Sve vesti Svet

SVEDOČENJE BIVŠEG POLICAJCA O UZGAJANJU LJUDSKIH ORGANA U KINI!

SVEDOČENJE BIVŠEG POLICAJCA O UZGAJANJU LJUDSKIH ORGANA U KINI!
Pisao Elena Vuk

“Na zvuk pucnjave, zatvorenici su beživotno pali na zemlju. Njihova tela, još topla, odvezena su do obližnjeg belog kombija gde su ih čekala dva doktora odevena u belo. Iza zatvorenih vrata, bili su otvoreni, a organi su izvađeni za prodaju na tržištu transplantacija”.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Stravična scena, koja zvuči više poput radnje horor filma, dogodila se u Kini pre više od 20 godina po nalogu državnih vlasti. Svedočio je tome Bob (pseudonim), tadašnji policajac koji je osiguravao mesta ubistava na kojima su pogubljeni zatvorenici.

“Uzimanje organa zatvorenika smrtne kazne bila je javna tajna”, rekao je Bob, bivši službenik javne sigurnosti iz Centralne Kineske države Ženghou( Zhengzhou ), koji sada živi u Sjedinjenim Državama, u intervjuu za Epoh Tajms( The Epoch Times ).

Bob je opisao da je nesvesni saučesnik u “industrijalizovanom” lancu nabavke koje žive ljude pretvara u proizvode za prodaju u trgovini organima. Igrači u ovoj jezivoj industriji uključuju Pravosudni sistem, Policiju, Zatvore, Doktore i zvaničnike Komunističke Partije (CCP) koji izdaju direktivu.

Bivši policajac koristio je pseudonim deleći svoje iskustvo kako bi zaštitio svoju sigurnost. Epoh Tajms je potvrdio njegovu policijsku legitimaciju i druge lične podatke.

Njegov izveštaj iz sredine 1990-ih rasvetljava jednu fazu uznemirujuće evolucije dugogodišnje prakse KPK( Komunističke Partije Kine ) u uzimanju organa od donatora koji nisu pristali. Dok je Bob bio svedok vađenja organa od zatvorenika koji su već bili mrtvi, narednih godina režim će nastaviti da primenjuje – i masovno će se primenjivati – praksu daleko zlokobniju: uzimanje organa od živih zatvorenika savesti, posebno Falun Gong vernika.

Pogubljenje

Bob se pridružio policiji 1996. godine i radio je kao civilni policajac. Povremeno je pomagao u održavanju reda na sudu na kojem se potvrđuju pogubljenja i raznim mestima za ubijanja u gradu. Kasnije, 1999. godine, kao rezultat internet objave koja kritikuje vlasti, i sam Bob je bio zatvoren više od godinu dana. Unutra je mogao da posmatra kako se postupa sa osuđenicima na smrt, i tako sastavlja proces od osude do pogubljenja do vađenja organa.

Nakon što bi bio osuđen na smrt, zatvoreniku bi stavili lance na ruke i na noge, koji bi bili teški oko 33 kg kako bi se sprečio mogući beg. Jedan ili dva zatvorenika bila bi zadužena celo vreme da stražare. Test krvi – korak za identifikovanje mogućih davalaca; provera njihovog mentalnog i fizičkog zdravlja takođe bi se sproveli u to vreme u posebnoj medicinskoj sobi u pritvorskom centru.

“Koliko znam, niko nije rekao zatvorenicima smrtne kazne da će im biti izvađeni organi”, rekao je Bob.

Pogubljenja su se obično događala uoči velikih praznika, rekao je.

ČOVEK KOJI I POSLE SUMNJIVE SMRTI DRMA KAFEZ DUBOKOJ DRŽAVI

Zatvorenici koji su čekali smrtne kazne morali su prisustvovati javnoj raspravi u višem sudu, gde bi sudija potvrdio ili ukinuo smrtnu kaznu koju je odredio prvobitni sud.

Oni koji su bili predodređeni za pogubljenje – u rasponu od nekoliko njih do više od desetak svaki put – potom su u kolonama izlazili iz sudnice do povorke od 20 do 30 vozila koja su čekala napolje, prema Bob-u. Konvoj je takođe prebacivao lokalne zvaničnike dodeljene za svedoke pogubljenja. Uključivali su zamenika direktora iz lokalnog sekretarijata za javnu sigurnost, sudiju i ostalo osoblje koje je vodilo slučajeve.

Svi automobili su imali crvenu tkaninu ili papir zalepljene preko prozora i nosili su numeričke oznake.

Zatvorenicima za koje se utvrdi da su pogodni za vađenje organa (kao rezultat testova) ubrizgavao im se lek za ublažavanje bolova. Njegov stvarni cilj je, međutim, bio sprečiti koagulaciju krvi nakon moždane smrti da ne bi došlo do oštećivanja organa, rekao je Bob.

Oni koji su bili planirani za vađenje organa su tipično mladi, zdravi muškarci, obično u 20-tim i 30-tim godinama bez teške bolesti, prema Bob-u.

Na mestu pogubljenja, zatvorenici su bili raspoređeni u liniju za pucanje u potiljak.

Najbliži osuđenik stajao bi otprilike tri do pet metara (3,3 do 5,5 metara) od Boba.

Beli kombi

Nakon pucnjave, doktor na licu mesta proveravao bi tela kako bi potvrdio smrt. Nakon toga, crna plastična vrećica koristila bi se za pokrivanje glava zatvorenika. Tela predviđena za vađenje organa prebačena su u beli kombi koji je čekao u blizini. Zadnja vrata kombija obično su bila zatvorena, a zavese prozora spuštene kako bi se izbegle znatiželjne oči.

Bob je jednom pogledao unutra kad su zadnja vrata bila otvorena. Video je operacioni krevet i dva doktora koji su u belim mantilima, maske i rukavice. Plastična folija prekrivala je zemlju u slučaju izlivanja krvi. Doktori su brzo zatvorili vrata nakon što su shvatili da ih neko posmatra.

Niko osim doktora ne bi znao šta se posle dogodilo. Kad su tela izašla, bila su u crnoj posmrtnoj torbi i poslana direktno na kremaciju.

Mrtvi osuđenici su sabrani i spaljeni u jednoj peći. Kao rezultat toga, bilo je nemoguće razlikovati koji pepeo kome pripada, rekao je Bob. “Jednostavno su zgrabili neke sa gomile i dali ih svakoj porodici.”

Ni porodice nisu bile mudrije.

“Velika većina porodica ovih osuđenika na smrt ne bi imala pojma da su vađeni organi njihovog rođaka kada su sakupljali pepeo”, rekao je Bob.

Uz retke izuzetke, ti zatvorenici nisu imali priliku videti ili razgovarati sa rodbinom tokom njihovih poslednjih trenutaka. Ni porodica nije mogla vidjeti tela nakon smrti svojih najmilijih.

“Sve što je porodica dobila bila je kutija pepela.”

Žena prilagođava transparente u znak podrške duhovnom pokretu Falun Gong, grupi zabranjenoj u kontinentalnoj Kini

Dobro podmazana mašina

Proces je bio brz – jer se sveži organi moraju hitno dostaviti u bolnicu na operaciju – a precizno planiranje bilo je ključno za njegovo nesmetano odvijanje, rekao je Bob.

“Njima je sasvim jasno koji organ određenog zatvorenika treba uzeti.” rekao je. “Bilo je vrlo izričito koje će (telo zatvorenika) biti odneseno u kombi … ljudi u kombiju su tačno znali koje će organe uzeti, jer je sve bilo unapred dogovoreno.”

Iz ovoga je Bob pretpostavio da su ovakve prakse postojale dugo pre nego što je on počeo da radi.

„Tok posla, sposobnost koju su pokazali i bliskost u njihovoj saradnji nisu se mogli dogoditi u samo jednoj ili dve godine“, rekao je. Čak je i cena organa bila poznata unapred, dodao je Bob.

Kina je prvu transplantaciju ljudskih organa izvršila 1960. godine. Budući da zemlja nije imala zvanični sistem doniranja organa do 2015. godine, većina organa za transplantaciju poticala je od pogubljenih zatvorenika, tvrdi režim. Ali od 2000-ih, domaća transplantacijska industrija zabeležila je nagli procvat i broj pogubljenih zatvorenika jednostavno nije mogao uzeti u obzir broj transplantacija.

Kineske bolnice, želeći privući turiste za transplantaciju organa iz inostranstva, obećale su transplantaciju organa za nekoliko nedelja ili čak dana – neviđeno u razvijenim zemljama sa uspostavljenim sistemima za transplantaciju organa gde bi se vreme čekanja moglo razvlačiti godinama.

Nagli porast transplantacija poklopio se sa početkom progona ( Komunističke Partije Kine ) KPK od Falun Gonga, meditacijske discipline čiji su se 70 miliona do 100 miliona sledbenika suočavali sa hapšenjima, mučenjem i zatvorom u poslednje dve decenije.

Praktikanti Falun Gonga održavaju bdjenje svećama ispred Kineskog konzulata u Los Angelesu za one koji su umrli zbog progona kineskog režima, 15. oktobra 2015.

Tokom godina sakupljali su se dokazi koji ukazuju na opsežni sistem vađenja živih organa od zatvorenika savesti koje je Komunistička Partija orkestrirala. Nezavisni narodni sud je 2019. zaključio da režim godinama ubija zatvorenike “u značajnim merama” kako bi zadovoljio svoje tržište transplantacijama i nastavi sa svojom praksom. Tribunal je utvrdio da su glavne žrtve zatvorene grupe Falun Gong-a .

Režim je rekao da je zabranio upotrebu pogubljenih organa zatvorenika 2015. godine, tvrdeći da će isključivo dolaziti iz organa dobrovoljnih davalaca u okviru sistema doniranja organa uspostavljenog iste godine. Ali ipak, zvanični podaci o doniranju organa ne mogu objasniti velik broj sprovedenih transplantacija, zaključio je tribunal.

Mašina nastavlja da radi

Bobova izjava se poklapa sa mnogim drugim izjavama očevidaca koji su otprilike u istom periodu učestvovali u poslu sa netransparetnoj transplantacijom organa u Kini.

Džodž Zeng( George Zheng ), bivši kineski medicinski pripravnik, prisetio se da je pomagao u operaciji uklanjanja organa devedesetih godina, zajedno sa dve medicinske sestre i tri vojna doktora, u planinskom području u blizini vojnog zatvora u blizini Daliana, grada na severoistoku Kine.

“Pacijent, mladić, nije reagovao, ali telo mu je još uvek bilo toplo. Lekari su muškarcu izvadili dva bubrega”, a zatim su uputili Zeng-a da izvadi oči.

“U tom su mu se trenutku kapci pomerili i pogledao me”, rekao je za The Epoch Times 2015. godine.

“U njegovim očima bio je puki užas … Um mi je postao prazan i celo telo mi se počelo tresti.”

Sećanja na ta dva oka progone Zeng-a godinama.

1995. godine, etnički Ujgurski doktor Enver Tohti sa krajnjeg zapadnog regiona Hinžijang( Xinjiang ) na sličan je način pomogao dvojici glavnih hirurga da izvade jetru i dva bubrega od živog zatvorenika koji je upravo pucan u grudi.

„Bilo je puno krvi. Još je bio živ. Ali nisam se osećala krivim. Zapravo, nisam osećao ništa kao potpuno programirani robot koji radi svoj zadatak – rekao je jula 2017. godine.

“Mislio sam da izvršavam svoju dužnost da eliminišem … državnog neprijatelja.”

Hirurzi su mu kasnije rekli da se seti da ništa nije video ni radio – “ništa se nije dogodilo”.

Čini se da se trgovina i transplantacija organa na zahtev nastavlja poslednjih godina u bolnicama u Žengžou, gde je Bob nekad radio, na osnovu istraga Svetske Organizacije za Istragu Progona Falun Gonga (WOIPFG), neprofitne organizacije sa sedištem u SAD-u.

Jedna medicinska sestra iz Prve pridružene bolnice Univerziteta Žengžou rekla je WOIPFG-u 2019. godine da se njihova bolnica uvrstila među pet najboljih u zemlji u pogledu transplantacije bubrega i napravila je oko 400 operacija prethodne godine.

“Nismo se zaustavili od Kineske Nove Godine i nismo uzeli nijedan slobodan dan”, rekla je ona tajnim istražiteljima WOIPFG koji se predstavljaju kao potencijalni klijenti kojima je bila potrebna transplantacija organa..

Još jedan doktor iz bolnice, tokom telefonskog poziva 2017. godine, rekao je tajnim istražiteljima da su većinu operacija transplantacije jetre obavili preko noći čim su stigli.

„Ako ne iskoristite svo ovo vreme i radite samo danju, kako uopšte možete obaviti toliko operacija? Kako možete nadmašiti ostale? ” on je rekao.

Zlostavljanje i transplantacije organa kojem je Bob svedočio razbolelo ga je i suprotstavilo se njegovim vrednostima, što mu je pomoglo da se odluči napustiti posao za manje od tri godine, rekao je.

Iako je dugo van policije, Bob nije video razloga da industrija prisilnog presađivanja organa prestane sa radom.

“Vođeni ogromnom dobiti, nema mesta za takozvana ljudska prava i humanitarne probleme”, rekao je.

Bobova nada je da se Kinesko stanovništvo oslobodi autoritarne vladavine Kineskog režima i pronađe slobodu u demokratskim zemljama.

Sekretar gradskog odbora koji mu je naložio pritvor završio je u zatvoru zbog primanja mita. Kasnije je umro u zatvoru na izdržavanju doživotne kazne.

“Niko nije siguran pod pravilima Komunističke Partije Kine”, rekao je.

“Ono što se dogodi nekom drugom može se dogoditi i vama sutra.”

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Izvor: The Epoch Times