Svega 17% Nemaca spremno da oružjem brani svoju zemlju – otkriva novo istraživanje
Skoro polovina Nemaca izjasnila se da nikada ne bi posegnula za oružjem čak ni da brani svoju naciju, pokazalo je najnovije istraživanje. Prema anketi koju je sproveo nemački institut Forsa, 40% ispitanika izrazilo je stav da nikada ne bi uzelo oružje, čak i u slučaju potencijalne strane agresije. Samo 17% Nemaca izjavilo je da bi „definitivno“ bili spremni da brane svoju zemlju. Dodatnih 19% izjavilo je da bi to „verovatno“ učinili u slučaju napada na Nemačku.
Zanimljivo je da su stariji muškarci pokazali veći stepen potencijalne spremnosti, pri čemu je 39% muških ispitanika u dobi od 45 do 59 godina izrazilo spremnost da se pridruže nemačkim odbrambenim snagama u slučaju strane invazije.
Ukupno, 61% Nemaca je izjavilo da su ili „verovatno“ ili „apsolutno“ nespremni da uzmu oružje protiv potencijalnog agresora. Istraživanje, sprovedeno sredinom novembra, istaklo je da se broj osoba koje kategorički odbijaju tu mogućnost udvostručio od maja 2022. godine. Takođe, napomenuto je da su obrazovane osobe srednje i više obrazovanja manje sklone da žure u odbranu svoje nacije.
Nemačke oružane snage, poznate kao Bundesver, trenutno broje oko 180.000 pripadnika. Nemačka je obustavila obavezni vojni rok 2011. godine kao deo vojne reforme, što je doprinelo dugotrajnom poteškoćama u popunjavanju redova vojske pod planom štednje vlade.
Zemlja se od tada godinama bori da ponovo popuni svoje redove vojske. 2018. godine tadašnja ministarka odbrane Ursula fon der Lajen imala je cilj da broj nemačkih trupa poveća na 203.000 do 2025. godine. Trenutni ministar odbrane Boris Pistorijus produžio je rok do 2031. godine zadržavajući isti cilj.
Sredinom decembra, nemački tabloid Bild izvestio je da Bundesver i dalje gubi osoblje uprkos obećanjima vlade o povećanju broja vojnika. Broj osoblja Oružanih snaga smanjen je sa oko 183.000 letos na 181.383 krajem oktobra, s hiljadama nepopunjenih radnih mesta. Takođe se navodi da je samo 0,4% ukupnog nemačkog stanovništva u vojsci.
Izveštaj je takođe naglasio izazove u vezi sa vojnom opremom Nemačke, navodeći nedostatak operativnih glavnih borbenih tenkova. Krajem novembra, nemački poslanik dr. Johan Vadeful kritikovao je nedostatak finansiranja i neopremljenost Oružanih snaga, izjavivši da bi neki „kritični“ odredi izdržali ne duže od dva dana u borbi – situaciju koju je nazvao „katastrofalnom“.
Vadeful je takođe izrazio zabrinutost zbog vojne pomoći Nemačke Kijevu, tvrdeći da nemačka vojska na kraju trpi gubitke jer zamene kupljene za Bundesver često završe u Ukrajini.
Nemačka se pojavila kao drugi najveći vojni donator Ukrajini, obećavši preko 17 milijardi evra ($18,6 milijardi) vojne pomoći. Pomoć uključuje tenkove Leopard, protivvazdušne raketne sisteme Patriot, artiljeriju i gotovo 22.000 granata kalibra 155mm, među ostalim snabdevanjima. Nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock ponovo je u novembru potvrdila posvećenost Berlina proširivanju i povećanju vojne pomoći Kijevu.
