Svetska zdravstvena organizacija planira cenzuru „dezinformacija“ prema međunarodnom sporazumu o pandemiji
Članovi Svetske zdravstvene organizacije (SZO), neizabrane međunarodne agencije za javno zdravlje, sastaju se da razmotre nacrt verzije predloženog međunarodnog sporazuma o pandemiji koji će SZO dati nova ovlašćenja da se „pozabavi lažnim, obmanjujućim, dezinformacijama” i biće pravno obavezujući po međunarodnom pravu.
Nacrt ugovora sadrži različite odredbe u članu 16 („Jačanje pandemijske i javnozdravstvene pismenosti“) koje zahtevaju od 194 države članice SZO (koje predstavljaju 98% svih zemalja u svetu) da ciljaju na takozvane dezinformacije.
Državama članicama je rečeno da „sprovode redovnu analizu društvenih medija kako bi identifikovale i razumele dezinformacije“, da osmisle sopstvene poruke kako bi se „suprotstavile dezinformacijama i lažnim vestima“ i da upravljaju „infodemijama“ (fraza koju je kreirala SZO i opisuje „ previše informacija, uključujući lažne ili obmanjujuće informacije u digitalnom i fizičkom okruženju tokom izbijanja bolesti”).
Iako odredbe u članu 16 ne pozivaju direktno države članice da cenzurišu sadržaj koji se smatra dezinformacijama, odredba u članu 14 („Cela vlada i druge multisektorske akcije“) otvara put Big Tech-u da izvrši ovu cenzuru u ime SZO.
Prema ovoj odredbi, od država članica se zahteva da sarađuju sa nedržavnim akterima i privatnim sektorom kroz „sveobuhvatni pristup koji obuhvata čitavu državu, više zainteresovanih strana, multidisciplinarni i višestepeni pristup“.
Mekdonalds pod istragom u SAD zbog kršenja zakona o dečijem raduhttps://t.co/ns8fwGsc9C
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 7, 2022
Pre nego što je postojao ovaj sporazum o pandemiji, Big Tech je svojevoljno masovno cenzurisao svaki sadržaj za koji je smatrao da je „dezinformacija o Covidu“, iako nije bilo sporazuma ili zakona koji bi ih na to primoravali. Jutjub je čak uveo dalekosežnu politiku koja je izjave protiv SZO politike učinio kršenjem pravila YouTube-a i izbrisao preko 800.000 video snimaka u skladu sa ovom politikom.
Prema sporazumu o pandemiji, veze između vlada i velikih tehnoloških kompanija koje se bave cenzurom postaće još jače i biće potrebna saradnja.
Ne samo da su ove veze između Velike tehnologije i vlade ojačane ovim sporazumom, već je i SZO pokazala svoju spremnost da cenzuriše sve što brendira dezinformacije. Ranije ove godine, pozvala je Big Tech da radi sa njima na cenzuri „dezinformacija o majmunskim boginjama“.
Pored toga, ideja da bi SZO trebalo da deluje kao arbitar istine je posebno ironična s obzirom na to da je bila jedan od najozloglašenijih proizvođača obmanjujućih informacija tokom pandemije Covida. U tvitu od 14. januara 2020., organizacija je navela da „preliminarne istrage koje su sprovele kineske vlasti nisu pronašle jasne dokaze o prenošenju virusa sa čoveka na čoveka“.
Sastanak na kojem će se raspravljati o nacrtu sporazuma počeo je 5. decembra i trajaće do 7. decembra. Njemu prisustvuju članovi međuvladinog pregovaračkog tela (INB) koje je osnovala Svetska zdravstvena skupština (WHA), telo koje donosi odluke SZO, u decembru 2021.
INB je imao zadatak da izradi i pregovara o „globalnom sporazumu o prevenciji, spremnosti i odgovoru na pandemiju“. Ovaj globalni sporazum postao je poznat kao međunarodni sporazum o pandemiji.
Na osnovu trenutno predloženog vremenskog okvira, INB očekuje da će finalizirati međunarodni sporazum o pandemiji do maja 2024. i predstaviti konačni izvještaj na sedamdeset sedmom sastanku WHA.
Ako bude usvojen, međunarodni sporazum o pandemiji biće usvojen u skladu sa članom 19. Ustava SZO. Ovaj član daje SZO ovlašćenje da nametne pravno obavezujuće konvencije ili sporazume državama članicama SZO ako dve trećine WHA glasaju za njih.
Ovaj proces donošenja zakona zaobilazi uobičajeni proces glasanja izabranih zvaničnika o zakonima koji važe za njihovu zemlju dozvoljavajući nekolicini globalnih predstavnika da odlučuju o pravilima koja važe za sve zemlje. Čak i ako predstavnici trećine država članica SZO glasaju protiv međunarodnog sporazuma o pandemiji, on će se i dalje primenjivati na njihovu zemlju prema međunarodnom pravu.
Ne samo da ovaj proces ograničava moć političara da odlučuju o zakonima koji važe za njihovu konkretnu zemlju, već takođe ograničava moć građana da političare pozivaju na odgovornost pred glasačkom kutijom. Većina predstavnika država članica su neizabrane diplomate koje ostaju na svojim pozicijama, čak i kada se biraju nove vlade. A većinu glasova koji određuju da li se međunarodno pravo primenjuje na određenu zemlju daju predstavnici drugih zemalja.
Uprkos ovom nedemokratskom procesu, međunarodni sporazum o pandemiji ima podršku brojnih demokratskih zemalja uključujući Sjedinjene Države (SAD), Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Kanadu, Australiju, Novi Zeland i Evropski savet (EK) (koji predstavlja 27 zemalja Evropske unije).
Neki političari iz ovih zemalja usprotivili su se sporazumu i nekoliko peticija, uključujući one koje mogu izazvati parlamentarnu debatu o sporazumu, dobile su na snazi.
Međutim, međunarodni sporazum o pandemiji je još uvek na dobrom putu da bude finalizovan do maja 2024. a SZO nije pokazala nameru da odustane od svog dalekosežnog preuzimanja moći.
