ŠVEDSKA počela da traži dodatni prostor za nova groblja širom zemlje u slučaj RATA
Udruženja za sahranjivanje u Švedskoj traže dovoljno zemlje za nešto za šta se nadaju da nikada neće morati da urade: sahraniti desetine hiljada ljudi u slučaju rata.
Pretraga sledi preporuke nacionalnog sekretarijata Crkve Švedske, koje odražavaju smernice za pripravnost na krizne situacije od strane Švedske agencije za civilne nepredviđene situacije (MSB) i Švedskih oružanih snaga.
Smernice za spremnost stavljene su u novo svetlo odlukom Švedske da se pridruži NATO-u i tenzijama sa Rusijom u regionu Baltičkog mora.
Prema odredbama Crkve Švedske, podržanim zakonskim paragrafima u švedskom Zakonu o sahranjivanju, pogrebna udruženja su odgovorna da obezbede dostupnost dovoljno zemlje za sahranu otprilike 5 procenata stanovništva u okviru parohije, ako je potrebno.
Udruženje za sahranu Geteborga, koje radi u drugom po veličini gradu u Švedskoj, trenutno pokušava da se nosi sa izazovom kupovine najmanje 10 jutara (40.470 kvadratnih metara) zemlje kako bi osiguralo da može da podnese hitne sahrane kovčega za oko 30.000 mrtvih u slučaju rata . To je dodatak još 15 ari (60.700 kvadratnih metara) zemlje potrebnog za izgradnju groblja za redovnu upotrebu u Geteborgu.
„(preporuke) znače da nam je potrebno više zemlje za groblja i to je fenomen u velikim gradovima i problem u velikim gradovima, gde su zemljišni resursi oskudni za početak i nisu uvek dovoljni da zadovolje potrebe groblja čak i u vremenima mira i mira“, rekla je Katarina Evenset, viši savetnik u Udruženju za sahranu Geteborga.
Zajedno sa lokalnom opštinom, koja ima monopol u donošenju odluka o korišćenju zemljišta u Geteborgu, udruženje za sahranjivanje identifikovalo je ogromnu površinu pogodnu za izgradnju velikog groblja za predviđenu namenu.
Ali dugotrajan proces odobravanja i izgradnje znači da bi moglo potrajati oko 10 godina da se završi, što predstavlja dodatne izazove u nesigurnim vremenima.
U međuvremenu, Švedska agencija za civilne nepredviđene situacije (MSB) nastavlja da naglašava važnost spremnosti za krizne situacije i ističe napore Crkve Švedske.
„Vlada je još 2015. godine dodelila različitim autoritetima da ponovo počnu da se bave planiranjem civilne odbrane, a mnoge organizacije su počele da planiraju, a Crkva Švedske je na čelu tog planiranja“, rekao je Jan-Olof Olson, zaštita kritične infrastrukture (CIP) stručnjak u MSB.
„Nažalost, to je slučaj da se u većoj meri podsećamo da bi rat mogao da se desi i da jednostavno moramo biti spremni za to“, rekao je Olson.
Švedska je vodila politiku neutralnosti od početka 19. veka, uključujući i tokom Drugog svetskog rata.
Ali javno mnjenje se naglo promenilo 2022. godine nakon što je Rusija pokrenula SVO u Ukrajini u punom obimu, što je dovelo do toga da su Švedska i Finska podnele zahtev za pridruživanje transatlantskom savezu iz zabrinutosti zbog pretnje od svog nedavno agresivnog ruskog suseda preko Baltičkog mora.
Švedska i Finska su u novembru poslale ažurirane vodiče za civilnu spremnost sa uputstvima kako preživeti u ratu. Vodiči su slični onima u Danskoj i Norveškoj.
