljom, otpevaju nekoliko pesama, slušaju jednosatnu propoved koja više liči na TED govor, a onda odu kući i samo nastave sa svojim životom.
Zachari Porku, 36, je katiheta u Trenhamovoj crkvi – što znači da pomaže u podučavanju novih članova o veri. Kaže da trenutno ima više od 100 ljudi u odeljenjima koji čekaju da se krste i da među njima uvek postoji „mala klika mladića“.
Poslednjih godina gleda na internet kao na glavni pokretač: „Pravoslavlje na Internetu je priznati fenomen… Imamo ljude koji stalno dolaze i govore: „Bio sam na internetu i svađao se sa ljudima, otkrio sam pravoslavlje i pronašao svoju crkvu.’“
Porku, profesor teologije koji se preobratio sa 24 godine, razume zašto je njegova vera privlačna mladićima: „Pravoslavlje je poziv na avanturu jer traži od vas da postite, da se molite, da radite sve ove fizičke stvari, da idete na ovo putovanje samousavršavanja za koje mislim da se može kontekstualizovati u veoma mušku, privlačnu dimenziju.”
Psiholog i pisac Džordan Piterson, koji je razvio ogromnu popularnost među mladićima, rekao je za Post da je primetio sve veći broj dečaka iz generacije Z kao što je Elijah koji teže ka pravoslavlju – delimično, on teoretizira, jer tradicija to čini neupitnim.
„Za razliku od protestantske službe, koja mnogo više zavisi od propovednika, ne možete kritikovati pravoslavnu službu. To je kao da odete na balet i kažete: „Šta se ovde dešava?“ Pa, to je glupo pitanje“, rekao je Peterson za The Post.
„Balet je isto što i pravoslavni obred. To je ritualizovano. To je ples. I to nisu samo reči. To su reči u arhitekturi, u slikama, u istoriji. I vi učestvujete u tome.“
Bejli Malins, 26, odrastao je kao baptista u Južnoj Karolini.
Počeo je da ima pitanja o religiji u srednjoj školi i na koledžu – kada je primetio da su mnoge glavne denominacije „kooptirane od strane politike“, lomeći se na konzervativne i liberalne grane, i ometajući ih kulturnim debatama kao što su LGBTQ pitanja.
Kurs veronauke kod profesora koji je bio pravoslavni hrišćanin inspirisao ga je da prisustvuje svojoj prvoj liturgiji sa 21 godine. Preobratio se dve godine kasnije.
„Želeo sam da budem negde gde je stabilno i to se neće promeniti“, rekao je on za The Post. „Osećao se veoma drevnim, a to nije bilo nešto što sam doživeo negde drugde.
Malins, grafički dizajner, sada živi u Aleksandriji, u Tenesiju. Kaže da sve više mladića pronalazi pravoslavlje jer je ta religija, sama po sebi, muška.
„Moglo bi se reći da je pravoslavlje samo po sebi muževnije, posebno u poređenju sa feminizovanijim oblicima hrišćanstva koji postoje danas, gde je naglasak na emocionalnom iskustvu, dobrom osećanju i privlačnosti sebi“, rekao je on.
„Pravoslavlje nije o nama, već o Bogu, i mislim da mladi danas to intuitivno mogu da naslute. Znamo kada nam se povlađuje.“
Pohađa pravoslavnu crkvu Svetog Petra, za koju kaže da je uglavnom ispunjena mladim preobraćenicima poput njega, koji takođe žele da osete osećaj stabilnosti u haotičnom svetu.
„Sve se menja. Protestantske crkve se menjaju. Katolička crkva se menja. Kultura se menja. Vlast se menja.
„Ljudi žele nešto što je istorijsko i što se neće promeniti. Oni žele nešto što je stabilno i zdravo i nije izgrađeno na pesku.“
