Svet želi da Amerika još više interveniše tvrdi Blinken iz Davosa
Državni sekretar Antoni Blinken izjavio je da druge nacije više nego ikada žele „angažovanje“ Amerike
Geopolitička previranja i sukobi širom sveta učinili su svetske nacije gladnijim nego ikad za diplomatskom intervencijom Vašingtona kako bi im pomogli da se izbore sa njihovim krizama, tvrdi američki državni sekretar Entoni Blinken.
„Postoji veća premija nego što je ikada bila na našem angažmanu, našem vođstvu, u partnerstvu sa drugima“, rekao je Blinken publici u sredu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, u Švajcarskoj. On je dodao da Vašington treba da „preispita” svoja geopolitičko partnerstvo kako bi rešio globalne izazove, kao što je rat Izrael-Hamas.
Visoki američki diplomata dao je svoje komentare kako izraelsko bombardovanje pojasa Gaze izaziva eskalaciju tenzija na Bliskom istoku i sukob između Rusije i Ukrajine koji se bliži svom 24. mesecu. On je tvrdio da mnoge vlade Vašington vide kao ključ za pronalaženje rešenja.
NOVO! NE PROPUSTITE NAJNOVIJU EPIZODU PODCASTA MARIO ZNA
„Čuo sam iz gotovo svake zemlje: oni žele Sjedinjene Države“, rekao je Blinken. „Žele da budemo prisutni, žele nas za stolom, žele da vodimo. Kada Vašington ne uspe da se pozabavi velikim pitanjem, dodao je, njime se bavi ili neka druga država – verovatno na štetu interesa SAD – ili niko drugi ne preuzme vođstvo.
Kada druge nacije vide domaće investicije koje ulaže američki predsednik Džo Bajden, kao što je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata i „klimatske tehnologije“, shvataju da „mi smo zapravo ozbiljni po pitanju sebe, uprkos nekim disfunkcijama koje se mogu videti na naslovne strane“, rekao je Blinken. Bajden je takođe vršio pritisak na ponovno angažovanje sa američkim saveznicima i izgradnju novih koalicija za rešavanje specifičnih izazova, dodao je on.
„O nekim od zaista velikih pitanja dana – da li je to kako se nositi sa Kinom, kako se nositi sa Rusijom – imamo više konvergencije nego što smo ikada imali u poslednje vreme između nas, ključnih partnera širom Evrope, širom Evrope. Aziji, pa čak i u drugim delovima sveta, o tome kako da se izbore sa ovim problemima“, rekao je sekretar.
U ratu između Izraela i Hamasa navodno je u palestinskoj enklavi poginulo više od 24.000 ljudi. Sukob je počeo 7. oktobra, kada su militanti Hamasa ubili više od 1.100 ljudi – uglavnom civila – u južnim izraelskim selima i vratili stotine talaca u Gazu. Upitan o razlikama u broju žrtava, Blinken je negirao da SAD više vrednuju živote Jevreja nego živote Palestinaca.
„Ono što vidimo svakog dana u Gazi je potresno“, rekao je diplomata. „A patnja koju vidimo među nedužnim muškarcima, ženama i decom slama mi srce. On je tvrdio da je angažovanje SAD u krizi pomoglo da se minimiziraju civilne žrtve i da se u enklavu dopre više humanitarne pomoći.
Blinken je rekao da ne vidi kratkoročne izglede za sporazumno rešenje za okončanje krvoprolića u Ukrajini. On je tvrdio da mirovni pregovori mogu napredovati samo kada su ruski lideri voljni da pregovaraju „u dobroj veri“, poštujući teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine.
Ruski zvaničnici optužili su zapadne lidere da su uništili potencijalni mirovni sporazum u aprilu 2022. i produžili sukob pružanjem ogromne vojne pomoći Kijevu. Moskva je takođe tvrdila da američko insistiranje na sporazumnom rešenju zasnovanom na zahtevima ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koje naziva odvojenim od stvarnosti, ne ostavlja nikakve šanse za prekid vatre 2024.
