Svedočenje čoveka koji je ostao paralizovan nakon vakcinacije protiv COVID-a

Hiljade ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu prijavilo je ozbiljne neželjene reakcije na vakcine protiv COVID-19. Povređeni i ožalošćeni u Velikoj Britaniji (VIBUK) je grupa pojedinaca povređenih ili ožalošćenih(izgubili su člana porodice) vakcinama protiv Covid-a (sa medicinskim izveštajima ili izveštajima mrtvozornika koji to potvrđuju) koji vode kampanju za promenu trenutne Vladine šeme plaćanja odštete od vakcine (VDPS) kako bi se stvorila prilagođena COVID-19 šema kompenzacije koja osigurava da su pogođeni na odgovarajući način obeštećeni i podržani. Oni takođe žele da ljudi na sličan način pogođeni vakcinama znaju da je pomoć dostupna i žele da se njihove priče čuju i ne ignorišu. Ovo je Tonijeva priča koju je ispričao VIBUK i ponovo štampana ovde.

Još u martu 2021., 58-godišnji otac dvoje dece Entoni Šingler iz Nortvuda je nastavio sa životom uživajući u svom poslu menadžera obezbeđenja (doduše, ponekad stresan posao, kaže, ali se navikao i naučio je da živi sa tim). Dobio je poruku od svoje lekarske ordinacije sa datumom i vremenom vakcinacije protiv Covid-a, kojoj je uredno prisustvovao. Malo je znao za posledice koje će se desiti dok je sledio savet Vlade da će vakcina „zaštititi njega i druge”.

Families at @VIBUK1 are fighting battles everyday with @Twitter @DHSCgovuk @NHSBSA @GOVUK @AstraZeneca for acknowledgement & justice but we just get ignored, censored, suspended and gaslighted. We owe everything to @MarkSteynOnline & everyone at @GBNEWS for continuing to help us. pic.twitter.com/tpenIP6puP

— VIBUK (@VIBUK1) August 30, 2022

Toni je dobio svoju prvu i jedinu AstraZeneca vakcinu 5. marta 2021.

Već prve nedelje nakon vakcinacije počeo je da oseća bolove, uglavnom u nogama. Tokom druge nedelje stvari su se pogoršavale. Snalazio se sa radnim obavezama do petka, kraja radne nedelje, ali tog petka ujutru je zaista imao problema sa hodanjem i osećajem probadanja i utrnulost u nogama i rukama.

Tonija je ‘Heath and Safety’ poslao kući da ga pregleda lekar opšte prakse. Nakon što su pozvali ordinaciju i rekli im da će ga kontaktirati sledećeg dana, Toni i njegova supruga Nikola odlučili su da posete lokalni centar, koji je procenio da treba da ide u bolnicu za hitnu pomoć. Nakon procene, bolnica ga je poslala kući, rekavši da je alergičan. Toni nikada u životu nije imao alergiju, pa je ovo bilo čudno. Sledećeg dana bilo mu je još gore. Nikola je pozvala hitnu pomoć koja je Tonija ponovo odvezla u bolnicu; ovoga puta otpustili su ga sa išijasom. Ranije je imao išijas, tako da je znao kako se to oseća, što nije bilo ono što je on doživljavao, i šta je trebalo da se uradi da se dijagnostikuje, što niko u bolnici nije uradio.

Toni se vratio kući, još ne znajući zašto se oseća tako loše i jedva hoda. Iste noći imao je strahovite bolove u donjem delu leđa, a do jutra je jedva mogao da hoda ili diše i jedva da je govorio. Pozvana je još jednom hitna pomoć; ovom prilikom su naišli na veoma neprijatnu bolničarku, koja nije htela da sluša Nikolu, što je izazvalo stres koji se mogao izbeći. Prilikom Tonijeve treće posete bolnici, konačno su ga primili nakon što je Nikola preko telefona molila lekara hitne pomoći da ispita transverzalni mijelitis – ona je istraživala i otkrila da je to privremeno zaustavilo ispitivanja AstraZeneke. On je stavljen na odeljenje za procenu i nadgledan.

MRI skeniranje i punkcija otkrili su visoke proteine u tečnosti CSF. Nakon što je pitao doktora šta bi to moglo da izazove, on je odgovorio: „Dvostruka količina proteina me navodi da verujem u vakcinu. Doktori su zatim pregledali Tonijevu medicinsku dokumentaciju i obavestili Tonija: „Verujemo da smo nakon što smo detaljno pročitali vašu medicinsku dokumentaciju i videli da niste pretrpeli nijednu prethodnu virusnu infekciju, došli do zaključka da se radi o bolestima povezanim sa vakcinom pod nazivom GBS ili Guillain-Barreov sindrom.“

Posle pet dana u odeljenju za procenu i intravenoznog imunoglobulina (IVIG), Toniju je nastavilo da se pogoršava stanje; stanje mu je sada masovno pogađalo ruke i pluća. Toniju je pomoglo da telefonira kući i rečeno mu je da „kaže ono što ima da kaže, jer je to možda poslednji put da ih čuješ“ – reči koje niko nikada ne želi da čuje.

Toni je hitno prebačen na intenzivnu terapiju i opremljen traheotomijom i ventiliran, zajedno sa umetanjem klina za hranjenje i katetera. Toni se izvukao, ali bitka nije bila gotova.

Ovo je bio početak osam i po meseci na intenzivnoj nezi. Tokom Tonijevog boravka imao je kolaps pluća, upalu pluća i MRSA više puta, dok je bio paralizovan od brade nadole, nesposoban da govori ili da se kreće. Bila je to stalna borba koja je unela haos sa njegovim mentalnim blagostanjem, povrh Gijen-Bareovog sindroma koji je izazivao bolove po celom telu dok su nervi svuda bili lišeni svog zaštitnog omotača.

Jedne večeri, tokom leta 2021, Toni je primetio da su jedna od požarnih izlaznih vrata na intenzivnoj nezi bila malo otvorena. Nije razmišljao o tome jer su medicinske sestre to redovno radile dok je bilo toplo vreme, a uvek mu je bio potreban ventilator pored njegovog kreveta zbog osećaja pečenja od kojeg je patio. Niotkuda, jedan čovek je ušao kroz požarne stepenice i krenuo ka svom krevetu. U podnožju njegovog kreveta dočekala ga je medicinska sestra i Toni ga je čuo kako govori: „Ti si me naterala da ovo uradim”. Zatim je zabio nož u svoje grudi i umro. Kasnije je medicinska sestra zamoljena da razgovara sa Tonijem kako bi saznala šta je video; ista medicinska sestra je takođe razgovarala sa Nikolom, rekavši da je došlo do incidenta i da su zabrinuti za Tonijevo dobro. Toni je rekao svojoj ženi o tome; U to vreme nije mnogo razmišljao o tome jer je imao toliko bolova, ali gledajući unazad u tom trenutku, Toni je bio veoma ranjiv, nije mogao da se odbrani i to ga i dalje proganja.

Drugom prilikom, medicinska sestra je ušla u sobu da vidi da li je Toni dobro i da se predstavi. Proverila je njegovu traheotomiju i Toni je tada shvatio da je stavila plastičnu kapicu na nju; blokirala mu je disajne puteve. Kako Toni nije mogao da se kreće ni da govori, nastala je panika i brzo je postao pod stresom jer nije mogao da diše, ali medicinska sestra je to shvatila tek nakon što je čula kako dahće. Na sreću, ostala je u sobi i nije tek tako izašla ne videći ga kako se bori da diše. Ovi traumatični događaji će zauvek proganjati Tonija.

IVIG tretman u početku nije imao efekta na izvlačenje Tonija iz sindroma, a nakon neke diskusije između Nikole i lekara, izmena plazme je bila sledeći tretman koji je pokušao da spreči GBS da putuje iznad njegove donje usne.

Posle sedam i po meseci, Toni je prebačen na respiratornu intenzivnu negu. Jedan od doktora mu je rekao da traže dugotrajnu respiratornu jedinicu za njega jer je još uvek ventiliran i obično nema puno oporavka pluća nakon tog vremena provetravanja. Još ne zna kako se to dogodilo, ali njegovo telo je počelo da reaguje na traheotomiju, počeo je da kašlje, što je fizioterapeut rekao da ne bi trebalo da se dešava. Imao je nervne testove na plućima i na kraju mu je, posle mnogo napornog rada od strane fizioterapeuta, konačno uklonjena traheotomija i mogao je ponovo da jede i pije. Nakon osam meseci kada ništa nije probao, kaže da mu je prvi ukus bolničke hrane bio fantastičan – i nikada nije pomislio da će to reći!

Sada je bio novembar 2021. i imao je datum da se preseli u bolnicu za fizioterapiju. U ovom trenutku su ga još uvek podizali iz kreveta zbog paralizovanog stanja. Na kraju je počeo da trza prstima i lagano podiže ruku dok je naslonio ruku na nogu. Tokom meseci ovo je napredovalo, i on se seća dana kada je fizioterapeut želeo da stoji uz pomoć stojeće dizalice. Bol u mišićima potkoljenice je bio užasan, ali on kaže da je samo u sebi mislio, „nema bola nema dobitka“.

Meseci su prolazili, fizioterapeut je stalno dolazio, a vremenom je Toni uspeo da sedne na ivicu kreveta, a zatim je prešao na stajanje sa različitim uređajima za podizanje i ramovima.

Dan je došao nakon 14 meseci bolničke nege da se Toni zauvek vratio kući, nakon što je prvo odlazio kući po neparnim danima, a zatim se vratio u bolnicu. Jedan od problema je bio to što je lokalno veće reklo da nije u mogućnosti da plati ili ugradi lift za njega, bez čega su lekari rekli da bi to bilo nebezbedno, ali je na kraju jedan isporučen od dobrotvorne organizacije.

Datum otpuštanja Tonija je odlučen. Bio je sam na odeljenju do dva dana pre otpusta kada su primili dva nova pacijenta. Toni nije znao da je onaj pored njega imao Covid i Toni ga je dobio. Imao je dva dana glavobolje i temperaturu, ali je potom počeo da se oporavlja, iako je morao da ostane u izolaciji još 10 dana.

Toni se konačno vratio kući 17. maja 2022. Još uvek koristi pomoć za hodanje da obilazi kuću, navikavajući se na stvari koje je nekada mogao da radi, a sada ne može.

Posle osam nedelja, Toni je hodao po spoljašnjoj terasi sa svojom hodalicom, ali je nažalost izgubio ravnotežu i pao na pod. Nakon vanrednih 14 sati čekanja na hitnu pomoć, koja je stigla sutradan(!), ponovo je prebačen u bolnicu. Rendgen je otkrio prelom kuka; ugradili su mu metalnu ploču i tri šrafa i kasnije se vratio u bolnički krevet. Srećom, bio je kući za nedelju dana i sada se potpuno oporavio od preloma kuka. Međutim, GBS ostaje i fizioterapeut nastavlja da radi. Njegove ruke su pretrpele neki oblik osteoporoze, a zglobovi su mu se zaključali i ne pomeraju se tako da ima problema da drži većinu stvari – olovke, novčiće, odeću itd. Još uvek ima oštećenje nerava u dnu nogu i stopala, zbog čega mora da nosi ortopedske trake da drži stopala na mestu jer su mišići i nervi još uvek slabi i izazivaju pad stopala. On pati od otoka donjih udova zbog nedovoljnog rada „pumpi“ u nogama za uklanjanje tečnosti.

Prešao je na štake i invalidska kolica za veće udaljenosti jer se veoma lako umara. Toni sada uzima dan po dan i one dragocene trenutke za koje kaže da ih prihvata više nego ikada ranije. Bez podrške Nikole i njegove porodice, siguran je da ne bi uspeo.

Nikola je tada morala da započne bitku sa vladinom šemom plaćanja štete od vakcine (VDPS), koja se otegla 16 meseci pre nego što mu je konačno dodeljena isplata. Toni i Nikola su bili šokirani kada su saznali da on nije sam i koliko je ljudi pogođeno raznim neželjenim reakcijama nakon vakcine. Toni je besan što zna koliko je Nikola morala da se bori za bilo kakvo priznanje i obeštećenje. Ovo je bitka koju vode svi članovi VIBUK-a.

Nikola sada igra veliku ulogu u VIBUK-u, prikupljajući medicinske izveštaje, nova otkrića i novinske članke u istraživačke svrhe što pomaže grupi u pružanju saveta, smernica i podrške. Otkako je Toni otpušten iz bolnice, on je želeo da razgovara sa novinarima i medijskim izvorima o traumi sa kojima su se on i njegova porodica suočili, ali je bio tužan zbog toga što je malo novinara spremno da ispriča njegovu priču i izveštava o povredama od vakcine protiv Covida. Neke novine, posebno tabloidi, su to uradile. Obradovao se prilici da se pojavi u specijalnom izdanju emisije Marka Stejna na GB News-u, gde su se Marku pridružile kolege voditelji Nil Oliver, Dan Vuton i Mišel Djuberi i poslanik Sir Christopher Chope, kako bi čuo članove VIBUKA kako pričaju svoje priče.

Nulta Tačka/InfoWars