Švedska agencija za psihološku odbranu: Dobre dezinformacije su „u osnovi istinite“
Nema sumnje da Rusija, kao i svaka druga velika – i manja – sila koristi neki oblik propagande i dezinformacija da bi ostvarila svoje ciljeve, posebno u ratu. Pitanje je koliko može da utiče u zapadnom svetu gde se sve cenzuriše, od medija do društvenih mreža.
Ono što je teško proceniti, barem u ovom trenutku, jeste koliko to može biti primenljivo u trenutnoj krizi: da li Rusija zaista pokušava da „iskoristi polarizaciju i poseje podele“, u zemljama poput Švedske, na primer?
Ali ono što je strah od ruskih dezinformacija – ili očigledan strah od njih – očigledno je uspelo da natera neka državna tela, poput Švedske Agencije za psihološku odbranu, da se raziđu sa osnovnom logikom – i da se ne plaše da to priznaju svetu.
Dakle, nešto od onoga što ova agencija označava kao „dezinformacije“ čiji je cilj da ojača „moralnu snagu“ Šveđana uključuju informacije koje „zapravo nisu lažne“ i čak su „u osnovi istinite“.
„Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je snaga“, napisao je Orvel.
U međuvremenu, šef Agencije za psihološku odbranu Henrik Landerholm je prošle nedelje citirao The Times da je došao do sledećeg:
„Dobre dezinformacije zapravo nisu lažne. Dobre dezinformacije su u osnovi istinite i samo donekle izmenjene”.
Indija: Otac ćerke koja je preminula od COVID vakcine tuži VLADU i Bil Gejtsa
Svaki arbitar „dobrih i loših dezinformacija“ koji se bavi takvim nijansama ulazi u opasnu teritoriju da postane sudija i porota istine, i proizvodi pristrasnost koja se može koristiti i zloupotrebiti izvan bilo koje krize i političkih okolnosti.
Ubrzo postaje jasno da članak Tajmsa – iako se u naslov stavljaju termini koji povećavaju čitanost kao što su „ruski“ i „dezinformacije“ – zapravo ima veze sa unutrašnjom politikom Švedske i predstojećim izborima.
Premisa sa Švedskom je da je društvo „mučeno polarizacijom i nepoverenjem“. To nema nikakve veze sa politikom prema Rusiji ili ratom – Šveđani su očigledno siti rastućeg kriminala i nezadovoljni politikom vlasti o imigraciji.
„Teorija“ ovde je da će Rusi, čak i ako su naizgled prilično zauzeti negde drugde, posvetiti resurse da iskoriste ono što već postoji u švedskom društvu – naime, podele oko ovih gorućih pitanja.
Rojters odlučuje da izgleda da je Rusija zainteresovana da Švedske demokrate postanu druga najveća stranka u parlamentu – a agencija je osudila ovu stranku kao stranku sa „neonacističkim korenima“. Ali, predviđa se da će socijaldemokrate „levog centra” pobediti, uvereni smo.
