Svetska Meteorološka Organizacija izdala UZBUNU zbog „klimatske krize“
Meteorološka agencija UN upozorila je u utorak da je klimatska kriza „odlučujući izazov“ našeg doba, pozivajući na hitne mere za obuzdavanje globalnog zagrevanja.
U svom izveštaju o stanju globalne klime , Svetska meteorološka organizacija (SMO) je navela da je 2023. godina „razbila svaki pojedinačni klimatski indikator“ i da je bila „daleko najtoplija godina u istoriji“.
„Nikada nismo bili tako blizu“ donjoj granici od 1,5°C iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, stoji u izveštaju, pošto je globalna prosečna temperatura 2023. bila 1,45°C iznad predindustrijskog proseka.
Izveštaj ima za cilj da „podiže svest o vitalnoj potrebi za povećanjem hitnosti i ambicije klimatskih akcija“, rekla je generalna sekretarka SMO Celeste Saulo.
Zanimljivo je da je za vremensku seriju globalne srednje temperature, SMO koristio „referentni period 1850–1900“ jer je ovo osnovna linija koju IPCC koristi kao „referentni period za predindustrijske uslove“ i „relevantan je za razumevanje napretka u kontekst Pariskog sporazuma“.
NOVO! AMERIČKI NOVINAR U PODCASTU MARIO ZNA OTKRIVA ŠTA ČEKA SAD! NIJE LEPO
Ovo je zanimljivo jer prema NASA-i, ozbiljno praćenje globalne temperature počelo je tek 1880. godine od strane NASA-inog Instituta za svemirske studije Godard, Nacionalnog centra za klimatske podatke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu i Hadley centra Britanske meteorološke službe.
Iako su činjeni sporadični pokušaji merenja temperature, „postoji premalo podataka pre 1880. da bi naučnici mogli da procene prosečne temperature za celu planetu“, tvrdi NASA.
Štaviše, pošto se proksi zapisi iz stvari kao što su prstenovi drveća, broj polena i jezgra leda suštinski razlikuju od direktnih merenja, „naučnici ih obično ne uključuju u iste karte kao instrumentalni zapis“, dodaje NASA.
Ovo bi sugerisalo da tokom prvih 30 godina (60 procenata) referentnog perioda SMO naučnici nemaju pouzdane podatke iz kojih bi procenili prosečne globalne temperature.
Ipak, kako je osnivač Greenpeace-a dr Patrik Mur istakao , istorijski gledano, „izrazito je očigledno da su temperatura i CO2 u obrnutoj korelaciji barem onoliko često koliko su u bilo kojoj korelaciji“.
Mur primećuje da je na kraju jurskog perioda „temperatura drastično pala dok je CO2 rastao“ i tokom eocenskog termalnog maksimuma, „temperatura je verovatno bila viša nego bilo kada u proteklih 550 miliona godina dok je CO2 bio na silaznoj putanji za 100 miliona godina.”
„Samo ovi dokazi dovoljni su da opravdaju duboke spekulacije o bilo kakvoj uzročno-posledičnoj vezi između CO2 i temperature“, rekao je on.
Štaviše, kako je istaknuti astrofizičar Vili Sun primetio , temperatura zemljine atmosfere ostala je „relativno konstantna“ tokom poslednjih petnaest godina uprkos „dramatičnom povećanju koncentracije CO2“.
„To otežava tvrdnju da su globalne promene temperature u velikoj meri vođene promenama u atmosferskim koncentracijama CO2“, tvrdi on.
Mur je takođe podvukao da je CO2 „valuta života i najvažniji građevinski blok za sav život na Zemlji“ pošto je sav život zasnovan na ugljeniku, uključujući i naš.
„Dokazana je činjenica da su biljke, uključujući drveće i sve naše prehrambene useve, sposobni da rastu mnogo brže na višim nivoima CO2 od onih prisutnih u atmosferi danas“, rekao je Mur. „Čak i pri današnjoj koncentraciji od 400 ppm biljke su relativno gladne za ishranom.“
„CO2 daje život i trebalo bi da slavimo CO2, a ne da ga omalovažavamo kao što je to danas u modi“, rekao je on.
