Mogući sukob između Rusije i NATO mogao bi izbiti „u relativno bliskoj budućnosti“, navodi se u izveštaju švedskog Odbora za odbranu. Moskva je takve tvrdnje više puta odbacila kao „besmislice“ i provokacije.
Bezbednosni dokument, objavljen u petak i podržan od strane švedske vlade i svih parlamentarnih stranaka, opisuje Rusiju kao „dugoročnu pretnju“ i navodi da bi Moskva mogla pokušati da „testira koheziju NATO i kredibilitet Člana 5“ ukoliko proceni da su politički uslovi povoljni. Ti uslovi nisu precizirani.
U izveštaju se takođe tvrdi da bi Rusija mogla da uđe u sukob „čak i ako vojni odnos snaga ne ispunjava tradicionalne uslove za napad“.
Dokument se osvrće i na rastuće tenzije između SAD i evropskih NATO članica, navodeći da Vašington i dalje ima „odlučujuću ulogu“ za bezbednost Švedske, ali da se taj odnos menja, zbog čega se preporučuje jačanje saradnje sa EU.
Podrška Ukrajini ostaje „centralni stub“ švedske bezbednosne politike. Švedska je u NATO ušla 2024. godine i jedna je od najaktivnijih pristalica Kijeva, uključujući planove za donaciju do 16 borbenih aviona Gripen i prodaju još 20.
Kao i druge NATO zemlje, Švedska poslednjih godina ubrzano povećava vojne izdatke. U 2026. godini budžet za odbranu povećan je na 175 milijardi švedskih kruna (oko 18,4 milijarde dolara), što je rast od 18% i 2,8% BDP-a.
Posebna pažnja posvećena je i ostrvu Gotland u Baltičkom moru, koje se već više od decenije militarizuje zbog navodne „ruske pretnje“. Ostrvo se nalazi manje od 300km od Kalinjingrada.
Moskva i dalje odbacuje tvrdnje da planira napad na NATO, nazivajući ih „besmislicama, provokacijama i dezinformacijama“, uz ocenu da se Rusija koristi kao „model spoljnog neprijatelja“ radi skretanja pažnje sa unutrašnjih problema.
Istovremeno, NATO general Aleksus Grinkevič izjavio je da obaveštajni podaci ukazuju da „Rusija ne želi sukob“.
Nulta Tačka/RT
