Svetska meteorološka organizacija: Klimatske promene bi mogle da uruše decenije napretka u ljudskom zdravlju
Klimatske promene prete da uruše decenije napretka u poboljšanju zdravlja ljudi kroz ekstremne vrućine, zagađenje vazduha, poremećaj sistema ishrane i širenje bolesti, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (SMO).
Ovi efekti će biti najjači u Africi, gde se manje prati približavanje ekstrema i za koju se predviđa da će u budućnosti imati 50% viška smrtnih slučajeva od klimatskih promena.
Širom sveta, manje od četvrtine vlada koristi klimatske podatke za praćenje zdravstvenih rizika kao što je ekstremna toplota, što je najsmrtonosniji efekat zagrevanja atmosfere, saopštila je SMO.
Između 2000. i 2019. godine, smatra se da je oko 489.000 ljudi stradalo od ekstremne vrućine, od čega se 45% dogodilo u Aziji i 36% u Evropi.
Procenjuje se da je samo 2022. godine više od 60.000 ljudi umrlo u Evropi od toplotnih talasa, od kojih je preko 3.000 u Velikoj Britaniji, saopštava SMO.
Smrt od ekstremnih vrućina najverovatnije će se desiti u Centralnoj i Južnoj Americi, južnoj Evropi, južnoj i jugoistočnoj Aziji i Africi, uz procene da bi moglo biti čak 30 puta više smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom ako globalna prosečna temperatura nastavi da raste.(Iako ima dokaza da se dešava suprotno)
Izveštaj SMO o klimatskim uslugama za zdravlje, koji je preko 40 organizacija širom sveta pomoglo da se sastavi, otkrio je da naučna znanja i resursi mogu pomoći u zaštiti ljudi od klimatskih ekstrema, ali se to ne koristi dovoljno.
Sve veća toplota i rastuća populacija starijih od 65 godina već su doveli do 68% povećanja smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom za ovu starosnu grupu između 2017. i 2021. godine, u poređenju sa 2000. i 2004., prema studiji u Lancet Countdown o zdravlju i klimatskim promenama.
Generalni sekretar SMO profesor Petteri Taalas rekao je: „Praktično cela planeta je iskusila toplotne talase ove godine.
Japan može da ZATRUJE ceo svet upozorava Kina https://t.co/VfUieMQxj1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 3, 2023
„Početak El Nina 2023. uveliko će povećati verovatnoću daljeg obaranja temperaturnih rekorda, izazivajući još ekstremnije vrućine u mnogim delovima sveta i u okeanu – i čini izazov još većim.
Toplota takođe stavlja dodatni stres na poljoprivredu zajedno sa sušom i pogoršava zagađenje vazduha, koje SMO smatra četvrtim vodećim faktorom rizika od smrti – iznad gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i neuhranjenosti – i doprinosi sedam miliona prevremenih smrti svake godine.
Između 2012. i 2021. godine, 29% više Zemljine površine bilo je pogođeno sušom najmanje jedan mesec godišnje u poređenju sa periodom između 1951. i 1960. godine.
Sve veće suše i toplotni talasi znače da ima 98 miliona više ljudi u 103 zemlje koji prijavljuju umerenu do tešku nesigurnost hrane u 2020. nego tokom godina 1981-2010, saopštila je SMO.
Bolesti kao što je denga groznica se takođe šire sa promenom klime, a dužina sezone prenosa malarije se povećala u nekim delovima sveta.
Klimatska kriza je zdravstvena kriza, koja dovodi do ozbiljnijih i nepredvidivih vremenskih pojava, podstiče izbijanje bolesti i doprinosi većoj stopi nezaraznih bolesti -Tedros Adhanom Ghebreiesus, SZO
Naučnici su gotovo sigurni da će klimatske promene doneti više povreda, bolesti i smrti, sa intenzivnijim i češćim temperaturnim ekstremima, ciklonima, olujama, poplavama, sušama i požarima.
Očekuje se da će do 2030. godine broj katastrofa srednjih i velikih razmera dostići 560 godišnje, ili u proseku 1,5 dnevno.
U zemljama koje nemaju adekvatan sistem ranog upozorenja ljudi umiru osam puta većom stopom od onih sa dobrom pokrivenošću, saopštio je SMO.
Dodali su da su klimatske informacije od suštinskog značaja za poboljšanje javnog zdravlja, ali upozorenja o ekstremnim vrućinama pokrivaju samo oko polovine svih zemalja.
Tedros Adhanom Ghebrejesus, generalni direktor SZO, rekao je: „Klimatska kriza je zdravstvena kriza, koja dovodi do ozbiljnijih i nepredvidivih vremenskih pojava, podstiče izbijanje bolesti i doprinosi većoj stopi nezaraznih bolesti.
„Radeći zajedno na tome da visokokvalitetne klimatske usluge učinimo dostupnijim zdravstvenom sektoru, možemo pomoći u zaštiti zdravlja i blagostanja ljudi koji se suočavaju sa opasnostima klimatskih promena.
Narativ mora da se održava i unosi strah i panika među ljude i svet koji je već zahvaćen ratom. Rat se vodi na mnogim frontovima, ali izgleda da je najvažnija manipulacija strahom ljudi za egzistenciju. Preko 1000 naučnika se usprotivilo narativu da postoji globalno zagrevanje, ali i uprkos tome sve više zvaničnih globalnih institucija zagovara globalno zagrevanje, nameće ljudima krivicu i određene obrasce ponašanja gde će morati da se odriču putovanja, automobila, gde će nam ograničiti kretanje i nametnuti ishranu bubama i sintetičkim mesom.
